Рудолф Кирхшлегер

С Википедије, слободне енциклопедије
Рудолф Кирхшлегер
200p
Биографија
Датум рођења(1915-03-20)20. март 1915.
Место рођењаНидеркапел, Доња Аустрија, Аустро-Угарска
Датум смрти30. март 2000.(2000-03-30) (85 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
РелигијаРимокатолик
СупружникХерма Кирхшлегер(в. 1940 —  његова смрт 2000)
ОтацЈохан Кирхшлегер (1865−1926)
Политичка
странка
Социјалдемократска партија Аустрије (SPÖ)
ПотписRudolf Kirchschläger Signatur 1976.jpg
8. јула 1974 — 8. јула 1986.
ПретходникФранц Јонас
НаследникКурт Валдхајм

Рудолф Кирхшлегер (нем. Rudolf Kirchschläger, 20. март 191530. март 2000) био је председник Аустрије од 1974. до 1986. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Одрастање, образовање и период до Другог светског рата[уреди | уреди извор]

Рођен је 1915. у месту Нидеркапел у Горњој Аустрији и са 11 година је постао сироче. Завршио је 1935. средњу школу у граду Хорн и потом је започео студије права на Бечком универзитету. Студије је напустио 1938. због Аншлуса зато што је одбио да приступи нацистичкој партији услед чега му је укинута стипендија.

Радио је од 1938. као службеник у банци пре регрутовања за пешадију Вермахта у лето 1939. Ратовао је у инвазији на Пољску, потом на Западном фронту и после 1941. против Русије на Источном фронту.

Током рата успео је да заврши студије права и чак да докторира. 1942. је послат натраг на Источни фронт где је и био рањен. Пред крај рата био је капетан и инструктор на војној академији у Винер Нојштату, да би у априлу 1945. командовао трупама кадета у борби са надирућом совјетском Црвеном армијом. Тада је и задобио тежу повреду ноге од које се никада није потпуно опоравио.[1]

После Другог светског рата[уреди | уреди извор]

После рата Кирхшлегер је радио као окружни судија до 1954. године у Лангенлоису и Бечу. Од 1954. је радио у министарству спољних послова Аустрије, као правни стручњак на питањима аустријске неутралности. Од 1967-1970 био је амбасадор Аустрије у Прагу, а од 1970-1974 министар иностраних послова Аустрије.

Председник Аустрије[уреди | уреди извор]

Кирхшлегер је изабран први пут за председника Аустрије 1974. године, да би 1980. године био изабран други пут. На председничким изборима 1974. године као кандидат Социјалдемократске партије Аустрије (SPÖ) победио је са освојених 51.70% гласова противкандидата Алојза Лугера из Аустријске народне партије (ÖVP) који је освојио 48.30% гласова бирача. На председничким изборима 1980. године као заједнички кандидат SPÖ и ÖVP добио је 79.90% гласова бирача, победивши противкандидата Вилфрида Гредлера из Слободарске партије Аустрије (FPÖ) који је добио 17% гласова бирача.

Брак, породица и смрт[уреди | уреди извор]

Кирхшлегер је био венчан са Хермом Соргер (1916-2009) од 1940. до његове смрти 2000. године. Имали су двоје деце: Кристу (рођену 1944) и Валтера (рођен 1947).[2]

Рудолф Кирхшлегер је преминуо у 85. години живота од срчаног удара 30. марта 2000. у околини Беча. Сахрањен је у председничкој крипти у Средишњем бечком гробљу.

Био је први аустријски председник у званичној посети Сједињеним Америчким Државама (1984).

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Rudolf Kirchschläger, Der Friede beginnt im eigenen Haus. Gedanken über Österreich. Vienna: Molden (1980); ISBN 3-217-01070-1
  • Rudolf Kirchschläger, Ethik und Außenpolitik Hans Köchler (ed.), Philosophie und Politik. Dokumentation eines interdisziplinären Seminars. Innsbruck: Arbeitsgemeinschaft für Wissenschaft und Politik, pp. 69–74 (1973)
  • Alois Mock, Herbert Schambeck (Hrsg.): Verantwortung in unserer Zeit. Festschrift für Rudolf Kirchschläger. Österreichische Staatsdruckerei, 1990.
  • Rabl, Erich: Rudolf Kirchschläger (1915-2000), Jurist, Diplomat, Außenminister und Bundespräsident. In: Harald Hitz, Franz Pötscher, Erich Rabl, Thomas Winkelbauer (Hg.): Waldviertler Biographien, Bd. 3, Horn (Waldviertler Heimatbund) 2010, S. 399–428. ISBN 3-900708-26-6
  • Schenz, Marco: Bundespräsident Rudolf Kirchschläger. Böhlau-Verlag, Wien 1984. ISBN 3-205-07249-9
  • Borys Jaminskyj (Autor), Karl Schleinzer, Bruno Kreisky, Hannes Androsch, Rudolf Sallinger, Friedrich Peter, Anton Benya (Hrsg.): Der Weg in die Hofburg – Dr. Rudolf Kirchschläger. Astor, Wien 1975, ISBN 3-900277-00-1

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Schenz: Bundespräsident Rudolf Kirchschläger. S. 31 f
  2. ^ 1944-, Ziegler, Senta, (1999). Österreichs first Ladies : von Louise Renner bis Margot Klestil-Löffler. Ueberreuter. ISBN 3-8000-3719-X. OCLC 45541274. 
  3. ^ „Le onorificenze della Repubblica Italiana”. www.quirinale.it. Приступљено 2022-05-02. 
  4. ^ Schoos, Jean (1990). Die orden und Ehrenzeichen des Grossherzogtums Luxemburg. Luxemburg: Sankt-Paulus-Druckerei. ISBN 2-87963-048-7. OCLC 65395144. 
  5. ^ „BOE.es - BOE-A-1978-7636 Real Decreto 503/1978, de 31 de enero, por el que se concede el Collar de la Orden de Isabel la Católica al excelentísimo señor Rudolf Kirchschläger, Presidente Federal de la República de Austria.”. www.boe.es. Приступљено 2022-05-02. 
  6. ^ „BOE.es - BOE-A-1979-24283 Real Decreto 2381/1979, de 3 de octubre, por el que se concede el Collar de la Real y Muy Distinguida Orden de Carlos III al excelentísimo señor Rudolf Kirchschläger, Presidente Federal de la República de Austria.”. www.boe.es. Приступљено 2022-05-02. 
  7. ^ „ENTIDADES ESTRANGEIRAS AGRACIADAS COM ORDENS PORTUGUESAS - Página Oficial das Ordens Honoríficas Portuguesas”. www.ordens.presidencia.pt. Приступљено 2022-05-02. 
  8. ^ а б Acta Apostolicae Sedis (на језику: енглески), 2022-01-16, Приступљено 2022-05-02 
  9. ^ www.fg.cz, 2022, FG Forrest, a s. „FG Forrest”. FG Forrest (на језику: чешки). Приступљено 2022-05-02. 


Претходник: Председник Аустрије
(19741986 )
Наследник: