Рудолф I од Немачке

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Рудолф I Хабзбуршки)
Рудолф I Хабзбург
Rudolf von habsburg.png
Рудолф I Хабзбург, статуа у катедрали у Шпајеру.
Датум рођења (1218-05-01)1. мај 1218.
Место рођења Шпејер
Датум смрти 15. јул 1291.(1291-07-15) (73 год.)
Место смрти Шпејер
Династија Хабзбурзи
Отац Алберт IV, гроф Хабзбурга
Мајка Hedwig of Kyburg
Супружник Gertrude of Hohenburg, Isabella of Burgundy, Queen of Germany
Потомство Матилда Хабзбуршка, Албрехт I Хабзбуршки, Catherine of Habsburg, Agnes of Habsburg, Clemence of Austria, Рудолф II, војвода Аустрије, Judith of Habsburg, Hedwig of Habsburg, Hartmann von Habsburg
Претходник Ричард Корнволски
Наследник Адолф Вајлбуршки

Рудолф I Хабзбург (такође познат и као Рудолф Немачки, Рудолф Хабзбуршки, њем. Rudolf von Habsburg, лат. Rudolfus; 1. мај 121815. јул 1291) је био краљ Немачке (1273—1291). и одиграо је кључну улогу у успостављању водеће улоге династије Хабзбург међу немачким династијама

Биографија[уреди]

Када му је 1239. умро отац Рудолф је наследио Алзас и Аргау.

Често је посећивао двор свога кума цара Фридриха II, а за своју лојалност према Фридриховом сину Конраду IV богато је награђиван великим поседима. Папа Иноћентије IV га екскомуницира 1254. због његове подршке краљу Конраду IV.

У Немачкој је уследило раздобље нереда после пада Хоенштауфоваца, па се Рудолфу указала прилика да повећа своје поседе. Од жене је наслеђивао једне поседе, а друге поседе добија после ујакове смрти. Поседовао је и велика имања у данашњој Швајцарској и у Алзасу. Постао је најмоћнији племић Швапске, иако још није био војвода.

Изабран за краља Немачке[уреди]

У Немачкој је после нестанка династије Хоенштауфен владао вакуум. После смрти Ричарда Корнволског састају се намачки кнежеви изборници. Рудолф је изабран за краља Немачке у Франкфурту 29. септембра 1273. године. Крунисан је 24. октобра 1273. у Ахену. Да би добио папину подршку одриче се свих царских права у Риму, папске територије и Сицилије и поред тога обећава да ће предводити крсташки рат. Папа Гргур X је не само признао Рудолфа као краља Немачке, него је и наговорио је Алфонса X да учини то исто. Алфонсо X је био унук Филипа Швапског и био је изабрани краљ Немачке из 1257. године.

Борбе за Аустрију са бохемским краљем Отакаром[уреди]

На сабору у Ниренбергу новембра 1274. одлучено је да морају бити враћени сви крунски поседи запоседнути после смрти Фридриха II. Осим тога донесена је и одлука да чешки краљ Отакар II Пшемисл мора признати новога краља. Отакар је одбио да врати отете покрајине Аустрију, Штајерску, Корушку и Крањску. Аустријом и тим провинцијама је до 1248. владала династија Бабенберг, која је остала без мушких наследника. Отакар је преузео те провинције у име своје прве жене и при томе се свађао са другим претендентом на то наслеђе. Краљ Рудолф проглашава те провинције крунским због изостанка наслеђа кроз мушку линију. Та краљева интерпретација није била у складу са законима о наслеђивању, па је дошло до спора.

Против чешког краља Отакара II Пшемисла проглашен је рат јуна 1276. године. Чешки краљ је изгубио савезника, војводу доње Баварске, који је прешао на краљеву страну. Због тога је Отакар био принуђен да преда 4 провинције под краљевску управу. Када је то учинио Отакар је проглашен краљем Бохемије (Чешке), а Отакаров син Вацлав II Пшемисл се верио са ћерком немачког краља. Убрзо после тога Отакар почиње да се предомишља да не преда провинције, па улази у савез са неким пољским и немачким кнежевима. Рудолф Хабзбуршки је ушао у савез са краљем Угарске Ладиславом IV. Рудолф је дао додатне привилегије грађанима Беча. Две војске су се сукобиле 26. августа 1278. на бици на Моравском пољу. Отакар је изгубио и битку и живот. Рудолф Хабзбуршки је покорио и Моравску.

Аустрија постаје хабзбуршки наследни посед[уреди]

Историјски приказ Рудлфа Хабзбурга из 19. века

Рудолф се потпуно посветио учвршћењу власти у новим краљевским поседима, Аустрији и околним провинцијама. Неколико година је потрошио док није потпуно успоставио своју власт. Ипак и даље је имао тешкоћа да те провинције претвори у наследни хабзбуршки посед. Тек децембра 1282. успева да савлада отпор племства у те 4 провинције. Поставио је своје синове Албрехта I и Рудолфа II на чело војводства Аустрије и Штајерске и тиме су ударену темељи значаја куће Хабзбург. Током 1286. предао је провинцију Корушку Албертовом тасту.

На западу Рудолф присиљава грофа бургундијског Палатината да му преда 1281. неке територије. Грађане Берна је натерао да му плаћају данак.

Успостављање мира у Немачкој[уреди]

Рудолф није био претерано успешан у успостављању унутрашњег мира у Немачкој. Од 1250. до 1273. током интерегнума у Немачкој је завладало раздобље безвлашћа. Током тога периода многи су заустављали трговачке бродове на Рајни захтевајући плаћање пореза или царина, које нису биле одобрене од краља или цара. Ти пљачкашки барони постали су велика препрека трговини, а оперисали су и током Рудолфове власти. Рудолф се није на време обрачунао са њима. Ипак децембра 1289. предводи једну експедицију у Тирингију и при томе разара многе замкове барона-пљачкаша.

Током 1291. покушао је да осигура избор свога сина Албрехта за немачког краља. Међутим кнежеви су то одбили, под изговором да не могу подржавати два краља, а заправо бојећи се нарасле моћи Хабзбурга.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Werner II, Count of Habsburg
 
 
 
 
 
 
 
8. Алберт III, гроф Хабзбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ita of Homberg
 
 
 
 
 
 
 
4. Rudolph II, Count of Habsburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Rudolf, Count of Pfullendorf
 
 
 
 
 
 
 
9. Ita von Pfullendorf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Elisabeth
 
 
 
 
 
 
 
2. Алберт IV, гроф Хабзбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Gottfried of Staufen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Agnes of Staufen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Рудолф I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Adalbert I, Count of Kyburg and Dillingen
 
 
 
 
 
 
 
12. Hartmann III, Count of Kyburg and Dillingen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Mathilde of Mörsberg
 
 
 
 
 
 
 
6. Ulrich, Count of Kyburg and Dillingen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Arnold V of Baden
 
 
 
 
 
 
 
13. Richenza of Lenzburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Hedwig of Kyburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Conrad I, Duke of Zähringen
 
 
 
 
 
 
 
14. Berthold IV, Duke of Zähringen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Clemence of Namur
 
 
 
 
 
 
 
7. Ана од Церингена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Volmar, Count of Frohburg
 
 
 
 
 
 
 
15. Heilwig of Frohburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31.
 
 
 
 
 
 


Претходник:
Алфонсо X
Краљ Немачке
(1273 — 1291)

Наследник:
Адолф Вајлбуршки