Руждија
Руждија (тур. Rüşdiye) је световна или рушдије[1] средњошколска институција[2] основана у Османском царству, после Танзиматских реформи 1839. године.
Оснивање
[уреди | уреди извор]Године 1845, током владавине султана Абдулмеџида I,[3] припремљен је едикт западног типа, којим је било предвиђено успостављање новог образовног система. Био устројен по узору на француски образовни систем и састојао се од основне школе (Sıbyan mektebi), средње школе (Руждије) и колеџа (Dârülfünun). Прва руждија отворена је 1847. године у школи Давуд-паша у Истанбулу. Свака руждија је требало да има старијег и млађег учитеља, надзорника и управника.[4][5] Укупно је отворана 331 оваква средња школа и у њима се школовало 18.750 ученика.[6]
Наставни програм
[уреди | уреди извор]У руждијама је настава била на турском језику. Школовање је трајало 4 године, а настава је извођена 6 сати дневно.[7] У руждијама су предавали наставници исламске вероисповјести, квалификовани као учитељи, а похађала су их само муслиманска деца. Руждије је финансирала држава из својих средстава.[8]
У наставном програму изучавали су се следећи предмети:
- Веронаука,
- Османска граматика, правопис и писање,
- Арапски и персијски језик,
- Књиговодство,
- Математика,
- Калиграфија,
- Увод у геометрију,
- Општа и османска историја,
- Географија,
- Гимнастика,
- Локални језик који се користи у школи,
- У четвртој години час француског језика за ученике добровољце.[9]
Четири предмета била су најважнија: турски и арапски језик, читање Курана и арапско писмо.[8]
Руждије у Србији
[уреди | уреди извор]Године 1878. на територији Новопазарског Санџака било је 4 руждије.[7] Најстарија руждија основана на територији данашње Србије је новопазарска руждија. Она је основана 1865. године, и представља најстарију руждију у новопазарском санџаку, а после сарајевске и најстарију у Босанском вилајету.[10] Од 1868. школа се налазила у згради на Житном тргу, у централној зони Новог Пазара, у којој је данас смештен Музеј „Рас”.[11]
Пролазећи кроз Пријепоље, чувени османски путописац Евлија Челебија поред осталог је забележио и то да у овом граду постоји руждија подигнута половином 19. века.[12] У Сјеници, као седишту Новопазарског санџака, руждија је отворена тек 1900. године.[7]
У босанском пашалуку било је око 22 руждије, мада њихов тачан број није познат.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kujović, Dragana. „BAŠTINICI KULTURE ISLAMSKOG ORIJENTA U CRNOJ GORI”. MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja. Приступљено 2025-08-10.
- ^ „Šta znači Ruždija”. staznaci.com. Приступљено 2025-08-10.
- ^ Ramadani, Džahid (2016-01-10). „BUJANOVAČKA ČARŠIJA (2): Turska škola - Ruždija”. Bujanovačke. Приступљено 2025-08-10.
- ^ „Prilozi za orijentalnu filologiju: Tom 20-23”. Orijentalni institut u Sarajevu.
- ^ „Ramazanski kviz 2022: Ruždije u Bosanskom vilajetu | Preporod.info”. 18. 4. 2022. Приступљено 2025-08-10.
- ^ а б Čurić, Hajrudin (1983). „Muslimansko školstvo u Bosni i Hercegovini do 1918. godine”. Veselin Masleša.
- ^ а б в „ОСНОВНЕ ШКОЛЕ НА ПОДРУЧЈУ СЈЕНИЦЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА” (PDF). Савиндан. Пријепоље. Год. XXIV, бр. 24: 11—12. 27. 1. 2014.
- ^ а б Рајић 2021, стр. 111
- ^ „Türk Eğitiminin Modernleşmesinde Rüşdiye Mektepleri - Muammer Demirel”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2020. г. Приступљено 12. 11. 2019.
- ^ Leković, Jakub; Coşkun, Ertuğrul (2023). „ISLAMSKO OBRAZOVANJE U REPUBLICI SRBIJI”. Зборник радова "Државно-црквено право". Крагујевац: 87.
- ^ „ЗГРАДА МУЗЕЈА "РАС"”. Споменици културе у Србији (САНУ). Приступљено 2025-07-28.
- ^ Agović, Mersada Nuruddina (2018-01-03). „Nekadašnji mektebi, ruždije i medrese u Sandžaku”. Mešihat Islamske zajednice u Srbiji (на језику: бошњачки). Приступљено 2025-08-10.
Литература
[уреди | уреди извор]- Рајић, Николина (2021). „ПОГЛЕДИ ЂОРЂА ПЕЈАНОВИЋА НА РАЗВОЈ ШКОЛСТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (1887–1918)” (PDF). ЗБОРНИК РАДОВА СА СТУДЕНТСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ. Пале: УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ПАЛЕ: 98—116.
- Hangi, Antun (1907). Život i običaji Muslimana u Bosni i Hercegovini (PDF). Sarajevo: Naklada Daniela A. Kanona.