Румелијски пашалук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Румелијски пашалук
Eyālet-i Rūmēlī

Rumelia Eyalet, Ottoman Empire (1609).png
Румелијски пашалук 1609. године
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља  Османско царство
Главни град Једрене, Софија, Битољ
Површина 48.907 (1844. год.) km²
Становништво 2.700.000 (1844. год.)
Друштво
Званични језици турски, говорни језици: грчки, бугарски, српски, македонски, албански
Религија Ислам, Православље, Католичанство
Владавина
Облик владавине Пашалук
Титула владара Паша
Оснивање 1365.
Престанак 1867.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Портал:Историја

Румелијски пашалук је био пашалук Османског царства између 1365. и 1867. године. Заузимао је делове Балканског полуострва.

Историја[уреди]

Основан је око 1365. године, а у почетку је обухватао све европске поседе Османског царства. Први беглербег је био Лала Шахин. У 16. веку на пограничним просторима попут Босне, Угарске и Мореје почели су се издвајати нови пашалуци. Године 1670. из Румелијског је издвојен Јањински пашалук, а 1826. Солунски и Једренски. Након тога су 1846. године издвојени Нишки и Видински пашалук. Ова два пашалука ће заједно са раније издвојеним Силистранским пашалуком касније бити спојена у Вилајет Туна (српска област око Ниша, северна Бугарска од Видина до Варне и румунска Добруџа). Румелијски пашалук је постојао до 1864. године, а последњих неколико деценија седиште му је било у Битољу. Остатак тог пашалука је прво припојен новоформираном Солунском вилајету, а потом је из њега издвојен 1874. године, када је формиран Битољски вилајет.