Румуни у Републици Српској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Румуни у Републици Српској
Укупна популација
'62 (2013)
Региони са значајном популацијом
Станари'
Добој16(2013)
Бијељина8(2013)
Језици
Српски језик
Румунски језик (224)[a]
Религија
Православље
Сродне етничке групе
Италијани
Каравласи

Румуни у Републици Српској (рум. Români din Republika Srpska) су грађани румунског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Румуни су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди]

О доласку Румуна на просторе данашње Републике Српске, као и комплетног простора бивше Југославије постоје различите и противрјечне теорије. Њихова противрјечност се огледа у односу на два кључна питања, на питање историјског поријекла Румуна и друго, на сличности односно разлике између Румуна и Влаха. Историјска је чињеница да Румуни вијековима живе на просторима Балканског полуострва, па тако и на простору Републике Српске. Румуни припадају групи становника Балкана који су се вијековима бавили номадским сточарством, па су некада на подручју данашње Републике Српске живјели у много већем броју него што је то данас.[1]

Од времена турске окупације српске Краљевине Босне 1463. године Румуни су се испред освајача повлачили према Панонији. Број припадника румунске националне заједнице на овим просторима од тог периода увијек је био симболичан. У временском периоду након Другог свјетског рата био је евидентован постепени раст броја припадника румунске националне заједнице на подручју цијеле Босне и Херцеговине.[1]

Данас је постојање румунске националне заједнице активно једино на добојској регији, а према локалним изворима, највише Румуна живи у селу Остружња Горња, која данас административно припада Општини Станари. До формирања Општине Станари, ово насеље је припадало Граду Добоју. Према подацима Удружења Румуна из тог мјеста, у Остружњи Горњој живе 53 породице са око 350 чланова, који се сматрају припадницима румунског народа.[2][3]

Религија[уреди]

Румуни у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести, док је мањи број католичке вјероисповијести.[4]

Удружења[уреди]

У Републици Српској, постоји једно удружење, које окупља припаднике румунског народа. То је Удружење Румуна „Остружња” у Остружњи Горњој, која припада Општини Станари.[5]

Распрострањеност[уреди]

Припадницима румунске националне мањине у Републици Српској сматрају се грађани који имају румунско етничко поријекло и који се тако осјећају, који познају румунски језик, кухињу и обичаје.[6]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 62 Румуна.[7] Румуни настањују сљедеће општине и градове:

Румуни, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 62
Бања Лука 5
Бијељина 8
Брод 4
Власеница 4
Градишка 1
Добој 16
Доњи Жабар 1
Козарска Дубица 1
Лакташи 4
Лопаре 2
Љубиње 1
Пале 1
Приједор 2
Србац 5
Теслић 1
Требиње 3
Угљевик 1
Шамац 1
Шековићи 1

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Број становника Републике Српске којима је Румунски језик, матерњи језик.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Извјештај 2015, стр. 89.
  2. ^ „Добој:Основано удружење Румуна”. Фронтал.рс. Приступљено 4. 9. 2018. 
  3. ^ „Драган Марковић посјетио добојске Румуне”. Глас Српске. Приступљено 4. 9. 2018. 
  4. ^ „Живот у сјени конститутивних народа – Румунии у БиХ”. Прометеј. Приступљено 22. 4. 2017. 
  5. ^ „Добој:Основано удружење Румуна”. Фронтал.рс. Приступљено 4. 9. 2018. 
  6. ^ Извјештај 2015, стр. 91.
  7. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 

Литература[уреди]

  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 

Спољашње везе[уреди]