Румуни у Републици Српској

С Википедије, слободне енциклопедије
Румуни у Републици Српској
рум. Români din Republika Srpska
Flag of Romania.svg Seal of the Republika Srpska.svg
Укупна популација
'62 (2013)
Региони са значајном популацијом
Станари'
Добој16(2013)
Бијељина8(2013)
Језици
Српски језик
Румунски језик (224)[а]
Религија
Православље
Српска православна црква
Сродне етничке групе
Италијани
Каравласи

Румуни у Републици Српској (рум. Români din Republika Srpska) су грађани румунског поријекла и румунске етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Румуни представљају малобројну националну мањину на територији Републике Српске, иако је овај народ историјски дуго присутан на територији данашње Републике Српске, а њихов број је у различитим временским периодима варирао, постепено се смањујући.

Данас је присуство румунске националне мањине најпримјетније на територији Општине Станари, гдје у насељеном мјесту Остружња Горња, од укупног броја становништва, Румуни чине значајан проценат, што потврђује и укључивање румунске заједнице у предизборну кампању предсједника Савеза националних мањина регије Добој Драгана Марковића током 2012. године.[1]

Румуни су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. године замјењује Управни одбор. Румуни нису учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада нису имали делегате у сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина.

Историјат[уреди | уреди извор]

О доласку Румуна у крајеве данашње Републике Српске, као и комплетног подручја бивше Југославије постоје различите и противрјечне теорије. Њихова противрјечност се огледа у односу на два кључна питања, на питање историјског поријекла Румуна и друго, на сличности односно разлике између Румуна и Влаха. Историјска је чињеница да Румуни вијековима живе на Балканском полуострву, па тако и на подручју Републике Српске. Румуни припадају групи становника Балкана који су се вијековима бавили номадским сточарством, па су некада на подручју данашње Републике Српске живјели у много већем броју него што је то данас.[2]

Од времена турске окупације српске Краљевине Босне 1463. године Румуни су се испред освајача повлачили према Панонији. Број припадника румунске националне заједнице у овим крајевима од тог периода увијек је био симболичан. У периоду након Другог свјетског рата био је евидентован постепени раст броја припадника румунске националне заједнице на подручју цијеле Босне и Херцеговине.[2]

Током Одбрамбено-отаџбинског рата, одређен број Румуна се борио у Редовима Војске Републике Српске.[3]

Данас је постојање румунске националне заједнице активно једино у добојској регији, а према локалним изворима, највише Румуна живи у селу Остружња Горња, која данас административно припада Општини Станари. До формирања Општине Станари, ово насеље је припадало Граду Добоју. Према подацима Удружења Румуна из тог мјеста, у Остружњи Горњој живе 53 породице са око 350 чланова, који се сматрају припадницима румунског народа.[4][1]

Религија[уреди | уреди извор]

Румуни у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести, док је мањи број католичке вјероисповијести.[5]

Култура[уреди | уреди извор]

Припадници румунске националне мањине у Републици Српској, труде се да кроз своје активности задрже традиционални начин живота, обичаје и кухињу као у матичној земљи.[6]

Удружења[уреди | уреди извор]

У Републици Српској, постоји једно удружење, које окупља припаднике румунске заједнице. То је Удружење Румуна „Остружња” у Остружњи Горњој, која припада Општини Станари.[7] У насељу Остружња Горња током мјесеца јуна 2019. одржан је састанак удружења Румуна, на којем је разговарано о протеклим активностима и планираним активностима у 2020. години. Посебан акценат је стављен на активности око увођења посебне ставке у буџету општине Станари за помоћ националним мањинама.[8]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Припадницима румунске националне мањине у Републици Српској сматрају се грађани који имају румунско етничко поријекло и који се тако осјећају, који познају румунски језик, кухињу и обичаје.[9]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 62 Румуна.[10] Румуни настањују сљедеће општине и градове:

Румуни, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 62
Бања Лука 5
Бијељина 8
Брод 4
Брчко [б] 5
Власеница 4
Градишка 1
Добој 16
Доњи Жабар 1
Источно Сарајево 1

1

Козарска Дубица 1
Лакташи 4
Лопаре 2
Љубиње 1
Приједор 2
Србац 5
Теслић 1
Требиње 3
Угљевик 1
Шамац 1
Шековићи 1

Значајне личности[уреди | уреди извор]

  • Силвија Вујовић, члан Савјета националних мањина БиХ, из Републике Српске у другом[11] и трећем сазиву.[12]
  • Адријан Дима, добровољац у редовима Војске Републике Српске, који је у Румунији служио у специјалним јединицама. Од 1993. године ратовао је у Републици Српској Крајини, а крајем 1994.долази у састав одреда „Бели вукови” Сарајевско романијског корпуса. Погинуо је у борби на планинском масиву Трескавица 3. маја 1995. године.[3]
  • Станко Маринковић, први предсједник Удружења Румуна „Остружња” из насеља Остружња Горња, код Станара.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Број становника Републике Српске којима је Румунски језик, матерњи језик.
  2. ^ Брчко Дистрикт, службено Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, јединица је локалне самоуправе под суверенитетом Босне и Херцеговине, која је формално под заједничком управом Републике Српске и Федерације БиХ.
  3. ^ Општина у саставу Града Источно Сарајево.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Драган Марковић посјетио добојске Румуне”. Глас Српске. Архивирано из оригинала на датум 05. 09. 2018. Приступљено 4. 9. 2018. 
  2. ^ а б Извјештај 2015, стр. 89.
  3. ^ а б „Добровољци, погинули у Отаџбинским ратовима Српског народа (1992-1999)”. Моје новости. Приступљено 11. 1. 2021. 
  4. ^ а б „Добој:Основано удружење Румуна”. Фронтал.рс. Приступљено 4. 9. 2018. 
  5. ^ „Живот у сјени конститутивних народа – Румунии у БиХ”. Прометеј. Приступљено 22. 4. 2017. 
  6. ^ Извјештај 2015, стр. 92.
  7. ^ „Добој:Основано удружење Румуна”. Фронтал.рс. Приступљено 4. 9. 2018. 
  8. ^ „Одржан састанак Румуна”. Савез националних мањина регије Добој. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2020. Приступљено 29. 4. 2020. 
  9. ^ Извјештај 2015, стр. 91.
  10. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 
  11. ^ „Савјет националних мањина БиХ - други сазив”. Парламентарна скупштина БХ. Приступљено 29. 4. 2020. 
  12. ^ „Савјет националних мањина БиХ - трећи сазив”. Парламентарна скупштина БХ. Приступљено 29. 4. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2017). „Ријеч националних мањина”. 2: 67. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2018). „Ријеч националних мањина”. 3: 106. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2019). „Ријеч националних мањина”. 4: 112. 
  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]