Румунска дијаспора

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Румунска дијаспора
Flag of Romania.svg
Kraljica marija.jpg
Stevan Kragujevic, Vasko Popa, 1990.JPG
George Pomutz.JPG
Џорџ Помут
Pola-Illery-3.jpg
Пола Илери
Johannes Caioni.jpg
Јоханес Кајони
Reuven Sheri.jpg
Реувен Шери
Art Garfunkel 2013.jpg
Артур Гафункел
Beyond Darkness June 20 1944.jpg
Александар Врачиу
Укупна популација
4.735.954
Језици
румунски
Религија
Православље (Румунска православна црква), у мањини протестантизам и католицизам
Сродне етничке групе
Румуни

Румунска дијаспора представља етнички румунско становништво изван граница Румуније и Молдавије. Концепт обично не укључује етничке Румуне који живе као домороци у оближњим државама, већ оне Румуне који живе у Украјини, Србији и другим земљама где се налазе веће дијаспоре овог народа. Број свих Румуна у иностранству процењује на око 4-12 милиона људи, у зависности од дефиниције појма "Румун", као и укључивање, односно искључивање етничких Румуна који живе у оближњим земљама где су аутохтони. Дефиниција припадника румунског становништва могу се кретати од ригорозних конзервативних процена заснованих на самоидентификацији и званичним статистикама до процена који укључују људе романског порекла, који су рођени у својим земљама, као и људе нерумунског становништва рођене у Румунији, који живе у дијаспори.[1]

2006. године румунска дијаспора је процењена на око 8 милиона људи од стране председника Румуније Трајана Басескуа. Већина румунског становништва живи у бившем Совјетском Савезу, западној ЕвропиИталији, Шпанији, Великој Британији и Француској), Северној и Јужној Америци и Аустралији. [2] Није познато да ли је Басеску укључио аутохтоне Румуне који живе у непосредном окружењу румунске државе, попут оних у Молдавији, Украјини или Србији.

У децембру 2013. Кристијан Давид, министар владе за Одељење Румуна свуда, изјавио је да да између 6-8 милиона Румуна живи ван граница Румуније. Ово укључује 2-3 милиона аутохтоних Румуна који живе у суседним државама као што су Украјина, Мађарска, Србија, Бугарска, и посебно Република Молдавија. Број укључује и око 2,7-3,5 милиона Румуна у западној Европи.[3]

Испод се налази листа самопроглашених етничких Румуна у земљама у којима живе, изузев оних који живе у Румунији и Молдавији, али укључујући и оне који живе у Украјини (укључујући Чернивце), Србији (укључујући Влахе), Мађарској и Бугарској. Бројеви се заснивају на званичним статистичким подацима у одговарајућим државама у којима живе Румуни, a где год су такви подаци недоступни, број Румуна заснива се на службеним проценама румунског сектора за Румуне у иностранству (подаци за Шпанију, Италију, Немачку, Велику Британију, Француску, Шведску, Португалију и Турску су за румунске грађане, а могу укључити и особе из било које етничке припадности из Румуније). Етнички Румуни су првенствено присутни у Европи и Северној Америци. Међутим, у Турској постоје и румунски етнички припадници, како у азијским тако и европским деловима земље, потомци влашких становника који су ту били настањени од Османског царства, од почетка 14. до краја 19. века. Преко 100.000 етничких Румуна живи на истоку Русије, на хиљаде Румуна у селима долине реке Амур на кинеској страни кинеско-руске границе и око 2.000 румунских имиграната у Јапану од краја 20. века[4].

Румунска дијаспора појавила се као моћна политичка сила на изборима од 2009. године.[5][6]За председничке изборе 2014. гласање у дијаспори било је слабо организовано и резултирало је протестима у неколико главних европских градова. Ипак и поред тога, гласање дијаспоре је имало кључну улогу у коначном резултату[6].

Румуни по земљама[уреди]

Држава Година Популација Статус
 Италија 2016 1.151.395[7] Имигранти (заједно са 142.266 Молдаваца)
 Шпанија 2016 684.532[8] Имигранти (заједно са 17.677 Молдаваца)
 Немачка 2015 657.000[9] Имигранти (Заједно са 14.815 Молдаваца)[10]
 Сједињене Америчке Државе 2015 468.994[11] Имигранти
 Уједињено Краљевство 2015 220.000[12] Имигранти
 Израел 2014 205.600[13] Имигранти
 Канада 2011 204.625[14] Имигранти (заједно са 8.050 Молдаваца)
 Француска 2013 200.000[15] Имигранти
 Бразил 200.000[16] Имигранти
 Украјина 2001 150.989[17] Настањени у Карпатску Рутенију, Одешку област и Чернивачку област (заједно са 258.619 Молдаваца)
 Аустрија 2016 82.949[18] Имигранти
 Белгија 2015 65.768[19] Имигранти
 Грчка 2011 46,523[20] Имигранти (заједно са 10.391 Молдаваца) и 209.000 Цинцара[21] и 3.000 говорника Мегленско-влашког језика[22] Они не сматрају етничком, већ језичком и културном мањином.
 Португал 2011 39.312[23] Имигранти (Заједно са 13.586 Молдаваца)
 Мађарска 2011 30.924[24] Настањени у источним деловима Мађарске
 Србија 2011 29.332[25] Настањени у Војводини, Тимочкој Крајини и деловима Централне Србије (заједно са 35.330 Влаха и 243 Цинцара)
 Шведска 2016 27.974[26] Имигранти (заједно са 938 Молдаваца)
 Данска 2017 24.422[27] Имигранти (заједно са 686 Молдаваца)
 Кипар 2011 24.376[28] Имигранти
 Холандија 2016 23.020[29] Имигранти (заједно са 324 Молдаваца)
 Швајцарска 2015 21.593[30] Имигранти
 Аустралија 2011 20.998[31] Имигранти
 Ирска 2011 17.995[32] Имигранти
 Казахстан 2009 14.666[33] Имигранти и расељени за време Другог светско рата (укључујући Молдавце)
 Турска 14.000[34] Имигранти
 Норвешка 2014 11.068[35] Имигранти
 Јапан 10.000[36] Имигранти
 Венецуела 10.000 Имигранти
 Уједињени Арапски Емирати 6.444[37] Имигранти
 Чешка 5.069 Имигранти
 Словачка 4.941[38] Имигранти
 Јордан 4.000[37] Имигранти
 Русија 2010 3.201[39] Имигранти / расељени током Другог светског рата (заједно са 586.122 Молдаваца)
 Нови Зеланд 3.100 Имигранти
 Јужна Африка 3.000 Имигранти
 Луксембург 2.527[37] Имигранти
 Катар 2.000[37] Имигранти
 Финска 2013 1.742[15] Имигранти
 Кина 1.320[37] Имигранти
 Аргентина 1.000[37] Имигранти
 Чиле 1.000[37] Имигранти
 Бугарска 2011 891[40] Настањени у Видинској области и деловима северне Бугарске (заједно са 3.684 Влаха)
 Палестина 850[37] Имигранти
 Кувајт 696[37] Имигранти
 Јужна Кореја 634[37] Имигранти
 Мексико 600[37] Имигранти
 Етиопија 485 Имигранти
 Египат 420[37] Имигранти
 Индија 400[37] Имигранти
 Сингапур 400[37] Имигранти
 Парагвај 398[37] Имигранти
 Оман 382[37] Имигранти
 Колумбија 350[37] Имигранти
 Монако 250[37] Имигранти
 Уругвај 200[37] Имигранти
 Перу 174[37] Имигранти
 Индонезија 155[37] Имигранти
 Тајланд 106[37] Имигранти
 Куба 100[37] Имигранти
 Македонија 100[37] Имигранти (заједно са 9.900 Цинцара[41] и 2.100 Мегленских Влаха)[42]
 Вијетнам 100[37] Имигранти
 Литванија 2011 77[43] Имигранти
 Пакистан 75[37] Имигранти
 Летонија 2011 63[44] Имигранти (заједно са 1.919 Молдаваца)
 Доминиканска Република 30[37] Имигранти
 Лихтенштајн 15[37] Имигранти
 Албанија У Албанији живији 300.000 Цинцара, али их албанске власти не признају као мањину.[45]
Укупно 4.735.954 Процена броја румунског становништва у дијаспори, заједно са 1.618.650 људи који који припадају етничким групама, од којих већина њих сматрају да су део румунске популације (нпр. Молдавци, Цинцари, Мегленски Власи). Укупна процена је приближно 6,3 милиона.

Галерија[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Romanian diaspora
  2. ^ Preşedintele României
  3. ^ 6-8 Million Romanians Live outside Romania's Borders
  4. ^ Departamentul Românilor de Pretutindeni
  5. ^ „REZULTATE ALEGERI 2014 [Results of 2014 election]”. Приступљено 21. 11. 2014. 
  6. 6,0 6,1 „Romania election surprise as Klaus Iohannis wins presidency”. Приступљено 21. 11. 2014. 
  7. ^ (на језику: италијански) „Statistiche demografiche ISTAT”. 
  8. ^ (на језику: шпански) „Población extranjera por nacionalidad y sexo”. Instituto Nacional de Estadística. 
  9. ^ (на језику: немачки) „Bevölkerung und Erwerbstätigkeit” (PDF). Statistisches Bundesamt (Destatis). 2015. стр. 62. 
  10. ^ (на језику: немачки) „Anzahl der Ausländer in Deutschland nach Herkunftsland in den Jahren 2014 und 2015”. Statista. 
  11. ^ „People Reporting Ancestry”. American FactFinder. United States Census Bureau. 
  12. ^ „Population of the UK by Country of Birth and Nationality: 2015”. Office for National Statistics. 
  13. ^ „Jews, by country of origin and age”. CBS, Statistical Abstract of Israel 2014. 
  14. ^ „2011 National Household Survey: Data tables”. Statistics Canada. 
  15. 15,0 15,1 (на језику: румунски) Cristina Șomănescu (30. 11. 2013). „Câți români muncesc în străinătate și unde sunt cei mai mulți”. Economica.net. 
  16. ^ (на језику: румунски) Gabriel Bejan, Petre Bădică (16. 2. 2008). „200.000 de români trăiesc "visul brazilian". România liberă. 
  17. ^ „National composition of population”. All-Ukrainian population census 2001. State Statistics Committee of Ukraine. 
  18. ^ (на језику: немачки) „Anzahl der Ausländer in Österreich nach den zehn wichtigsten Staatsangehörigkeiten am 1. Januar 2016”. Statista. 
  19. ^ (на језику: румунски) V. M. (18. 3. 2016). „Belgia: Românii, cel mai numeros grup de imigranți stabiliți în 2014”. HotNews.ro. 
  20. ^ „2011 Population and Housing Census”. Hellenic Statistical Authority. Piraeus. 12. 9. 2014. 
  21. ^ „Aromanian in Greece”. Joshua Project. 
  22. ^ „Meglenite, Vlasi in Greece”. Joshua Project. 
  23. ^ (на језику: португалски) „População estrangeira residente em território nacional - 2011” (PDF). Serviço de Estrangeiros e Fronteiras. 1. 6. 2012. 
  24. ^ (на језику: мађарски) „3. Országos adatok”. 2011. évi népszámlálás (PDF). Budapest: Központi Statisztikai Hivatal. 2013. ISBN 978-963-235-417-0. 
  25. ^ (на језику: српски) „Становништво према националној припадности”. РЗС. 
  26. ^ (на језику: шведски) „Utrikes födda i riket efter födelseland, ålder och kön. År 2000—2016.”. Statistics Sweden. 
  27. ^ „Folketal 1. januar efter køn, alder og fødeland”. Danmarks Statistik. 
  28. ^ „Preliminary Results of the Census of Population, 2011”. Statistical Service of the Republic of Cyprus. 29. 12. 2011. 
  29. ^ (на језику: холандски) „Bevolking; generatie, geslacht, leeftijd en herkomstgroepering, 1 januari”. Centraal Bureau voor de Statistiek. 
  30. ^ „Permanent and non permanent resident population by canton, sex, citizenship, country of birth and age, 2014-2015”. Federal Statistical Office. 
  31. ^ The People of Australia (PDF). Department of Immigration and Border Protection. Australian Government. 2014. ISBN 978-1-920996-23-9. 
  32. ^ Peter Ross (4. 4. 2012). „Census 2011 results, Ireland becoming more diverse”. Life Consulting. 
  33. ^ „Socio-economic development of the Republic of Kazakhstan”. stat.gov.kz. 
  34. ^ (на језику: румунски) Ana Ilie (20. 7. 2015). „Pentru ce facem moschee la București: În căutarea românilor ortodocși din Turcia”. Ziare.com. 
  35. ^ „Immigrants and Norwegian-born to immigrant parents, 1 January 2016”. Statistics Norway. 
  36. ^ (на језику: румунски) V. C. (11. 3. 2011). „Câți români sunt în Japonia? Invazia dansatoarelor românce”. HotNews.ro. 
  37. 37,00 37,01 37,02 37,03 37,04 37,05 37,06 37,07 37,08 37,09 37,10 37,11 37,12 37,13 37,14 37,15 37,16 37,17 37,18 37,19 37,20 37,21 37,22 37,23 37,24 37,25 37,26 37,27 (на језику: румунски) Anca Melinte (25. 9. 2015). „Câți români au părăsit România pentru a trăi în străinătate”. Viața liberă. 
  38. ^ (на језику: румунски) Andrei Luca Popescu (21. 12. 2015). „HARTA românilor plecați în străinătate. Topul țărilor UE în care românii reprezintă cea mai mare comunitate”. Gândul. 
  39. ^ (на језику: руски) „Том 1. Численность и размещение населения”. ВПН-2010. 
  40. ^ „Население по етническа група и майчин език”. National Statistical Institute. 
  41. ^ „Aromanian in Macedonia”. Joshua Project. 
  42. ^ „Meglenite, Vlasi in Macedonia”. Joshua Project. 
  43. ^ (на језику: румунски) „Comunitatea românească din Lituania și Letonia”. Romanian Embassy in Lithuania. 
  44. ^ „TSG11-04. Latvijas pastāvīgie iedzīvotāji pēc dzimšanas valsts, dzimuma un pa vecuma grupām 2011.gada 1.martā”. Centrālās statistikas pārvaldes datubāzes. 
  45. ^ (на језику: румунски) „Dan Stoenescu a mers de Crăciun la românii/aromânii din Albania. 300.000 de români pe care Albania nu-i recunoaște ca minoritate românească și nu le dă drepturi! Ce a cerut România?”. Romanian Global News. 28. 12. 2015. 

Литература[уреди]