Румунска ћирилица
Румунска ћирилица (стара молдавска ћирилица, влашко-молдавско писмо[1]) је писмо које је званично коришћено за писање докумената, рукописа, књига, натписа, печата и разних белешки на румунском језику све до друге половине 19. века (Старорумунски језик). Најстарији пронађени писани документ румунском ћирилицом датира из 1392. године. Године 1862. румунска азбука је замењена румунским алфабетом базираним на латиници. Ипак, ћирилица је повремено коришћена све до 1920-е (углавном у Бесарабији).
Између њеног одбацивања и пуног усвајања латинице, такозвано прелазно писмо било је у оптицају неколико година. Оно је подразумевало неку врсту комбинације ћирилице и латинице и укључивало је нека латинична слова са дијакритицима који су почели да се користе у румунском правопису.
Ово писмо битно се разликује од молдавске ћирилице и не треба га са њом поистовећивати.
Азбука
[уреди | уреди извор]Слово | Бројчана вредност | Латинични еквивалент | Прелазно слово | Молдавско слово | ИПА | Име на румунском |
---|---|---|---|---|---|---|
А | 1 | a | A a | а | /a/ | Az |
Б | b | Б Б | б | /b/ | Buche | |
В | 2 | v | В в | в | /v/ | Vede |
Г | 3 | g, gh | G g | г | /ɡ/ | Glagol |
Д | 4 | d | D d | д | /d/ | Dobru |
Є, Е | 5 | e | E e | е | /e/ | Est |
Ж | j | Ж ж | ж | /ʒ/ | Juvete | |
Ѕ | 6 | dz | Ḑ ḑ | дз | /d͡z/ | Zalu |
З | 7 | z | Z z | з | /z/ | Zemle |
И | 8 | i | I i | и | /i/ | Ije |
Й | i | Ĭ ĭ | й | /j/, /ʲ/ | ||
І | 10 | i | I i | и | /i/ | I |
К | 20 | c, ch | K k | к | /k/ | Kaku |
Λ, Л | 30 | l | L l | л | /l/ | Liude |
М | 40 | m | M m | м | /m/ | Mislete |
Н | 50 | n | N n | н | /n/ | Naş |
Ѻ, О | 70 | o | O o | о | /o̯/ | On |
П | 80 | p | П п | п | /p/ | Pocoi |
Р | 100 | r | Р р | р | /r/ | Râţă |
С | 200 | s | S s | с | /s/ | Slovă |
Т | 300 | t | T t | т | /t/ | Tferdu |
Ѹ | u | У | у | /u/ | Upsilon | |
Ȣ | u | ɣ | у | /u/ | Ucu | |
Ф | 500 | f | F f | ф | /f/ | Fârta |
Х | 600 | h | Х х | х | /h/ | Heru |
Ѡ | 800 | o | O o | о | /o/ | Omega |
Щ | şt | Щ щ | шт | /ʃt/ | Ştea | |
Ц | 900 | ţ | Ц ц | ц | /ts/ | Ţi |
Ч | 90 | c (испред e, i) | Ч ч | ч | /tʃ/ | Cervu |
Ш | ş | Ш ш | ш | /ʃ/ | Şa | |
Ъ | ă, ŭ | Ъ ъ | э | /ə/ | Ier | |
Ы | â, î | Î î | ы | /ɨ/ | Ieri | |
Ь | ă, ŭ, ĭ | Ꙋ̆ ꙋ̆ | ь | — | ||
Ѣ | ea | Ea ea | я | /æ/ | Iati | |
Ю | iu | Ĭɣ ĭɣ | ю | /ju/ | Iu | |
Ꙗ (IA) | ia | Ĭa ĭa | иа | /ja/ | ia | |
Ѥ (ІЕ) | ie | Ĭe ĭe | ие | /je/ | ||
Ѧ | ĭa, ea | Ĭa ĭa, Ea ea | я | /ja/, /æ/ | Ia | |
Ѫ | î | Î î | ы | /ɨ/ | Ius | |
Ѯ | 60 | x | Ks ks | кс | /ks/ | Csi |
Ѱ | 700 | ps | Пs пs | пс | /ps/ | Psi |
Ѳ | 9 | th, ft | T t, Ft ft | т, фт | /t/ или /θ/ | Thita |
Ѵ | 400 | i, u | I i; У ɣ | и, у | /i/, /y/, /v/ | Ijița |
Ꙟ | în îm | În în Îm îm | ын, ым | /ɨn/, /ɨm/ | În | |
Џ | g (испред e, i) | Џ џ | ӂ | /dʒ/ | Gea |
Понекад се јављало и слово Ѿ (чита се: от) и то углавном у речима позајмљеним из црквенословенског језика.
Види још
[уреди | уреди извор]- ^ Гинкуловъ Я. Д. Начертаніе правилъ валахо-молдавской грамматики. — Санкт-Петербургъ: Въ типографіи Императорской Академіи Наукъ, 1840 — С. 1