Руне

Историја писма Египатски хијероглифи c. 32. в. прије н. е. Хијератско 32. в. прије н. е. Демотско 7. в. прије н. е. Мероитско 3. в. прије н. е. Протосинајско 19 в. прије н. е. Угаритско 15. в. прије н. е. Јужноарапско 9. в. прије н. е. Етиопијско 5–6. в. прије н. е. Феничанско 12. в. прије н. е. Палеохебрејско 10. в. прије н. е. Сарматско 6. в. прије н. е. Либијско-берберско 3. в. прије н. е. Тифинаг Палеохиспанско (полуслоговно) 7. в. прије н. е. Арамејско 8. в. прије н. е. Карошти 4. в. прије н. е. Брахми 4. в. прије н. е. Индијско E.g. Тибетско 7. в. н. е. Хангул 1443. Деванагари 13. в. н. е. Хебрејско 3. в. прије н. е. Пахлави 3. в. прије н. е. Авестанско 4. в. н. е. Палмирско 2. в. прије н. е. Сиријско 2. в. прије н. е. Согдијско 2. в. прије н. е. Старотуркијско 6. в. н. е. Староугарско c. 650. Староујгурско Монголско 1204. Набатејско 2. в. прије н. е. Арапско 4. в. н. е. Нко 20. в. н. е. Мандејско 2. в. н. е. Грчко 8.в. прије н. е. Етрурско 8. в. прије н. е. Латиница 7. в. прије н. е. Чероки (слоговно) c. 1820. Руне 2. в. н. е. Огам (непознато поријекло) 4. в. н. е. Коптско 3. в. н. е. Готско 3. в. н. е. Јерменско (непознато поријекло) 405. Грузијско (непознато поријекло) c. 430. Глагољица (непознато поријекло) 862. Ћирилица c. 940. Старопермско 1372. Тана 18 в. (настао од Брахми бројева)

Рунске азбуке су низови повезаних азбука које користе слова позната као руне, које су пре користили германски језици, највише у Скандинавији и Британским острвима, као и у Данској, Холандији, Аустрији, Италији јер су се туда кретали Германи. О њиховом пореклу мало се зна. Стара германска реч „руна“ има два значења прво је " шапутати " а друго је " тајна ". Реч блиска руни је " раунен " и не зна се која је од које потекла. Словни знак руне је веома једноставан јер се састоји од правих линија које се нагло прекидају и на одређеном месту ломе.

Руне	Енглеска транслитерација	IPA	Прото-германско име	Значење
|	f	/f/	*феху	богатство, стока
|	u	/u(ː)/	?*уруз	тур (или „вода“?)
|	þ	/θ/, /ð/	?*турисаз	бог Тор, див
|	a	/a(ː)/	*Ансуз	један од (богова) Аесира
|	r	/r/	*реидо	јахање, путовање
|	k	/k/	?*кеназ	бакља
|	g	/g/	*гебо	дар
|	w	/w/	*вунјо	радост
|	h	/h/	*хагалаз	живео
|	n	/n/	*наудиз	потреба
|	i	/i(ː)/	*исаз	лед
|	j	/j/	*јера-	година, добра година, жетва
|	ï (or æ)	/æː/(?)	*еихваз	Јигдрасил дрво
|	p	/p/	?*перт	нејасног значења, можда „дрво јабуке“.
|	z	/z/	?*алгиз	нејасно, можда „ирвас“.
|	s	/s/	*совило	Сунце
|	t	/t/	*тиваз/*тејваз	бог Тиваз
|	b	/b/	*берканан	бреза
|	e	/e(ː)/	*ејваз	коњ
|	m	/m/	*маназ	Човек
|	l	/l/	*лагуз	вода, језеро
|	ŋ	/ŋ/	*ингваз	бог Ингваз
|	o	/o(ː)/	*одал	наслеђе, својина, поседовање
|	d	/d/	*дагаз	дан

Англосаксонске руне

Словернске руне

Словенске руне или руница је прехришћанско словенско писмо које је постојало у временима пре покрштавања Словена и осмишљавања глагољице и ћирилице (види чланак: Прехришћанско словенско писмо).

Види још

• Рунски камен

Спољашње везе

• Руне
• „Омниглотове“ странице о рунама
• Развој древног германског писма
• „Увод у визинонарско писмо Северног Света"

(titus.uni-frankfurt.de, слика Негау шлема)

• Енкодинг
  • Code2000 Уникодни фонт Џејмса Касе
  • Friskfonter 1.0 - Збирка рунских и готског фонта (бесплатна)
  • Уникодни распоред (ПДФ)
• Дивинација
  • Значење руна
  • Индекс руна