Рупрехт од Немачке

Рупрехт III
Цртеж Рупрехта у Нирнбершком дневнику
Лични подаци
Пуно име	Рупрехт III Ветелсбах
Датум рођења	(1352-05-05)5. мај 1352.
Место рођења	Амберг, Свето римско царство
Датум смрти	18. мај 1410.(1410-05-18) (58 год.)
Место смрти	Опенхајм, Свето римско царство
Гроб	Црква Светог Духа, Хајделберг
Породица
Супружник	Елизабета Хоеноцелерн
Потомство	Лудвиг III Палатинатски, Јохан од Нојбурга, Стефан, војвода од Зимерн-Цвајбрикена, Отон I, палатин Мосбаха, Маргарета од Палатината, Elisabeth van de Palts, Ruprecht Pepijn van de Palts, Agnes van de Palts
Родитељи	Рупрехт II Палатинатски Беатриса Сицилијанска
Династија	Вителсбах
Краљ Римљана
Период	21. август 1400. - 18. мај 1410.
Претходник	Вацлав IV
Наследник	Јошт Моравски, Жигмунд Луксембуршки

Рупрехт Палатинатски, познат и као Руперт III, Рупрехт III или само Руперт (5. мај 1352, Амберг - 18. мај 1410, Опенхајм), био је краљ Римљана (21. август 1400 - 18. мај 1410) и гроф Палатината (6. јануар 1398 - 18. мај 1410). Отац му је био Рупрехт II Палатинатски, а мајка Беатриса Сицилијанска, кћерка краља Педра II Сицилијанског. Рупрехт је стекао надимак Клеменс. Био је храбар и великодушан, али ресурси у Светом римском царству су за време његове владавине били никакви.

Долазак на престо

Као младић помагао је оцу управлљањем Палатината и са њим је освојио области око Рајне,а 6. јануар 1398. постао је владар Палатината. Био је један од четири племића који су се 20. августа 1400. године састали у Оберланштајну и прогласили да је краљ Вацлав IV свргнут. Рупрехт је потом 21. августа уз помоћ надбискупа проглашен краљем Римљана и крунисан је 6. јануара 1401. године у Келну, али његов претходник Вацлав га није признавао за владара и 1402. године у Бохемији је против њега избила побуна и био је утамничен у Бечу и ослобођен тек у јесен 1403. године.

Поход на Италију

Видевши шта се десило његовом претходнику због лењости, Рупрехт је био активан, па су му се после крунисања заклели на верност племићи Светог римског царства и он је потом кренуо у Италију где је намеравао да се крунише круном цара Светог римског царства и да покори Миланско војводство. Он је већ у јесен прешао Алпе где је изгубио већину војске и морао је да се повуче натраг.

Финансијска криза

Новчић са Рупрехтовим ликом

Већ 1402. године Рупрехт није имао новца да би поново напао Италију. Тако је крељев ауторитет био уништен, али финансијску кризу је још исте године, у јулу, залечио Рупрехтов син Лудвиг III Палатинатски, тако што је оженио Бланш од Енглеске и тај брак му донео 100.000 гулдена, а и краљев ауторитет обновио је папа Бонифације IX 1. октобра 1403. године, тако што га је признао краљем Римљана, али то није значило много пошто је у исто време постојао једнако моћни антипапа. За време његове владавине се ипак развијао Универзитет у Хајделбергу. Штитио је Јевреје да би од њих позајмљивао новац и 1407. године формирао је Јеврејску канцеларију. Пошто је економија царства била никаква Рупрехт је удавао кћерке да би извукао неку финансијску корист од тога. Највише финансијских користи је ипак имао од бракова његових синова, тако је на пример извукао користи од брака његовог сина Јохана од Нојбурга 15. августа 1407. године са Катарином Померанском.

Побуне племића

Рупрехта су за цело време владавине пратиле побуне локалних господара од којих је највећа била побуна у Швабији и побуна Амајстера у Стразбуру, после чега град постаје de facto слободан. Те побуне су од 1405. године подржавали надбискупи Мајнца, Баден Бадена и Вертемберга. Године 1406. да би их смирио је направио извесне уступке племству. Године 1407. Покушао је да се учврсти на престолу уз помоћ нових закона, али није успео због побуне краљеве владе у Мајнцу, али она је смирена већ до 14. новембра исте године.

Сабор у Пизи и смрт

Покушао је да прекине Западну шизму сабором у Пизи, који је сазвао 23. марта 1409. године и на том сабору су се само нашли отпадници католичке цркве, тим сабором је формирано и антипапство у Пизи. Ово је натерало папство да свргне Рупрехта и за краља је поново проглашен Вацлав, иако није био признат од племића. Рупрехт је одлучио да нападне Италију поново у јуну 1410. године, али је после краће болести умро 18. маја 1410 у Опенхајму, само неколико недеља пре напада, а покопан је у цркви Светог Духа у Хајделбергу.

Брак и деца

Дана 27. јуна 1374. године оженио се Елизабетом Хоеноцелерн, кћерком Фридриха IV Хоеноцелерна са којом је имао деветоро деце, од којих су шесторо били синови, а имао је само три кћерке.

Брак и деца

Дана 27. јуна 1374. године оженио се Елизабетом Хоеноцелерн, кћерком Фридриха IV Хоеноцелерна са којом је имао деветоро деце, од којих су шесторо били синови, а имао је само три кћерке.

• Рупрехт Пипан (20. фебруар 1375 — 25. јануар 1397), престолонаследник Палатината
• Маргарита (1376 — 26. августа 1434)
• Фридрих (1377—1401)
• Лудвиг III (23. јануар 1378 — 30. децембар 1436), гроф Палатината (1410—1436.
• Агнес (1379—1401)
• Елизабета (1381—1409)
• Јохан (1383 — 14. марта 1443), гроф Нојбурга
• Стефан (23. јун 1385 — 14. фебруар 1459), гроф од Зимерн-Цванбокена
• Отон I (24. августа 1390 — 5. јул 1461), гроф Мосбаха

Породично стабло

16. Лудвиг II, војвода Баварске

8. Рудолф I, војвода Баварске

17. Matilda of Habsburg

4. Adolf, Count Palatine of the Rhine

18. Adolf of Germany

9. Mechtild of Nassau

19. Imagina of Isenburg-Limburg

2. Рупрехт II Палатинатски

20. Лудвиг V од Етингена

10. Лудвиг VI од Етингена

21. Marie of Hohenzollern-Nürnberg

5. Irmengard of Oettingen

22. Eberhard I, Count of Württemberg

11. Agnes of Württemberg

23. Irmgard of Baden

1. Рупрехт Палатинатски

24. Пере III од Арагона

12. Фридрих III Сицилијански

25. Констанца од Сицилије, краљица Арагона

6. Петар II Сицилијански

26. Карло II Напуљски

13. Елеонора Анжујска

27. Марија Угарска

3. Беатриса Сицилијанска

28. Мајнхард, војвода Корушке

14. Otto III of Carinthia and Tyrol

29. Елизабета од Баварске

7. Елизабета од Корушке

30. Henry V, Duke of Legnica

15. Euphemia of Silesia-Liegnitz

31. Елизабета од Калиша

Спољашње везе

• Deutsche Biographie "Ruprecht (III.) von der Pfalz"
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Rupert (king)”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.