Русини у Републици Српској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Русини у Републици Српској
Укупна популација
19 (2013)
Региони са значајном популацијом
Бања Лука 6(2013)
Прњавор 3(2013)
Језици
Српски језик
Русински језик (12)[а]
Религија
Гркокатолицизам
Православље
Сродне етничке групе
Руси
Украјинци

Русини у Републици Српској (русин. Русины в Република Сербска) су грађани русинског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Русини немају признат статус националне мањине у Републици Српској, па сходно томе немају представнике и делегате у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди]

Према историјским подацима, о досељавању страних народа на простор бивше Југославије, Русини су први пут населили ове просторе средином 18. вијека, али тек попис из 1746. године свједочи о боравку већег броја русинских породица на овим просторима. Русини су се на територрију данашње Републике Српске доселили из источне Галиције и у мањем броју из Закарпатја крајем 19. и почетком 20. вијека. Разлози њиховог досељавања били су као и код осталих народа углавном економске природе. На просторе Републике Српске их је привукла пропаганда која се ширила по аустроугарској држави о бесплатној додјели земље и ослобађању од пореза, те су из тог разлога насељавали равничарске крајеве, простор између Дервенте и Бање Луке, посебно области око Прњавора. Русини су на територији Републике Српске били најпознатији у народу под називом Галицијани, према области из које су доселили. Највећа концентрација досељених Русина била је око Прњавора и Приједора, у слабо насељеном крају из којег се муслиманско становништво након аустроугарске окупације БиХ иселило у Турску. Русински су досељеници у том крају искрчили бројне хектаре шуме и претворили их у обрадиве површине. Прве године након доласка на ове просторе су биле тешке за Русине. Русински хроничар Јосиф Гродски пише како је русинским досељеницима пуно помагало домаће становништво и наводи случајеве кад један муслиман у Челинцу организовао прикупљање хране за једног сиромашног Русина, те како Хрвати помажу око градње гркокатоличких цркава. [1]

Прве године живота на тим просторима биле су изузетно тешке и напорне, а тек 1909. године основана је прва русинска читаоница Друштва „Просвита“ у Прњавору, а сљедећих година и у Српцу, Мујинцима, Бањој Луци, Старој Дубрави, Козарцу и Каменици, Русини су оснивали друштва за његовање русинске културе, обичаја и традиције, као и читаонице гдје се прикупљала литература на русинском језику.[2]

Религија[уреди]

Русини у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у околњим земљама, Србији и Хрватској, као и широм свијета су углавном гркокатолици, док има и мали број православаца.[3]

Удружења[уреди]

У Републици Српској, не постоји ни једно удружење, које окупља припаднике русинског народа.[3]

Распрострањеност[уреди]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 19 Русина.[4] Русини настањују сљедеће општине и градове:

Русини, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 19
Бања Лука 6
Бијељина 1
Дервента 1
Добој 1
Козарска Дубица 1
Котор Варош 1
Модрича 1
Прњавор 3
Србац 2
Требиње 1
Шамац 1

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Број становника Републике Српске којима је Русински језик, матерњи језик.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 

Спољашње везе[уреди]