Руси у Бугарској

С Википедије, слободне енциклопедије
Руси у Бугарској
Flag of Russia.svg
Белые генералы в Болгарии 1921.jpg
Белогардејци, емигранти у Бугарској
Укупна популација
9.978 (2011)
Региони са значајном популацијом
Софија, Бургаска област, Варненска област, Пловдивска област, Великотрновска област
Језици
бугарски и руски
Религија
Православље
Сродне етничке групе
Руска дијаспора

Руси у Бугарској (буг. Руснаци) чине четврту по величини етничку групу у Бугарској, која броји 9.978 према попису становништа из 2011. године.[1] Руси углавном живе у великим урбаним центрима, као што су Софија, Пловдив, Варна и Бургас. Иако је највећи талас руских насељеника стигао након догађаја око октобарске револуције и руског грађанског рата, компактне групе Руса живеле су у Бугарској вековима пре тога. По попису из 2011. године, руским језиком у Бугарској се служи 9.556 лица.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Међу раним руским насељенима били су некадашњи Некрасовски козаци, а неки од њих су учествовали у оснивању села Татаритса у тадашњем Отоманском јужној Добруџи (данас део села Аидемир[3] у провинцији Силистра), 1674. године, а у њему су изградили и цркву 1750. године.[4] Друго руско село на североистоку Бугарске је Казашко у провинцији Варна, где потомци Кубанских и Донских козака живе од 1905. године.[5] Чланови ових старословенских заједница локално су познати као Липовани.[6] Њихово главно занимање је риболов, на Дунаву и на језеру Варна.[7]

За време Руско-турског рата 1877-1878, који се у великој мери се борио на данашњој бугарској територији и ослобођењу Бугарске, основана је прелазна руска управа на чеку са принцом Александром Михаиловичем Дондуков-Корсаковом.[8]

Након пораза од стране Црвене гарде у Руском грађанском рату, велики број припадника Беле гарде побегао је у Бугарску (тада монархију) у којој тражи уточиште. Они су на почетку бројили око 24.000–[9] 29,000,[10]-29,000, али око 4,000 лица је добило амнестију и вратило се у Совјетски Савез. Бугарска је постала део Источног блока после Другог светског рата, а велики број Руса је емигрирало у ову земљу.[10] Данас страначки (укључујући и руске) пословне људе који живе у Бугарској имају право на бугарски пасош под одређеним условима (као што су улагање преко 250.000 долара или покретање бизниса)[10] Руси у Бугарској заступају бројне организације, као што су Компатриотска унија, Унија руских грађана и Друштво белих гардиста.[10]

Становништво[уреди | уреди извор]

Руски храм рођења Исусовог у граду Шипка

Број и удео Руса према пописима становништва у Бугарској током година[11]

Година Процентуално
(%)
Број Руса
1900 0.04 1 685
1905 0.08 3 275
1910 0.05 2 505
1920 0.18 9 080
1926 0.35 19 706
1934 0.19 11 928
1946 0.18 13 200
1956 0.13 10 551
1965 0.13 10 815
1992 0.20 17 139
2001 0.19 15 595
2011 0.13 9 978

Број Руса по окрузима, према попису становништа у Бугарској 2011. године[12]

Област Број Руса Процентуално (%)
Област 15 595 0.19
Благоевградска област 476 0.13
Бургаска област 1 107 0.26
Варненска област 1 358 0.29
Великотрновска област 539 0.18
Видинска област 189 0.14
Врачанска област 333 0.13
Габровска област 310 0.21
Добричка област 430 0.20
Крџалијска област 234 0.14
Ћустендилска област 160 0.09
Ловечка област 269 0.15
Монтанска област 272 0.14
Пазарџичка област 588 0.18
Перничка област 224 0.14
Плевенска област 692 0.22
Пловдивска област 1 151 0.16
Разградска област 223 0.14
Русенска област 542 0.20
Силистранска област 442 0.31
Сливенска област 476 0.21
Смољанска област 111 0.07
Софијска област 301 0.11
Област града Софије 3 127 0.26
Старозагорска област 751 0.20
Трговишка област 139 0.10
Хасковска област 476 0.17
Шуменска област 384 0.18
Јамболска област 291 0.18

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Population 2011 divided by provinces and ethnic group” (на језику: бугарски). National Statistical Institute. 2011. Приступљено 10. 7. 2006. [мртва веза]
  2. ^ „Ruski jezik u Bugarskoj”. Архивирано из оригинала на датум 02. 06. 2012. Приступљено 28. 08. 2017. 
  3. ^ „Липованците не пушат, но пият като смоци” (на језику: бугарски). Стандарт. 15. 9. 2002. Приступљено 15. 1. 2007. 
  4. ^ „Етническите руснаци от село Татарица честват Рождество Христово” (на језику: бугарски). BG NewsRoom. 7. 1. 2007. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2007. Приступљено 14. 1. 2007. 
  5. ^ „Архивирана копија” Болгарские липованцы (на језику: руски). Староверы в Самаре. 16. 6. 2005. Архивирано из оригинала на датум 27. 09. 2007. Приступљено 14. 1. 2007. 
  6. ^ Victor Vascenco, "Melchisedec şi lipovenii" Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2009), Romanoslavica (University of Bucharest), XLII. стр. 133.
  7. ^ „Село от непушачи стана туристическа атракция” (на језику: бугарски). Стандарт. 2006-11-19. Архивирано из оригинала на датум 30. 09. 2007. Приступљено 15. 1. 2007. 
  8. ^ „България след Освобождението 1878 г. Хронологична таблица” (на језику: бугарски). Министерство на външните работи на Република България. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2007. Приступљено 2007-01-14. 
  9. ^ „Чекисти плашат Стамболийски с преврат” (на језику: бугарски). Standart News. 12. 5. 2002. Архивирано из оригинала на датум 30. 09. 2007. Приступљено 14. 1. 2007. 
  10. ^ а б в г „Европейски акценти. Малцинствата” (на језику: бугарски). Radio France Internationale Sofia 103.6. 30. 5. 2006. Приступљено 2007-01-14. [мртва веза]
  11. ^ „Etni;ki sastav Bugarske 2011.”. Архивирано из оригинала на датум 02. 06. 2012. Приступљено 28. 08. 2017. 
  12. ^ Etnički sastav bugarskih regiona i gradova 2011

Литература[уреди | уреди извор]