Руси у Кини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Руси у Кини
Flag of Russia.svg
Beijing-NiuJie-Oroqen-Russian-Derung-Zu-3655.jpg
Руси у блиској породици Кинеза, плакат у Пекингу
Укупна популација
15,390 (2010)
Региони са значајном популацијом
Синкјанг, Унутрашња Монголија, Хејлунгђанг
Језици
кинески и руски
Религија
Православље
Сродне етничке групе
Руска дијаспора

Руси у Кини (кинески: 俄罗斯族) једна су од 56 етничких група које је званично признала Народна Република Кина, према етничкој класификацији која се примењује у целој земљи.[1] Руси су се у Кини настанили у 17. веку, а већина њих који данас живе тамо имају држављанство Народне Републике Кине, а не руско.
Тренутно има више од 15.000 етничких Руса у Кини који имају држављанство те земље. Међутим, најмање 70.000 људи из Русије борави у Кини, а руске је или друге националности.

Историја[уреди]

Руска имиграција[уреди]

Имигранти у Манџурији и Пекингу[уреди]

Током 17. века, Руско царство је покренуло неколико војних акција против династије Ђинг. Године 1644. група руске војске поражена је војском династије Ђинг, а део заробљеника био је убачен у војску ове династије. Током битке код Јагсија, готово 100 Руса предали су се властима династије Ђинг, а император Кангки им је одобрио да се придруже граничној војсци династије Ђинг. Њихови потомци постоје до данас и познати су као Албазинци. Од 1860. до 1884. године, доста Руса дошло је у кинески регион Хулун-Буир, због потраге за златом, док су 1900. године руске трупе ушле су у Кину, убивши неколико граничара. До 1907. године већ је било 1.000 домаћинстава руских насељеника у кинеском граду Ергун.[2]

Јирјаци[уреди]

Најранији руски имигранти који су дошли у Синкјанг били су Јирјаци, који су прогоњени из Русије. Јирјаци су послали четири гласника да преговарају са казахстанским начелником Кали Усманом и добили су дозволу да се сместе у Буркину. После неколико година су настанили нека насеља у Канасу, Таченгу и граду. Или. Године 1861. око 160 Јирјака се настанило у подручје око Лоп Нура.
Готово сви Јирјаци су били побожни хришћани и ретко су комуницирали са другим народима. Према попису из 1943. године, у Булкину и Каби је било 1.200 Јирјака. Многи су се преселили у Аустралију након оснивања Народне Републике Кине.[3]

Миграције током периода октобарске револуције[уреди]

Када је Бела армија поражена у рату против бољшевика, многи Козаци и избеглице су побегли у Синкјанг под вођством генерала Иванова. Део њих се касније придружио Хохот војницима регрутованим од стране владе Синкјанга.[4]

Миграција пре Другог светског рата[уреди]

У периоду од 1931. до 1938. године, многи становници Совјетског Савеза су се преселили у Кину. Више од 20.000 Руса ушло је у Кину преко Синкјанга. И након 1941. године многе избеглице су избегле у Синкјанг.[5]

Броја Руса у Кини[уреди]

Број Руса у Кини, према подацима пописа целог станивништва у земљи

Ипак, прецизно тачан број људи руског порекла у Кини се не може тачно утврдити.

Референце[уреди]

  1. ^ Li (2003), стр. 100.
  2. ^ Eluosi zu jian shi. стр. 7—8.
  3. ^ Eluosi zu jian shi. стр. 9—10.
  4. ^ Eluosi zu jian shi. стр. 14.
  5. ^ Eluosi zu jian shi. стр. 16.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 Ставров И. В. Тенденции демографического развития неханьских национальностей Северо-Восточного Китая (начало XXI века) // Вестник Дальневосточного отделения Российской академии наук. — 2013. — № 4 (170). — С. 148