Руси у Републици Српској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Руси у Републици Српској
Александар Соловјев.jpg
Igor Ivanovich Strelkov Yekaterinburg3.JPG
JelenaGuskova.jpg
Укупна популација
177 (2013)
Региони са значајном популацијом
Бања Лука 45(2013)
Брод 18(2013)
Језици
Српски језик
Руски језик (197)[а]
Религија
Православље
Сродне етничке групе
Украјинци
Русини

Руси у Републици Српској (рус. Русские в Республике Сербской) су грађани руског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Руси немају признат статус националне мањине у Републици Српској, па сходно томе немају представнике и делегате у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди]

Долазак руског народа на територију данашње Републике Српске веже се за почетак 20. вијекa. Годину дана прије завршетка Првог свјетског рата и распада Аустроугарске, у царској Русији догодила се велика револуција, позната под називом Октобарска револуција, у којој је срушен царски режим и успостављена комунистичка власт. Историјски догађаји који су избили у тим немирним временима били су разлог да велики број Руса исели и своје домове потражи у другим европским државама. У прољеће 1919. године велики број руских избјеглица и бјелогардејаца налази уточиште у Краљевини СХС, која је била изразито антикомунистичка. Те године на просторе Краљевине СХС, а сам тим и на подручје данашње Републике Српске, досељава се велики број Руса. Један број њих радио је на универзитетима, школама и културним институцијама, а већина овог становништва запослила се у пољопривреди и индустрији. Руски досељеници су се адаптирали у новој средини и многи су заснивали породице са домицилним становништвом.[1] Први декан правног факултета у Сарајеву, чији правни насљедник је данашњи Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, је био Александар Васиљевич Соловјев слависта, истраживач богумила, хералдике, нумизматике, археологије, преводилац са руског и француског језика, професор историје словенског и византијског права, који се након Октобарске револуције настанио у Београду, а након Другог свјетског рата дошао у Сарајево.[2]

Уз православне споменике на гробљу Доња Сопотница, поред храма Светог Ђорђа, задужбине Херцега Стефана Косаче код Новог Горажда, до посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата налазили су се надгробни споменици руских царских официра, козакам који потичу из двадесетих и тридесетих година прошлога вијека када из Билеће у Горажде, по декрету краља Александра Карађорђевића, долази Други руски донски кадетски корпус. Пристигли су након прогона после Октобарске револуције у Русији, а смјештени су у старој аустроугарској касарни у центру Горажда. Захваљујући Руском корпусу у Горажду се 1930. оснива и прва Руска гимназија коју су, осим младих руских кадета, похађали и домаћи ђаци. Руски кадети су у то вријеме представљали културно, јавно, друштвено и спортско освјежење у тада још увијек малој чаршији поред ријеке Дрине. Приређивали су чајанке, дочеке православних нових година, организовали балове, разне забаве уз наступ властитог дувачког оркестра, а формирали су и црквени хор. Осим козачких коњских трка, приређивали су гимнастичка такмичења, атлетске игре, а бавили су се и другим спортовима, а највише фудбалом. Руси су у Горажду живјели све до 1934. када неочекивано одлазе, а њиховим одласком се гаси и Руска гимназија. Трајни знак њиховог боравка у Горажду били су споменици над хумкама у које су сахрањени. Након девастирања ових споменика у протеклом рату од стране Армије Републике Босне и Херцеговине, власти општине Ново Горажде, уз подршку Руског културног центра из Источног Сарајева, подигли су мермерни крста са једноставним натписом „Казаки Казакам”, на мјесту порушених споменика и тиме овјековјечили успомену на руско присуство на горњедринском простору.[3]

Војничко гробље у Вишеграду, гдје су сахрањени руски добровољци.

У периоду након Другог свјетског рата десио се мањи вал досељавања припадника руске народности на ове просторе. Народна Република Југославија, касније ФНРЈ и СФРЈ, је створила услове да сви грађани Југославије без обзира на националну и етничку припадност имају исти статус унутар Федерације, и то је условило досељавање и припадника руске националности. Након политичког сукоба Јосипа Броза Тита са Стаљином 1948. године један броја Руса се због притисака који су били посљедица овог сукоба, иселио са ових простора, тако да се број припадника константно смањивао.[4]

Током Одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српској, велики број Руса се прикључио Војсци Републике Српске и уградио своје животе у темеље Српске. Руси су у оквиру ВРС, били организовани у три добровољачка одреда, а налазили су се и у осталим јединицама. У Одбрани Републике Српске оогинуло је 37 руских добровољаца. Први споменик руским добровољцима је подигнут у Вишеграду. Споменик је подигнут средствима донатора из Русије, средствима Владе Републике Српске, а у организацији удружења грађана српско-руске заједнице "Завет" из Бијељине. Република Српска је у знак сјећања на Русе који су погинули у одбрани српског народа, 12. април прогласила Даном руских добровољаца, када се сваке године у Вишеграду низом манифестација одаје почаст погинулим Русима и подсјећа на ратни пут руских одреда, као и на исказану храброст у одбрани Републике Српске. [5]

Током посљедњих година примјетан је већи број Руса који у великој мјери из Црне Горе, а у мањој из матичне државе, свој други дом проналазе у најјужнијем граду Републике Српске, у Требињу. У Требиње се досељавају Руси из разних дијелова матичне земље, углавном су то породице које ужурбани живот у метрополама замјењују Требињем и осталим мјестима источне Херцеговине, гдје покрећу приватне фирме, баве се пољопривредом.[6]

Религија[уреди]

За више информација погледајте: Религија у Републици Српској

Руси у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести. У Угљевику је након Одбрамбено-отаџбинског рата, изграђен објекат руске православне цркве. Храм Светог Александра Невског подигнут је за потребе руских војника стационираних у Угљевику. У Ритешићу у близини Добоја у току је градња руског манастира. Овај вјерски објекат посвећен је Светој Матрони Московској, и једини је такве врсте на овим просторима.

У Манастиру Свете Петке у Бијељини, изграђена је крипта посвећена Светом Сергију Радоњешком, у којој се налази честита његовим моштију.[7]

У насељу Мокро, на магистралном путу између Пала и Сокоца, у организацији Руског културног центра из Источног Сарајева, гради се руска православна црква, чији радови су у завршној фази градње.[8]

Руси своје вјерске обреде обављају и у украјинско-руској Цркви Покрова пресвете Богородице[9], у насељу Хрваћани 2.

Удружења[уреди]

У Републици Српској, не постоји ни једно удружење, које окупља припаднике руског народа, али постоји већи број удружења, која окупљају поштоваоце руског народа, руске историје и културе. Та удружења су:

У Народној и универзитетској библиотеци Српске у Бањалуци постоји руски центар Фондације „Руски мир“ (Руски свијет) чија основна улога је промовисање руског језика и културе, док у склопу Руског центра дјелује и и хор „Александр Невски“ који је основан у септембру 2013. Хор изводи песме руских композитора и руске народне песме. Након доласка већег броја Руса у Требињу је отворено одјељење будваснког Центра руског језика и културе „Возрожденије“.[10]

Распрострањеност[уреди]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 177 Руса.[11]Руси настањују сљедеће општине и градове:

Руси, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 177
Бања Лука 45
Бијељина 9
Братунац 3
Брод 18
Вишеград 12
Власеница 2
Градишка 5
Дервента 2
Добој 7
Зворник 6
Источна Илиџа 3
Источно Ново Сарајево 3
Калиновик 1
Козарска Дубица 3
Котор Варош 3
Лакташи 2
Лопаре 3
Милићи 3
Модрича 12
Невесиње 1
Нови Град 1
Ново Горажде 1
Пале 2
Петрово 1
Приједор 7
Прњавор 7
Рогатица 1
Србац 1
Сребреница 1
Теслић 9
Требиње 1
Угљевик 1
Фоча 2
Хан Пијесак 1
Чајниче 1
Челинац 1
Шамац 1
Шековићи 4
Шипово 1

Значајне личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Број становника Републике Српске којима је Руски језик, матерњи језик.

Референце[уреди]

  1. Јовановић (1996)
  2. Извјештај (2015). стр. 97.
  3. „Трајни козачки знак”. Политика.  Текст „accessdate11. 5. 2017” игнорисан (помоћ)
  4. Извјештај (2015). стр. 68.
  5. „У Вишеграду обиљежен Дан руских добровољаца”. РТРС. Приступљено 4. 11. 2016. 
  6. „Руси се из Црне Горе селе у Требиње”. БНТВ. Приступљено 4. 1. 2016. 
  7. „Манастир Свете Петке на Пет Језера у Бијељини”. Епархија зворничко-тузланска.  Текст „accessdate11. 5. 2017” игнорисан (помоћ)
  8. „Пале: Русија обиљежила дан националног јединства”. Глас Српске.  Текст „accessdate11. 5. 2017” игнорисан (помоћ)
  9. „Црква Покрова Пресвете Богородице”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  10. „Требиње: Отворен Центар руског језика и културе „Возрожденије“.”. Глас Српске. Приступљено 4. 1. 2016. 
  11. „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Приступљено 22. 3. 2017.  Текст „publisherРепублички завод за статистику” игнорисан (помоћ)
  12. „Руси у БиХ: мањина која је скоро потпуно ишчезла са сукобом Тито-Стаљин”. Прометеј. Приступљено 22. 4. 2017. 

Литература[уреди]

  • Јовановић, Мирослав (1996). Досељавање руских избјеглица у Краљевину СХС 1919-1924. Београд. 
  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај.  Грешка у ванкуверском стилу: initials (помоћ)

Спољашње везе[уреди]