Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република

Из Википедије, слободне енциклопедије
Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република
Flag of the Russian SFSR.svg
Emblem of the Russian SFSR.svg

Химна:
Интернационала (1922—1943)
Химна Совјетског Савеза (1943—1990)
{{{alt}}}
Главни град Москва - град Херој
Службени језик руски језик
Владавина
Историја
Стварање и независност
 — Оснивање 7. новембра 1917.
 — У саставу Совјетског Савеза од 30. децембра 1922.
 — Независност 12. децембра 1991.
Географија
Површина
 — укупно 17.075.200 km2(прва у СССР)
 — вода (%) 13
Становништво
 — 1989. 147.386.000(прва у СССР)
 — густина 8,6/km2
Економија
Валута совјетска рубља
Остале информације
Временска зона UTC +3
Интернет домен .su

Руска СФСР је одликована
Leninorder.jpg Орденом Лењина

Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР, рус. Росси́йская Сове́тская Федерати́вная Социалисти́ческая Респу́блика) била је једна од 15 република Савеза Совјетских Социјалистичких Република.

Основана је убрзо након Октобарске револуције 7. новембра 1917. године, под називом Руска Република (рус. Росси́йская Респу́блика), а 25. јануара 1918. на трећем састанку Сверуског конгреса совјета име јој је промењено у Совјетска Руска Република (рус. Советская Росси́йская Респу́блика).[1] Коначно име усвојено је доношењем новог устава 10. јуна 1918. године.[2] Децембра 1922. године ушла је у састав Совјетског Савеза. Распадом Совјетског Савеза, 1991. године, постала је назависна држава - Руска Федерација, која је задржала међународно-правни континуитет некадашњег Совјетског Савеза.

Руска СФСР била је највећа совјетска република[3] и по површини (17.075.200 km²) и по становништву (147 милиона). Главни град је била Москва, која је, 8. маја 1965. године, указом Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза, за заслуге њених становника током Великог отаџбинског рата, одликован Орденом хероја Совјетског Савеза и проглашен за Град херој.

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Русије

Промене граница[уреди]

Већ почетком 1920-их дошло је до промена граница РСФСР. Далекоисточна република (област између Бајкала и Тихог океана) је 1922. прикључена Русији, а 1925. и област некадашње престонице Казахстана, Оренбурга.

Највеће промене у границама РСФСР уследиле су у Другом светском рату. После анексије Пољске, Русији је прикључен град Смоленск. Русија је добила територије на северозападу после Зимског рата са Финском 1939/40.

Године 1944. совјетска Народна Република Тива је додата Русији као аутономна област, а касније република. У процесу разграничавања балтичких република и РСФСР, нека места претходно у Летонији и Естонији су прикључена Русији.

РСФСР 1922. год.

После пораза Финске у рату 1941—1944, она је 1947. морала да Русији да још неке територије, од којих је најзначајнији био њен излаз на Баренцово море. На западу је Русија присвојила део Источне Пруске (Калињинградска област). На истоку, Русија је од Јапана узела острво Сахалин и Курилска острва.

На сугестију Никите Хрушчова, 1954. године РСФСР је Украјинској ССР дала Крим у замену за област града Белгород. Године 1956. унутар Русије је формирана Карелијска АССР, уместо дотадашње засебне републике Карело-Финске ССР.

Овај чланак је део серије о историји Русије
Историја Русије
Coat of Arms of the Russian Federation.svg

Заставе Руске СФСР[уреди]

Главни чланак: Застава Руске СФСР

Становништво[уреди]

По последњем попису становништва из 1989, у Русији је живело 147 милиона људи, што је око 51% становништва Совјетског Савеза. Национални састав становништва је био:

националност број удео
Руси 120 милиона 81,5 %
Татари 5,5 милиона 3,8 %
Украјинци 4,3 милиона 3,0 %
Чуваши 1,8 милиона 1,2 %
Башкири 1,3 милиона 0,9 %
Мордовинци 1,0 милион 0,7 %
Укупно РСФСР 147 милиона 100,0 %

Од 27 милона не-Руса, само 9,4 милиона је живело у својим историјским подручјима, док су остали овамо дошли пресељењем или као последица протеривања. Неки народи, попут Татара, традиционално живе на широком подручју и не могу да се групишу у компактне аутономне области.

Административна подела[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Declaration on the rights of working and exploited people. Hist.msu.ru. Pristupljeno 12. 6. 2013.
  2. Soviet Russia information. Russians.net (23 August 1943). Pristupljeno 12. 6. 2013.
  3. The Free Dictionary Russian Soviet Federated Socialist Republic. Encyclopedia2.thefreedictionary.com. Pristupljeno 12. 6. 2013.