Руски Крстур

Из Википедије, слободне енциклопедије
Руски Крстур
Ruski Krstur, Uniate church.jpg
Гркокатоличка катедрала у Руском Крстуру
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Кула
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 4585
 — густина 78/km2
Положај
Координате 45°33′28″ СГШ; 19°24′34″ ИГД / 45.557666° СГШ; 19.4095° ИГД / 45.557666; 19.4095 Координате: 45°33′28″ СГШ; 19°24′34″ ИГД / 45.557666° СГШ; 19.4095° ИГД / 45.557666; 19.4095
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 84 m
Површина 58,6 km2
Руски Крстур на мапи Србије
Руски Крстур
Руски Крстур
Руски Крстур на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 25233
Позивни број 025
Регистарска ознака SO

Руски Крстур (русински: Руски Керестур) је село у општини Кула у Западнобачком округу у Војводини у Србији. По попису из 2011. године има 4585 становника, претежно припадника русинске националности. Руски Крстур је и културни центар ове националне мањине у Војводини. Према попису из 2002. године, село је имало 5213 становника.

Овде се налази Сеоска кућа у Руском Крстуру.

Географски положај[уреди]

Село се налази на 45°33'45" географске ширине и 19°25'16" географске дужине. То је простор средње Бачке који се одликује повишеним лесним заравнима. Село је се југозападним делом наслоњено на канал Косанчић - Мали Стапар који прпада систему канала ДТД. Кроз село пролази магистрални пут М-3 (Богојево - Каравуково - Оџаци - Кула - Врбас), који га добро повезује са свим деловима Војводине.

Историја[уреди]

Руски Крстур је најстарије русинско место. Раније се звао Бач Керестур. Место је, 1751. године званично признато када је у Крстуру живело око 80 русинских породица које су се ту доселиле још 1745/46. године са Хорњице (Закарпатје) на Косцељиско (то је пустара између Крстура и Куле). Велика већина их је дошла из околине Кошица, Ужгорода, Мишколца. У првом наврату се доселило 11 особа или породица како је записано у Аустроугарским архивима. Они су напустили своју постојбину у потрази за бољим животом. Кулске власти су Русинске досељенике примили и послали да обрађују пусту и мочварну земљу близу Куле, где су они основали своје насеље, данашњи Руски Крстур.

Демографија[уреди]

У насељу Руски Крстур живи 4154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,6 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 2036 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.

Ово насеље је углавном насељено Русинима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 5.874
1953. 6.115
1961. 5.873
1971. 5.960
1981. 5.826
1991. 5.636 5.536
2002. 5.490 5.213
2011. 4.868 4.585
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Русини
  
4.483 85,99 %
Срби
  
263 5,04 %
Роми
  
76 1,45 %
Мађари
  
73 1,40 %
Украјинци
  
61 1,17 %
Хрвати
  
38 0,72 %
Црногорци
  
37 0,70 %
Југословени
  
31 0,59 %
Словаци
  
30 0,57 %
Муслимани
  
9 0,17 %
Словенци
  
3 0,05 %
Македонци
  
3 0,05 %
непознато
  
26 0,49 %


У последњих 50-ак година, број становништва Руског Крстура опада. За то има више разлога. Први разлог је нагативан природни прираштај, што је карактеристика целе регије. Други разлог је мигрирање становштва. До '90-их година млади су одлазили на школовање у веће центре (Кула, Нови Сад, Суботица...) и тамо су остајали. Током кризе и ратова у деведеситама Русини су почели емигрирати у западне земље, највише у Канаду. Данас у Канади живи велики број бивших становника Руског Крстура, а и осталих места где живе Русини.

Религија[уреди]

Русини су гркокатоличке вероисповести. Убрзо по свом досељавању на ове просторе основали су парохију и изградили малу цркву. Данашња црква у селу је изграђена 1784. године и посвећена је Преносу Моштију св. Николе. Данас је Руски Крстур центар Гркокатоличког апостолског егзархата у Србији, a тиме је црква постала катедрала (саборна црква). Поред села је изграђена 1859. црквица, „Водица“, на месту где су се годинама пре њене изградње догађала оздрављења и приказања Богородице. У Руском Крстуру живе монахиње „Сестре службенице Пресвете Богородице“ и „Мале сестре“.

Образовање и култура[уреди]

Руски Крстур је културни и просветни центар Русина Србије. Прва школа је почела са радом 1753. као тзв. Тривијална школа, где се учило читање, писање, рачунање и основе црквеног певања са веронауком. Школа је на крају 19. века постала државна. Данас у Руском Крстуру делује забавиште, основна школа на српском и русинском језику. Гимназија у селу је једина средња школа са русинским као наставним језиком у Европи. Од 2009. године, осим гимназије, отворен је и смер туристички техничар у истој школи.

Постоји неколико културних манифестација у селу. Најзначајнији је фестивал културе Русина и Украјинаца „Црвена ружа“. Затим „Драмски меморијал Петра Ризнича-Ђађе“, као и културна манифестација „Костелникова јесен“.

У Руском Крстуру се налази и издавачка кућа „Руске слово“ (русинска реч) са штампаријом; као и музеј, галерија и архива русинске историје.

Привреда[уреди]

Због изузетно плодне земље о Крстурском атару, становштво се од досељења, бави пољопривредом. Она је и окосница привреде села. Бројна су пољопривредна газдинства. У селу постоји погон за прераду и смрзавање хране. Руски Крстур је врло познат по производњи паприке. Одређени број становштва је запослен у кућним радионицама за производњу намештаја, које је врло развијено.

Спорт[уреди]

Спорт има дугу традицију. 1923. је основан фудбалски клуб „Русин“, из којег је касније израсло истоимено спортско друштво. Ово спортско друштво негује бројне спортове, а бави се и организацијом спортских игара „Јаша Баков“, на којима учествују у турнирима сви русински клубови.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Мапе[уреди]