Руски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
руски језик
русский язык
Изговор [ˈruskʲɪj jɪˈzɨk]
Говори се у Русија, мањине у земљама бившег СССР, имигрантне заједнице око света, значајно Израел
Број говорника
150 милиона (2010)
ћирилица (руска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
Признати мањински језик у
Регулише Руски језички институт[17] на Руској академији наука
Језички кодови
ISO 639-1 ru
ISO 639-2 rus
ISO 639-3 rus
Russophone.svg
  Државе и региони где се руски службени језик
  Државе у којима је руски широко распростањен

Руски језик (рус. ру́сский язы́к) је званични језик Русије, Белорусије, Казахстана и Киргистана, а у прошло доба био је језик међународне комуникације у СССР. Осим Русије, користи се у земљама које су раније биле у саставу СССР, те исто тако и на подручјима компактног становиштва емиграната из земаља бившег СССР, као што су Израел, Немачка, Канада, Сједињене Америчке Државе, итд. — као матерњи језик дела становништва и као језик међународне комуникације. У Израелу, на пример, према подацима пописа становништва из 1999. живи 750 хиљада исељених из СССР. Тамо се објављују руски листови, те функционишу руске радио-станице и телевизијски канали. Одређени број оних који знају руски налази се у Источној Европи, где је руски до недавно био обавезан предмет у школама.

Према подацима Кембриџове енциклопедије језика, руски као први или други језик говори преко 455 милиона људи.[18] Према подацима часописа „Language Monthly“ (№ 3 за 1997), око 285 милиона људи у свету говори руски језик, што га чини 4. језиком по распрострањености. Од ових, око 160 милиона га зове матерњим (што га чини у том погледу 7. у свету). Руски језик је један од 6 званичних језика УН. Године 1999. проглашен је за четврти најутицајнији језик на свету.[19]

Историја[уреди]

Руски језик припада источној групи словенских језика.

Како се сматра, између 2. и 1. миленијума п. н. е. од индоевропских језика се издвојио протословенски дијалекат, који се током 1. миленијума преобликовао у прасловенски језик; у 6, 7. односно 8. веку после Христа распао се на три групе: источну, западну и јужну. Уз основе источнословенског (који се такође зове и староруски, односно древнерусский на руском, кад га треба издвојити од руског језика Московске кнежевине) између 14. и 15. века настали су савремени руски, украјински, и белоруски. Између 16. и 17. века настали су и северно- односно јужноруски дијалекти, са хибридним средњеруским у међупростору.

Централизација путем радија и телевизије умањује разлику међу дијалектима, али само у извесној мери; сами изговори становника Москве и Санкт Петербурга, двају највећих града, разликује се по нагласку.

Слово о полку Игореве“ је међу најпознатијим и најстаријим књижевним делима, док је „Повесть временных лет“ међу најпознатијим делима средњег века.

Основне речи и реченице на руском језику[уреди]

У заградама је дата приближна транскрипција на српском језику. Подебљани делови текста означавају место нагласка у речи.

  • да - (/da/) - да
  • нет - (/nʲet/) - не
  • Здравствуйте - (/'zdɾa.stvʊj.tʲe/) - Здраво
  • Спасибо - (/spɐ'sʲibə/) - Хвала
  • Не за что - (/'nʲe zə ʂtə/) - Нема на чему
  • Доброе утро - (/'dobrəje 'utrə/) - Добро јутро
  • Добрый день - (/'dobrɨj 'dʲenʲ/) - Добар дан
  • Добрый вечер - (/'dobrɨj 'vʲet͡ɕer/) - Добро вече
  • До свидания - (/dɐ svʲɪ'danʲɪjə/) - До виђења
  • Как вас зовут? - (/kak vas zɐ'vut/) - Како се зовете?
  • Меня зовут - (/mʲɪ'nʲa zɐ'vut/) - Зовем се ...
  • Пожалуйста - (/pɐ'ʐɑɫstə/) - Молим Вас/те
  • Извините - (/ɪzvʲɪ'nʲitʲe/) - Извините
  • я - (/'ja/) - ја
  • мы - (/'mɨ/) - ми
  • ты - (/'tɨ/) - ти
  • вы - (/'vɨ/) - ви
  • они - (/ɐ'nʲi/)- они
  • Как дела? - (/kɐg dʲɪ'ɫa/)? - Како сте?
  • Большое спасибо. Хорошо, а у вас? - (/bɐlʲ'ʂoje spɐ'sʲibə/ /xərɐˈʂo, a u 'vas/) - Много хвала. Добро, а ви?
  • жена - (/ʐɨ'na/) - супруга
  • муж - (/muʂ/) - супруг
  • слово - (/'sɫo.və/) - реч
  • буква - (/'bukvə/) - слово
  • сегодня - (/sʲɪ'vodnʲə/) - данас

Писмо[уреди]

Главни чланак: Руска ћирилица

Руски језик се пише руским ћириличним писмом, алфабетом (рус. алфави́т). Савремени руски алфабет (стандардизован 1918) поседује 33 слова.

А а Б б В в Г г Д д Е е Ё ё
Ж ж З з И и Й й К к Л л М м
Н н О о П п Р р С с Т т У у
Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ъ ъ
Ы ы Ь ь Э э Ю ю Я я

Руски језик после Совјетског Савеза — политичке теме[уреди]

Услед распада СССР већина независних земаља је отпочела политику такозване дерусификације, мада у овим земљама и данас живе многобројне етнички и језички руске мањине. Ово се најпре десило у земљама Балтика, Молдавији и Туркменистану. Оваква политика довела је до потпуног прекида школовања на руском језику, прекид финансирања локалних радио и телевизијских програма на руском језику, као и за превођење радио и телевизијских програма из Русије, а повећани су и порези за руску периодичну штампу.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Article 68. Constitution of the Russian Federation”. Constitution.ru. Приступљено 2013-06-18. 
  2. „Article 17. Constitution of the Republic of Belarus”. President.gov.by. 1998-05-11. Архивирано из оригинала на датум 2007-05-02. Приступљено 2013-06-18. 
  3. N. Nazarbaev (2005-12-04). „Article 7. Constitution of the Republic of Kazakhstan”. Constcouncil.kz. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-20. Приступљено 2013-06-18. 
  4. (руски) Статья 10. Конституция Кыргызской Республики
  5. „Article 2. Constitution of Tajikistan”. Unpan1.un.org. Приступљено 2013-06-18. 
  6. http://www.gagauzia.md/ (2008-08-05). „Article 16. Legal code of Gagauzia (Gagauz-Yeri)”. Gagauzia.md. Приступљено 2013-06-18. 
  7. (руски) Статья 6. Конституция Республики Абхазия
  8. (руски) Статья 4. Конституция Республики Южная Осетия
  9. „Article 12. Constitution of the Pridnestrovskaia Moldavskaia Respublica”. Mfa-pmr.org. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-27. Приступљено 2013-06-18. 
  10. „Law "On Principles of State Language Policy", Article 7”. Zakon2.rada.gov.ua. Приступљено 2013-06-18. 
  11. The Constitution of Ukraine. Article 10.
  12. 12,0 12,1 „Русский язык стал региональным в Севастополе, Донецкой и Запорожской обл.”. RosBusinessConsulting. 16 August 2012. Приступљено 16 August 2012. 
  13. "Русскому языку на Харьковщине предоставили статус регионального". Ukrinform (руски)
  14. "Николаевский облсовет сделал русский язык региональным". Новости Донбасса (руски)
  15. Одеська державна адміністрація (2013-06-01). „Про заходи щодо імплементації положень Закону України "Про засади державної мовної політики" на території Одеської області”. Oblrada.odessa.gov.ua. Приступљено 2013-06-18. 
  16. „New York State Legislature”. 
  17. „Russian Language Institute”. Ruslang.ru. Приступљено 2010-05-16. 
  18. Crystal, D. 1997. The Cambridge Encyclopedia of Language. 2nd edition. Cambridge: Cambridge University Press.
  19. Weber, G. 1999. “The World’s 10 Most Influential Languages.” In American Association of Teachers of French Bulletin, vol. 24, no. 3, January, 22-28.

Спољашње везе[уреди]