Руско-српски савез

С Википедије, слободне енциклопедије

Дана 10. јула 1807. године, током Првог српског устанка, српски побуњеници под командом Карађорђа склопили су савез са Руским царством.

Након што се Османско царство удружило са Наполеоновом Француском крајем 1806. године и након напада Русије и Енглеске, Турци су били принуђени да траже начине да удовоље захтевима српских побуњеника. Истовремено, Руско царство је нудило Србима подршку и сарадњу. Определили су се за савез са Русијом уместо за турско признање српске аутономије у оквиру Османског царства (као што је раније било договорено у условима Ичковог мира). Карађорђе је, према условима руско-српског уговора, требало да добије оружје, медицинску негу и војне саветнике, који су касније одиграли значајну улогу у Српској револуцији.

Руси су настојали да ојачају десни бок своје војске на рачун српских војних формација. Срби су, пак, имали ставове о стварању сопствене националне државе, која је требало да обухвати и територије Босне и Херцеговине, као и пашалуке Видин, Ниш, Лесковац и Нови Пазар.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Белов М. В. Первое сербское восстание 1804—1813 гг. и Россия. События, документы, историография: Учебное пособие. Н. Новгород: Издательство ННГУ, 1999. — 159 с.
  • Грачев В. П. Сербы и черногорцы в борьбе за национальную независимость и Россия (1805—1807 гг.). — Москва, 2003. — 280 с. — ISBN 5-7576-0079-9.
  • Leften Stavros Stavrianos. The Balkans Since 1453 (неопр.). — C. Hurst & Co. Publishers  (англ.). — С. 247. — ISBN 978-1-85065-551-0.
  • Plamen Mitev. Empires and Peninsulas: Southeastern Europe Between Karlowitz and the Peace of Adrianople, 1699—1829 (англ.). — LIT Verlag Münster  (англ.), 2010. — P. 146. — ISBN 978-3-643-10611-7.