Руско-турска конфронтација у Сирији

С Википедије, слободне енциклопедије
Руско-турска конфронтација у Сирији
Део Грађанског рата у Сирији и сукоба у Нагорно-Карабаху

Авион Ф-16 оружаних снага Турске.
Време6. јун 2012 — данас
(11 година, 9 месеци, 3 седмице и 6 дана).
Место
Исход

Компромис;
Подела сиријске територије на интересне зоне две државе;

Сукобљене стране
 Турска
Политичка подршка:
 САД
 Уједињено Краљевство
 Саудијска Арабија
 Катар
 Француска
 Немачка
 Канада
 Аустралија
 Украјина
 Азербејџан
 Грузија
 Литванија
 Летонија
 Естонија

 Русија
 Сирија
 Западни Курдистан (Сиријски Курдистан) - Курдски Врховни Савет

Команданти и вође
Турска Реџеп Тајип Ердоган
Турска Абдулах Гул
Турска Ахмет Давутоглу
Турска Бинали Јилдирим
Турска Хулуши Акар
Политичка подршка:
Азербејџан Илхам Алијев
Француска Франсоа Оланд
Русија Владимир Путин
Русија Сергеј Лавров
Русија Сергеј Шојгу
Русија Валериј Герасимов
Русија Виктор Бондарев
Војна подршка:
Сирија Башар ел Асад
Сирија Али Абдулах Ајуб
Сирија Исам Халак
Политичка подршка:
Северна Кореја Ким Џонг Ун
Јерменија Серж Саргсјан
Иран Хасан Рухани
Ирак Хајдер ел Абади
Јачина
284.000 војника око 100.000 милитариста
Жртве и губици
1 Турски F-4 фантом 1 Сиријски Ми-17
1 Сиријски МиГ-23
1 Руски Сухој Су-24
Ми-17
1 беспилотна летилица Орлан 10

Руско-турска конфронтација у Сирији се односи на политички сукоб између Турске и сиријске владе која се касније претворила у војну кризу између Турске и Русије након новембра 2015. године и обарање једног руског војног авиона Су-24 од стране турске авијације након што је руски авион наводно повредио ваздушни простор Турске. Повећана руска војна интервенција и непријатељски турски одговори су допринели повећању ескалације између две државе. Сукоба између две државе су порасли на политички и економски ниво. Турска је оптуживала руске снаге за кршење турског ваздушног простора и ратне злочине против сиријских Туркмена.[1] Руска војска је оптужила Турску због илегалних економских веза са ИСИС-ом и за планирање војне интервенције у Сирији против легитимне владе.[2][3][4][5]

Хронологија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]