Ручни клин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Праисторијски ручни клин из Сент Ашела у Француској[1]
Biface Silex Venerque MHNT PRE .2009.0.194.1 Noir.jpg

Ручни клин (бифас или бифацијално оруђе односно оружје) је артефакт који је коришћен од праисторијског периода.[2] Добијао се двостраним (бифацијалним) окрасивањем облутака или комада сировине.

Типичан је првенствно за старији палеолит – за ашелску културу али се јавља и касније у средње палеолитским индустријама (у мустеријену).

Старији ашел (преашел или абвилијен) обележавају масивни ручни клинови са базом која је често под кортексом и са неправилном цик-цак сечицом.

У млађем ашелу, захваљујући употреби меког перкутера у финалној фази дораде, типични фино израђени симетрични ручни клин овалне, срцолике, копљасте и троугаоне форме са стањеном базом без кортекса и правом радном ивицом.

Ручни клинови су вероватно биле вишенаменске алатке за копање корења и луковица али и да служе као ножеви и пострушке за сечење меса, касапљење уловљеног плена и за друге активности.

Бифацијални нож[уреди]

Бифацијални нож са хептом је асиметрични, бифацијално окресани нож или пострушка, формиран на дебелом одбитку или пљоснатом облутку. Једна од дужих ивица представља сечиво, док ивица наспрам ње није ретуширана. Јавља се у микокијену у централној и источној Европи. Познати су ножеви типа Бокштајн и Прадник.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Frere, John (1800). „Account of Flint Weapons Discovered at Hoxne in Suffolk”. Archaeologia. Society of Antiquaries of London. 13: 204—205. doi:10.1017/s0261340900024267. Приступљено 20. 06. 2015 — преко wikisource. 
  2. ^ Kohn, Marek (1999). As We Know it: Coming to Terms with an Evolved Mind. Granta Books. стр. 59. ISBN 978-1-86207-025-7. 

Литература[уреди]

  • Boyd, Robert (2008). How Humans Evolved. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-93271-3. 
  • Benito del Rey, Luis (1982). „Aportación a un estudio tecnomorfológico del bifaz: Studia Zamorensia”. III. Ediciones de la Universidad de Salamanca, Colegio Universitario de Zamora: 305—323. 
  • Brézillon, Michel. Dictionnaire de la Préhistoire. Librairie Larousse, Paris. ISBN 978-2-03-075437-5. 
  • A. S. Barnes/H. H. Kidder, Differentes techniques de débitage à La Ferrassie. Bull. Soc. Préhist. Franç. 33, 1936, 272–288.
  • C. A Bergmann/M. B. Roberts, Flaking technology at the Acheulean site of Boxgrove, West Sussex, England. Rev. Arch. Picardie, Numero Special, 1–2, 1988, 105–113.
  • Bordes, François (1961). Typologie du Paléolithique ancien et moyen. Impriméries Delmas, Bordeaux. 
  • F. Bordes, Le couche Moustérienne du gisement du Moustier (Dordogne): typologie et techniques de taille. Soc. Préhist. Française 45, 1948, 113–125.
  • F. Bordes, Observations typologiques et techniques sur le Périgordien supérieur du Corbiac (Dordogne). Soc. Préhist. Française 67, 1970, 105–113.
  • F. Bordes, Le débitage levallois et ses variantes. Bull. Soc. Préhist. Française 77/2, 1980, 45–49.
  • P. Callow, The Olduvai bifaces: technology and raw materials. In: M. D. Leakey/D. A. Roe, Olduvai Gorge Vol. 5. (Cambridge 1994) 235–253.
  • H. L. Dibble, Reduction sequences in the manufacture of Mousterian implements in France. In: O. Soffer (Hrsg.), The Pleistocene of the Old world, regional perspectives (New York 1987).
  • P. R. Fish, Beyond tools: middle palaeolithic debitage: analysis and cultural inference. J. Anthr. Res. 1979, 374–386.
  • F. Knowles, Stone-Worker's Progress (Oxford 1953).
  • Marek Kohn/Steven Mithen Axes, products of sexual selection?, Antiquity 73, 1999, 518–26.
  • K. Kuman, The Oldowan Industry from Sterkfontein: raw materials and core forms. In: R. Soper/G. Pwiti (Hrsg.), Aspects of African Archaeology. Papers from the 10th Congress of the Pan-African Association for Prehistory and Related Studies. Univ. of Zimbabwe Publications (Harare 1996) 139–146.
  • J. M. Merino, Tipología lítica. Editorial Munibe 1994. Suplemento, (San Sebastián 1994). ISSN 1698-3807.
  • H. Müller-Beck, Zur Morphologie altpaläolithischer Steingeräte. Ethnogr.-Archäol.-Zeitschr. 24, 1983, 401–433.
  • M. Newcomer, Some quantitative experiments in hand axe manufacture. World Arch. 3, 1971, 85–94.
  • Th. Weber, Die Steinartefakte des Homo erectus von Bilzingsleben. In: D. Mania/Th. Weber (Hrsg.), Bilzingsleben III. Veröff. Landesmus. Vorgesch. Halle 39, 1986, 65–220.

Спољашње везе[уреди]