САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Источна Славонија, Барања и Западни Срем

Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem-sr.png
Географија
Главни град Вуковар
Друштво
Званични језици српски
Владавина
Облик владавине Привремена власт
Оснивање 25. јун 1991.
Престанак 26. фебруар 1992.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Портал:Историја

Српска аутономна област Источна Славонија, Барања и Западни Срем била је српска аутономна област у источној Хрватској, успостављена током ратова на простору бивше Југославије. Била је једна од четири српске аутономне области које су постојале на простору данашње Хрватске. Област је захватала дијелове географских области Славонија, Барања и Срем.

САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем је основана 25. јуна 1991. године, исто дан када је Социјалистичка Република Хрватска донијела одлуку о повлачењу из Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, након референдума о независности Хрватске исте године. Током прве фазе Рата у Хрватској 1992. године, област се прикључила Републици Српској Крајини. Након пада Српске Крајине 1995. године, област је постала паралелни српски ентитет Источна Славонија, Барања и Западни Срем који се простирао на истој површини и који је реинтегрисан у Хрватску након потписивања Ердутског споразума и завршетка Прелазне управе ОУН за Источну Славонију, Барању и Западни Срем 1998. године.

Географија[уреди]

Подручје бивше САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем налазило се на простору Панонске низије. Источну границу области већим дијелом је чинила ријека Дунав, док је трећину западне границе чинила ријека Драва. Парк природе Копачки рит који се налази у близини ушћа Драве и Дунава, формирао је велику велику географску препреку — није било путних и жељезничких веза између Барање и јужних дијелова територије, осим са Србијом.

Остале границе нису биле природне: граница са Мађарском на сјеверу је постојала од Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, источна граница са Савезном Републиком Југославијом дјелимично је постојала од Краљевине Славоније (на Дунаву), док је дијелом формирана са стварањем ФНРЈ, док је граница са остатком Хрватске на западу и југу формирана након што су успостављени фронтови током прве фазе Рата у Хрватској.

Историја[уреди]

Оснивање области[уреди]

Српска аутономна област (САО) Источна Славонија, Барања и Западни Срем проглашена је 25. јуна 1991. а 26. јуна је њен председник постао Горан Хаџић. Област је формирана као реакција на проглашење независности Хрватске 25. јуна 1991.

Улазак у састав РСК[уреди]

Област је 26. фебруара 1992. године ушла у састав Српске Крајине.[1] Границе области су успостављене крајем 1991. године као утвршене линије фронта у првој фази Рата у Хрватској. До августа 1995. године, Источна Славонија, Барања и Западни Срем су дефакто биле дио Српске Крајине, док је према Резолуцији Савјета безбједности ОУН 753 област дејуре била дио Хрватске. Област унутар Српске Крајине, није имала своју мјесну администрацију.

Становништво[уреди]

Становништво регије било је етнички мјешовито. Прије рата, укупан број становика на подручје области је био 192.163, од чега је било:

Током рата (1991—1995), од укупно 160.000 становника у области 109.500 су били Срби,[1] што значи се укупни број Срба у области удвостручио, док се општа популација смањила.

Оптужница за ратне злочите пред Међународним кривичним судом за бившу Југославија против вође Срба у тој области, Горана Хаџића, указује да је над хрватским и другим несрпским становништво у тој области вршен прогон, истребљење или убиства.[2]

Општине и насеља[уреди]

Током постојања РСК, област је била подијељена у 5 општина:

Главна градска насеља била су Вуковар и Бели Манастир, а друга значајнија места била су Борово Село, Дарда, Даљ, Илок и Тења.

Привреда[уреди]

Рељеф области је био равничарски са развијеном пољопривредом (највише узгој пшенице), а у регији је било и винограда и шума. Нафтна поља Ђелетовци се налазе између села Ђелетовци, Бановци и Нијемци.

Саобраћај[уреди]

Саобраћај преко Ауто-пута Братство и јединство (данас А3) прекинут је формирањем аутономне области. Водени саобраћај преко Дунава настављен је несметано. Драва у то вријеме није било пловна. Жељезнички саобраћај између Загреба и Београда и саобраћајна веза између Сарајева и Будимпеште која је пролазила кроз то подручје била је затворена.

Наслеђе[уреди]

Након пада Српска Крајине у августу 1995. године, област је поново успостављена као Источна Славонија, Барања и Западни Срем.

Након потписивања Ердустског споразума у новембру 1995, област је контролисала Прелазна управа ОУН за Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

Данас интереса Срба у овој области заступа Заједничко веће општина.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Croatia”. www.worldstatesmen.org (на језику: енглески). Приступљено 24. 10. 2017. 
  2. ^ „The Prosecutor of the Tribunal Against Goran Hadžić - Indictment”. International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 21. 5. 2004. 

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]