СМС Вирибус Унитис

Из Википедије, слободне енциклопедије
SMS Viribus Unitis
СМС Вирибус Унитис

Viribus Unitis 1912.
Viribus Unitis 1912.

Општи подаци
Каријера Застава аустроугарске морнарице Застава СХС
Аустроугарска, краткотрајно Држава СХС
Кобилица постављена 24. јула 1910.
Поринут 24. јуна 1911.
У служби од 5. децембра 1912.
Судбина Потопљен 1. новембра 1918.
Главне карактеристике
Депласман 20,000
Дужина 152 m
Ширина 27.9 m
Газ 8.7 m
Погон 4 Парсонс парне турбине, са 4 осовине
Снага 27.000КС
Брзина 20.4 чворова (38 km/h)
Доплов/самосталност 4,200 наутичких миља (7,800 km) брзином од 10 чворова (19 km/h)
Посада 1087
Наоружање 12 x 305 mm топова у троцевним кулама

12 x 150 mm топова у једноцевним казаматима
18 x 5 kg топова на појединачним постољима
4 x 21 533 mm торпедних цеви

Оклоп 11 инчни (279 mm) бродски оклоп

СМС Вирибус Унитис (SMS Viribus Unitis) био је аустроугарски дреднот бојни брод класе Тегетоф. Изграђен је у Трсту (Италија). Био је базиран у Пули, главној ратној луци Аустроугарске.

Након пораза Аустроугарске у Првом светском рату, постало је очигледно да ће обална подручја постати под контролом државе Словенаца, Хрвата и Срба, аустријска влада одлучила дати брод, као и већину флоте, тој новонасталој држави.

Вирибус Унитис и остатак бивше аустријске флоте убрзо су постале циљем Италијана. Потопљен је док је био усидрен крај Пуле 1. новембра 1918. Потопио га је италијански људски торпедо „мањата“. Овај начин обезглављивања морнарице дао је Италијанима шансу да окупирају неке обалне делове државе Словенаца, Хрвата и Срба (Трст, Горица, Истра, Ријека и Задар).

У Првом светском рату[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Први светски рат

Дана 24. маја 1915. Вирибус Унитис коришћен је у јендном од својих ретких ратних дејстава бомбардујући Анкону у Италији. 10. јуна 1918. брод је заједно са осталим аустријским бојним бродовима напустио луку и кренуо у напад под заповедништвом адмирала Миклоша Хортија на савезнички отрантски бедем. Напад је опозван након што је италијански торпедни чамац потопио сестрински брод Сент Иштван. Највећи део рата брод је провео у луци.

Држава СХС преузима Вирибус Унитис и остатак аустроугарске морнарице[уреди]

Једно од важних питања након осамостаљивања Државе СХС и распада аустроугарске након Првог светског рата било је и питање насљеђивања имовине, посебице оне везане уз оружане снаге. У средиште интереса дошло је и питање аустроугарске морнарице, која је остала у хрватским водама: За разлику од копненог наоружања, морнаричко није имало куда бити повучено. Аустријска је страна брзо пристала на предају морнарице Држави СХС (само два дана након њеног проглашења, 31. октобра 1918.), желећи избећи предају Италији. Предаја је обављена у главној ратној луци Пули. Међутим, већ другог дана италијански су диверзанти минирали адмиралски брод Вирибус Унитис.

Припреме за диверзију[уреди]

У лето 1918, при крају Првог светског рата, и након вишеструких пораза у борби са италијанском морнарицом, најмоћнији бродови аустроугарске морнарице повлаче се у пулску луку. Улаз у луку био је заштићен барикадама и противподморничким мрежама. Италијанска морнарица у више је наврата покушала напасти аустријску флоту у Пули, али никад није успела да пробије софостицирани систем одбране.

Поручник Рафаеле Паолучи био је италијански морнарички хирург који је осмислио план за инфилтрацију у пулску луку и уништење највећих бродова аустријске флоте. Иако је заштићена непријатељска флота била заштићена од конвенционалног напада, Паолучи је осмислио план како једноставно допливати до бродова, носећи експлозив. У случају да га пусте близу уласка у луку, рекао је: „пливање од три километра дозволиће ми да стигнем до циља“.

У јулу 1918. Паолучи се упознаје са мајором Рафаелеом Росетијем. Сазнао је да је Росети дизајнирао и саградио нову врсту поморског оружја, торпедо којим се могло управљати и који је савршено одговарао за мисију за коју се Паолучи припремао.

Користећи дугу чахуру неексплодиралог торпеда којега је нашао на обали, Росети је изградио пловило које је могло и ронити и бити јахано као коњ. Напуњен зраком под притиском који је давао снаге двама тихим пропелерима. Росетијев прерађени торпедо био је дуг 20 стопа и тежак 1.5 тона, и могао је да превози двојицу људи брзином од 5 km/h. У венецијанској луци, Паолучи и Росети дуго вежбају управљати тим пловилом.

Диверзија[уреди]

У ноћи 31. октобра 1918. Паолучи и Росети и њихово пловило довезени су крај уласка у пулску луку. Било је 10.13 увече када су кренули ка усидреним бродовима у луци. Искалкулисали су да им је потребно око пет сати да изврше диверзију и да се врате ка италијанском чамцу који их је чекао.

Након преласка свих обрамбених система, сачињених од барикада, жица и патролних чамаца, Паоулучи и Росети у 03.00 ујутро стижу до усидрених ратних бродова унутар луке. Највећи брод, Вирибус Унитис, био је усидрен најближе обали и изабран је као примарна мета. Када су се два диверзанта приближила броду, њихов торпедо неочекивано је почео тонути. Успевају поправити квар на торпеду и Росети поставља ТНТ на оклоп брода и намештава тајмер за експлозију у 06.30 сати. Када су се почели удаљавати од брода, спазио их је стражар на броду. Патролни чамац је послан за њима те су ухваћени. Доведени су на Вирибус Унитис где је почело испитивање.

Тек тада су сазнали да је током ноћи аустроугарска морнарица предала бродовље Држави СХС и да је бродом сада командовао хрватски контраадмирал Јанко Вуковић-Подкапелски. Сви аустријски морнари послати су на обалу и бродом су управљали локални морнари. Италијани су признали све и брод је евакуисан. У 06.30, видевши да није било никакве експлозије и мислећи да је све што су им диверзанти испричали лаж, посада се враћа на брод. Италијани су послати на сестрински брод Тегетоф.

У 06.44 сати ујутро експлозив је детонирао. 21.000-тонски адмиралски бојни брод нагнуо се на бок и почео тонути заједно са 300 морнара и адмиралом Подкапелским. Јанко Вуковић-Подкапелски, који је био заповедник морнарице Државе СХС само 12 сати, остао је на броду и дочекао смрт.

Четири дана након потапања, италијанске трупе улазе у Пулу (Француска и Уједињено Краљевство дозволиле су Италији окупирање великих делова словеначке и хрватске обале Лондонским уговором, као награду за учешће у Првом светском рату на страни Антанте).

Два диверзанта, Рафаеле Росети и Рафаеле Паолучи, успела су побећи услед хаоса и вратили су се у Италију као народни хероји.


 
Бојни бродови класе Тегетхоф
War flag of Austria-Hungary (1918).svg

Вирибус Унитис | Тегехтоф | Принц Еуген | Сент Иштван

Списак аустро-угарских бојних бродова

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: СМС Вирибус Унитис