Сабејци

С Википедије, слободне енциклопедије

Сабајци или сабејци су били древни народ Јужне Арабије. Говорили су сабајским језиком[1], једним од старих језика Јужне Арабије. Основали су краљевство Саба[2], што је библијска земља Шеба[3][4][5] и „најстарије и најважније од краљевстава Јужне Арабије“[6].

Датум оснивања Сабаʾ је тачка неслагања међу учењацима. Кенет Кичен датира краљевство између 1200 пре нове ере и 275 нове ере, а главни град је Мариб . [7] С друге стране, Израел Финкелстин и Нил Ашер Силбрмен пишу да је "Сабајско краљевство почело процветати тек од осмог века пре нове ере па надаље" и да је прича о Соломону и краљици Саба "анахроно дело из седмог века". [8] Краљевина је пала након дугог, али спорадичног грађанског рата између неколико јеменских династија, које су захтевале краљевство; [9] [10] из тога је Химјарско краљевство настало као победник.

Сабе се спомињу неколико пута у Танаху. У Курану, [11] као Саба [12] [13], или као Туба [14] [15]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stuart Munro-Hay, Aksum: An African Civilization of Late Antiquity, 1991.
  2. ^ Kitchen, Kenneth Anderson (1994). Documentation for Ancient Arabia: Chronological framework & historical sources (на језику: енглески). Liverpool University Press. ISBN 978-0-85323-359-6. 
  3. ^ Robert D. Burrowes (2010). Historical Dictionary of Yemen. Rowman & Littlefield. стр. 319. ISBN 0810855283. 
  4. ^ St. John Simpson (2002). Queen of Sheba: treasures from ancient Yemen. British Museum Press. стр. 8. ISBN 0714111511. 
  5. ^ Kenneth Anderson Kitchen (2003). On the Reliability of the Old TestamentСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 116. ISBN 0802849601. 
  6. ^ „The kingdoms of ancient South Arabia”. Britishmuseum.org. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2015. Приступљено 22. 2. 2013. 
  7. ^ Kenneth A. Kitchen The World of "Ancient Arabia" Series. Documentation for Ancient Arabia. Part I. Chronological Framework and Historical Sources p.110
  8. ^ Israel Finkelstein; Neil Asher Silberman, David and Solomon: In Search of the Bible's Sacred Kings and the Roots of the Western Tradition, стр. 171 
  9. ^ D. H. Muller (1893), Himyarische Inschriften (на језику: немачки), Mordtmann, стр. 53 
  10. ^ Javad Ali, The Articulate in the History of Arabs before Islam, Volume 2, p. 420
  11. ^ Brannon M. Wheeler (2002). Prophets in the Quran: An Introduction to the Quran and Muslim Exegesis. Continuum International Publishing Group. стр. 166. ISBN 0-8264-4956-5. 
  12. ^ [Куран 27:6]
  13. ^ [Куран 34:15]
  14. ^ [Куран 44:37]
  15. ^ [Куран 50:12]