Саборна црква у Вршцу
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
 | |
| Основни подаци | |
|---|---|
| Оснивање | 1785 |
| Место |  Вршац  Србија |
Саборна црква Светог Николе у Вршцу је главни и највећи православни храм у Вршцу, смештен уз седиште владичански двор Банатске епархије Српске православне цркве. Саборна црква у Вршцу је средишња црква епархије.
Историјат[уреди | уреди извор]
Саборна црква у Вршцу грађена је у раздобљу 1728-1785., у време владике Николе Димитријевића. Иконостас је сликао Павел Ђурковић, а Аксентије Марковић је обавио дрворезбарске радове. Зидне слике и свод сликали су Симеон Јакшић и Михајло Поповић. Никола Нешковић творац је целивајућих икона.
Један од најцењенијих сликара са ових простора Паја Јовановић поклонио је храму две изузетно вредне, у уметничком и естетском погледу, слике, „Свети Никола спасава осуђенике“ и „Света Ангелина“.
Крипте[уреди | уреди извор]
У криптама цркве сахрањене су следеће владике:
- Јосиф Јовановић Шакабента (1805.),
- Петар Јовановић Видак (1818.),
- Емилијан Кенгелац (1885.),
- Нектарије Димитријевић (1895.),
- Георгије Летић (1933.),
- Викентије Вујић (1939.) и
- Висарион Костић (1979).
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Саборна црква у Вршцу на Викимедијиној остави. |
