Саборна црква у Мостару
| Саборна црква Свете Тројице у Мостару | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Оснивање | 1873. |
| Оснивач | Српска православна црква |
| Посвећен | Празник Педесетнице |
| Место | Мостар |
| Држава | Босна и Херцеговина Република Српска |
Саборна црква Свете Тројице у Мостару је била саборни храм епархије захумско-херцеговачке Српске православне цркве у периоду од 1873. до 1992. године. Била је највећа црква на Балкану до краја 19. вијека Обновљена је 2010.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Саграђена је 1873. године и представљала је један од симбола града Мостара. Налази се на локацији Бранковац.[1] Велелепна, монументална и живописна црква посвећена Светој ,Тројици била је један од највиших и најлепших православних храмова на Балкану. Храм је потпуно срушен у рату 1992. године.[2] Храм је 15. јуна 1992. гранатиран а онда запаљен, а недуго потом и миниран.[3]
Саборни храм Свете Тројице грађен је у периоду од 1863. до 1873. године. Новац за градњу дао је српски живаљ Мостара и околине. Велики прилог послао је султан Абдул Азиз, а део новца дарован је из Руске Империје. Градитељи цркве били су херцеговац Спасоје Вулић и познати неимар Андреја Дамјанов.
Храм Свете Тројице је Базиликалне основе, са малим и малобројним отворима, надоградња је византијског стила са шест неједнаких купола на високим остакљеним тамбурима, који су освијетљавали унутрашњост. Звоник који је грађен у барокном стилу, атике са готичким и оријенталним шиљцима и богата пластика око отвора, биле су стилске карактеристике Цркве Свете Тројице у Мостару.
Спољне мере цркве у основи су 26 x 45 m, висина централне куполе је 30 m, а висина звоника са крстом је 45 m. У унутрашњости цркве доминирали су елементи у богатом позлаћеном дуборезу, импозантни олтар са 44 иконе, класицистичка уља на платну, кружно степениште са проповедницом и свечана престола за владику и свештенике. Крајем 20. века, центрану куполу и јужни зид осликали су грчки фрескосликари. Велика троделна камена капија, дело архитекте Момира Коруновића, изведена је почетком 20. века у стилу национално-романтичарског експресионизма.
Слава Саборне цркве у Мостару је Празник Педесетнице (Силазак Светог духа на апостоле).[4]
Рушење и обнова храма[уреди | уреди извор]
Саборна црква Свете Тројице запаљена је и до темеља порушена, 15. јуна 1992. године од Муслимана у јединицама ХОС-а.[5][6][7] Обнова Цркве Свете Тројице започета је 2010. године.[8] У цркви је 1888. сахрањен митрополит Леонтије Радуловић чије су мошти пронађене 2010. приликом обнове цркве. Освећење крстова за обновљену цркву било је 4. новембра 2018.[9][10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Интервју: Гост: Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије (06,50 мин)”. Радио телевизија Републике Српске. 21. 8. 2011. Приступљено 21. 8. 2011.
- ^ Српска православна црква: Епархија захумско-херцеговачка и приморска (језик: српски)
- ^ „Сјећање на Србе страдале у долини Неретве”. Радио-телевизија Републике Српске. 15. 6. 2012. Архивирано из оригинала 06. 03. 2021. г. Приступљено 16. 6. 2012.
- ^ Српска православна црква: Слава Саборне цркве у Мостару Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2021) (језик: српски)
- ^ Ловреновић, Иван: Srpski Mostar Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2016)
- ^ Изетбеговић се интересирао како живе Срби у Мостару[мртва веза], Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Снимак рушења Саборне цркве, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Počela obnova Saborne crkve u Mostaru, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Освећење крстова Саборног храма у Мостару (СПЦ, 4. новембар 2018)”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2018. г. Приступљено 04. 11. 2018.
- ^ Седам позлаћених крстова над Мостаром („Политика”, 4. новембар 2018)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Познати | |
|---|---|
| Храмови | |
| Објекти | |
| Насеља | Бачевићи • Горњи Јасењани • Ходбина • Кути • Лакшевине • Мало Поље • Ортијеш • Приграђани • Раштани • Равни • Врапчићи • Жељуша • Житомислићи |
| Гробља | |
| Удружења | |
