Саватије Милошевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Саватије Милошевић
Пуно име Саватије Миличевић Милошевић
Датум рођења1876.
Место рођења Стара Павлица
 Османско царство
Датум смрти (1905-05-25)25. мај 1905.
Место смрти Велика Хоча
 Османско царство

Саватије Миличевић Милошевић (18761905), познат као војвода Саватије, је био српски национални револуционар и четнички војвода који је учествовао у борбама за Македонију и Косово и Метохију.

Биографија[уреди]

Рођен је 1876. године у Старој Павлици код Рашке, а погинуо 1905. године у месту Велика Хоча у Подрими. Због убиства среског начелника из Рашке Павла Јаснића због освете, већ у 25. години се отиснуо у хајдуке и неколико година се крио по тадашњој Турској. Друговао је са албанским качацима Мула Зеком и Исом Бољетинцем. Када му је потера ушла у траг побегао је у Црну Гору где се састајао са србијанском емиграцијом - Ранком Тајсићем и протом Миланом Ђурићем.

Био је у вези са завереницима из 1903. али у атентату на краља и краљицу није учествовао. После Мајског преврата је амнестиран и поново добија државну службу у Битољском конзулату. Милошевић ради на стварању мреже револуционарних одбора и формирњу српских чета. Године 1905. решава да посао организације замени борбом - постане војвода[1] и креће у Македонију. Желео је да формира штабну комитску чету, са којом би из Пореча целим четничким радом руководио. Радио је на отварању још једног четничког канала за прелаз преко српско-турске границе, осим оног код Буштрања.

Учествовао је у борби на Челопеку на Велику суботу 1905, највећем тријумфу српских четника. Након Челопека Турци су затворили све канале око Вардара па Милошевић заједно са Лазаром Кујунџићем креће преко Косова и Подриме за Пореч. Милошевић и Кујунџић уздали су се у старе везе и познанства с Албанцима, па су кренули кроз Арнаутлук. У селу Велика Хоча задата реч - беса, њиховог пријатеља Албанца - Љаме Укина[2] је заказала, и он је дојавио турској војсци и суседима Албанцима, да је чета у његовој кули. Турци и Арнаути су донели пуно сена и запалили шиптарску кулу. Четници су се херојски борили док нису сви изгинули 25. маја 1905. године.[3][4] Милошевић се никада за живота није фотографисао, што говори о озбиљности његовог конспиративног деловања.

Признања[уреди]

  • Једна улица у београдској општини Звездара носи име Војводе Саватија.[5]
  • Једна улица у Рашки носи име Саватија Милошевића

Референце[уреди]

  1. ^ "Време", Београд 1929. године
  2. ^ "Време", Београд 9. децембар 1929. године
  3. ^ С. Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 114-125, 135-138,
  4. ^ Српско Наследје, Приступљено 5. 4. 2013.
  5. ^ Бранко Цига Миленковић, Београд-људи и улице, Беостар, Београд, 1998.

Литература[уреди]

  • Миленковић, Бранко Цига (1998). Београд-људи и улице (на језику: (на језику: српски)). Београд: Беостар. 
  • Jovičić, Stevan. S kamerom i puškom: Dragiša M. Stojadinović, Beograd: Agena, 1999.

Спољашње везе[уреди]