Архимандрит Сава (Јањић)

Сава
(Јањић)
Сава ; (Јањић)
	Игуман Сава, 2018. године
Датум рођења	6. децембар 1965. (57 год.)
Место рођења	Дубровник; СФР Југославија

Сава (световно Драгутин Јањић; Дубровник, 6. децембар 1965) православни је архимандрит и игуман Манастира Високи Дечани.^[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1965. године у Дубровнику. Потиче из мешовитог брака (отац Србин, мајка Хрватица). Још као дете са породицом се преселио у Требиње, где је провео период школовања и младости, завршио основну и средњу школу. Студирао је енглески језик на Београдском Универзитету. У манастир Црна Река дошао је 1989. године. Ту је провео неколико година. Заједно са осталим братством прешао је у манастир Дечане, са жељом да поврате духовни углед ове задужбине краља Стефана Дечанског.^[2]

Рукоположен је у чин јерођакона 4. јуна 1992. године, а 8. јануара 1993. у чин јеромонаха.

По манастирском послушању, почев од 1994. године бави се информационим технологијама. Успео је да Цркву приближи новој техници. Захваљујући њему током читаве НАТО агресије и косовске кризе свет је имао информације које се нису могле наћи на другом месту.^[3]

Након тога био је секретар владике рашко-призренског Артемија. Заједно с њим и Момчилом Трајковићем путовао је током 1998. и 1999. године светом покушавајући светским државницима да објасни истину о стању на Косову и Метохији. Био је члан СНВ Косова и Метохије.

Године 2011. је на предлог епископа рашко-призренског Теодосија изабран за игумана манастира Високи Дечани.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Iguman Sava Janjić: Zamrznuti konflikt je loše rešenje”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 2020-04-23. ^{[мртва веза]}
^ [1] GLAS JAVNOSTI, 13. jul 2000.
^ „Vreme broj 463, 20. novembar 1999.”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2008. Приступљено 23. 08. 2018.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Iguman Sava Janjić: Zamrznuti konflikt je loše rešenje”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 2020-04-23. ^{[мртва веза]}

[2] [1] GLAS JAVNOSTI, 13. jul 2000.

[3] „Vreme broj 463, 20. novembar 1999.”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2008. Приступљено 23. 08. 2018.

[1]

[2]

[3]