Сава Грујић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сава Грујић

Сава Грујић
Сава Грујић

Биографија
Датум рођења (1840-11-25) 25. новембар 1840.
Место рођења Колари (Кнежевина Србија)
Датум смрти 3. новембар 1913.(1913-11-03)(72 год.)
Место смрти Београд (Краљевина Србија)
Политичка партија Народна радикална странка
Професија Генерал (војно лице)

Сава Грујић (Колари, 25. новембар 1840Београд, 3. новембар 1913) је био српски генерал, државник, војни писац и дипломата - председник владе (министарског савета) пет пута, министар војни, министар иностраних дела, посланик у Атини, Петрограду и Цариграду, дугогодишњи председник Државног савета, члан Сената, почасни члан Српске краљевске академије.

Биографија[уреди]

Рођен је 25. новембра 1840. године у селу Колари, поред Смедерева као син Димитрија Грујића, а унук војводе Вула Илића Коларца, команданта Смедерева, односно његовог брата Грујице Илића.

Војну академију уписује у Србији 1856. године и на њој борави до 1861. године, када одлази у Пруску на даље Војне студије где остаје до 1863. године. Из Пруске, 1864. године одлази у Русију где се опет уписује на војне студије. Тамо остаје 1870. године.

Сава Грујић 1876.

Чин пуковника добио је 1876. године, а генерал постаје 1887. године. На положај војног министра долази 4. новембра 1876. и остаје на тој позицији до 1. октобра 1878. Први је дипломатски агент Србије у Бугарској од 1879. године. Посланик Србије у Атини постаје 1882, а затим и посланик Србије у Петрограду 1885. Поново је именован за министра војске од 3. јуна до 19. децембра 1887. године, када постаје председник владе и на тим дужностима остаје до 14. априла 1888. године.

Од 23. фебруара 1889. године до 11. фебруара 1891. године био је и министар иностраних дела, али и председник владе. Заступник је министра војног од 16. марта 1890. године до 11. фебруара 1891, а посланик Србије у Цариграду од 1891. до 1893. године. После тога, опет обавља више функција у исто време. Председник је владе, министар војни и заступник министра иностраних дела од 23. новембра 1893. до 12. јануара 1894.

Председник Државног савета постаје јуна 1903. године, а председник владе од 21. септембра 1903. до 27. новембра 1904. године. Председник владе и министар војни био је још једном, од 1. марта до 17. априла 1906, а председник Државног савета од 1906. до 1910. године.

Учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године. Аутор је бројних расправа из историје ратова и дипломатије. Умро је у Београду 21. октобра/3. новембра 1913. године.

Библиографија[уреди]

  • Војна организација Србије, Крагујевац 1874.
  • Основи војног уређења кнежевине Бугарске, Београд 1880.
  • Операције Тимочко-моравске војске, I—IV, београд 1901—02

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Живан Живановић: Политичка историја Србије у другој половини двадесетог века, Београд II—III, 1924 и IV. 1925
  • Слободан Јовановић: Влада Милана Обреновића I—II Београд 1926. и 1927.
  • Слободан Јовановић: Влада Александра Обреновића I—II Београд 1929. и 1931.

Спољашње везе[уреди]