Сава Грујић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сава Грујић
General Sava Grujic.jpg
Сава Грујић
Биографија
Датум рођења (1840-11-25)25. новембар 1840.
Место рођења Колари
Кнежевина Србија
Датум смрти 3. новембар 1913.(1913-11-03) (72 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Србија
Професија генерал (војно лице)
Политичка партија Народна радикална странка
Мандат(и)
Премијер Србије
Претходник Јован Ристић
Наследник Никола Христић
Премијер Србије
Претходник Коста Протић
Наследник Никола Пашић
Премијер Србије
Претходник Лазар Докић
Наследник Ђорђе Симић
Премијер Србије
Претходник Јован Авакумовић
Наследник Никола Пашић
Премијер Србије
Претходник Љубомир Стојановић
Наследник Никола Пашић

Сава Грујић (Колари, 25. новембар 1840Београд, 3. новембар 1913) је био српски генерал, државник, војни писац и дипломата - председник владе (министарског савета) пет пута, министар војни, министар иностраних дела, посланик у Атини, Петрограду и Цариграду, дугогодишњи председник Државног савета, члан Сената, почасни члан Српске краљевске академије.

Биографија[уреди]

Рођен је 25. новембра 1840. године у селу Колари, поред Смедерева као син Димитрија Грујића, а унук војводе Вула Илића Коларца, команданта Смедерева, односно његовог брата Грујице Илића.

Војну академију уписује у Србији 1856. године и на њој борави до 1861. године, када одлази у Пруску на даље Војне студије где остаје до 1863. године. Из Пруске, 1864. године одлази у Русију где се опет уписује на војне студије. Тамо је остао до 1870. године.

Грујић је био међу крагојевачким радикалима-социјалистима и либералима који су са Светозарем Марковићем основали Јавност, друге социјалистичке новине у Србији.[1] Кнезу Милану се није допадало да активни војници уређују опозиционе новине, па је покушао да уклони Грујића из активне службе.[2]

Сава Грујић 1876.

Чин пуковника добио је 1876. године, а генерал постаје 1887. године. На положај војног министра долази 4. новембра 1876. и остаје на тој позицији до 1. октобра 1878. Први је дипломатски агент Србије у Бугарској од 1879. године. Посланик Србије у Атини постаје 1882, а затим и посланик Србије у Петрограду 1885. Поново је именован за министра војске од 3. јуна до 19. децембра 1887. године, када постаје председник владе и на тим дужностима остаје до 14. априла 1888. године.

Од 23. фебруара 1889. године до 11. фебруара 1891. године био је и министар иностраних дела, али и председник владе. Заступник је министра војног од 16. марта 1890. године до 11. фебруара 1891, а посланик Србије у Цариграду од 1891. до 1893. године. После тога, опет обавља више функција у исто време. Председник је владе, министар војни и заступник министра иностраних дела од 23. новембра 1893. до 12. јануара 1894.

Председник Државног савета постаје јуна 1903. године, а председник владе од 21. септембра 1903. до 27. новембра 1904. године. Председник владе и министар војни био је још једном, од 1. марта до 17. априла 1906, а председник Државног савета од 1906. до 1910. године.

Учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године. Аутор је бројних расправа из историје ратова и дипломатије. Умро је у Београду 21. октобра/3. новембра 1913. године.

Библиографија[уреди]

  • Војна организација Србије, Крагујевац 1874.
  • Основи војног уређења кнежевине Бугарске, Београд 1880.
  • Операције Тимочко-моравске војске, I—IV, београд 1901—02

Референце[уреди]

  1. Stokes (1990). стр. 48.
  2. Stokes (1990). стр. 51.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]