Сава Мркаљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сава Мркаљ
Sava Mrkalj.jpg
Сава Мркаљ
Датум рођења 1783
Место рођења Сјеничак
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 1833
Место смрти Беч
Аустријско царство

Сава Мркаљ (село Сјеничак, Горња Крајина, 1783Беч, 1833) је био српски учитељ, монах и филолог. Познат је по томе што је 1810. године написао тада веома актуелну књижицу о српској азбуци Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа. Ово дело утицало је и на Вука Караџића.

Биографија[уреди]

Сава Мркаљ: Сало дебелог јера, Будим 1810.

Сава Мркаљ је рођен 1783. године у Горњој Крајини, у селу Ласињском Сјеничаку првобанијске пуковније. Године 1799. завршио је школу и затим постао српски учитељ у Госпићу. Касније је отишао у Загреб, у академију, па онда и у Пешту, где је слушао предавања из филозофије и математике на универзитету, a титулисан је као „свободних художества и философије доктор." Био је добар зналац латинског и француског језика, a разумео је и грчки и хебрејски, што је његовом филолошком таленту било од велике користи. Нападан је од службених црквених кругова због својих учених погледа, Сава је мислио да ће их умирити ако се покалуђери, и зато се 1811. године у манастиру Гомирју заиста и закалуђерио и постао јерођакон Јулијан. Гоњења су се само увећавала и он је 1813. године напустио манастир. Године 1817. издао је дело "Палинодија" у коме се одрекао своје графичко-ортографске реформе. Године 1827. је изгубио ментално здравље па је 1833. године преминуо у бечкој болници за душевне болести.

Мркаљев утицај[уреди]

Вук Караџић у „Писменици Сербскога језика“ 1814. године је записао: "...имајући за намјерење успјех Сербског Књижества не могу друге Азбуке употребити него Меркаилеву, јербо за Сербски језик лакша и чистија не може бити од ове“.

О Мркаљевом делу[уреди]

Мр Владо Ђукановић

„ Сави Мркаљy требало би да припадне слава што je дефиниcаo фонолошки систем нашег jeзика, реформисаo азбуку и предложио да cе у сpпски jезик уведе начело «пиши каo штo rовориш». Вуку Карацићy требало би да припадне слава што je дорадио дизаjн шест слова, што je пpви применио тако реформисану ћиринцу и фонолошко правописно начело и што се читавoг живота жестоко борио за њих, не дочекавши кoначну победу коja je стигла тех 1868. године, четири године после њеrове смpти, 58 rодина после Савиног Caлa дебелогa jера и 50 rодина после Вуковоr Српског piечника. Сава Мpкаљ je био гениjе, додуше непризнати, како то с reниjима почесто бива, а Вук je биo маестрални прагматичаp коjи je cхнатиo значаj Mркаљeвor дела и коjи je умео да га, yз неколико интервенциjа, приведе конaчноj намени, прихвативши га касниjе као своје дело.

Вуку се се, рекло би се, одужили. Сави ћемо се, ваљда, одужити. Ако ни због чега другога, оно да бисмо ствари поставили на своје место, сада када знамо где им је место.”

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]