Сава Петровић (лекар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сава Петровић
SavaPetrovic.jpg
Сава Петровић
Датум рођења(1839-01-14)14. јануар 1839.
Место рођењаШабац
 Србија
Датум смрти20. јануар 1889.(1889-01-20) (50 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Сава Петровић (Шабац, 14. јануар 1839. — Београд, 20. јануар 1889) је био српски лекар, санитетски пуковник, дописни члан Српске краљевске академије.

Биографија[уреди]

Рођен је у Шапцу 14. јануара 1839. (по старом календару), а преминуо у Београду 20. јануара 1889. (по старом календару). Школовао се у Француској. По занимању је био лекар, лични лекар краља Милана Обреновића,[1] једно време и санитетски пуковник. Написао је књигу „Лековито биље у Србији“ 1883. године.

Редовни члан Српског ученог друштва постао је 6. фебруара 1869. године, а дописни члан Српске краљевске академије 8. јануара 1889. година, само 12 дана пре смрти.

Сто година после појаве ОрфелиновогПодрумара“, Српски архив за целокупно лекарство 1883. године штампа као посебно издање „Лековито биље у Србији“ од др Саве Петровића, санитетског пуковника из Београда. Ово дело је штампано на 470 страна. Он је, слично Панчићу, био лекар, који се посветио ботаници и фармакогнозији. Петровићу је Панчић био узор, много га је ценио, по његовим упутствима радио и своја дела му посветио с дубоким поштовањем.

У Приступу свог дела он пише: »Познавање популарне употребе биља у лекарству нужно је за лекаре рад поуке нашег народа, који често пропада због тога што се у своја домаћа, непоуздана средства ослања, па због тога сувише доцкан помоћи тражи од научне медицине или је никако и не тражи. Народ се тешко помаже домаћим средствима и онде где му је болест потпуно позната, а онде очигледно пропада када болест не може да распозна. Дужност је, дакле, свакога, а особито лекара, да га у том правцу обучава и на прави пут упућује.«

У околини Ниша је открио биљку Ramonda nathaliae (Наталијина рамонда), заједно са Панчићем је описао и дао јој име.[2]

Његов рад на изучавању лековитог биља наставио је др Риста Пешић Гостушки.

Референце[уреди]

  1. ^ „Знаменити српски лекари”. Српска историја. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ „Kap vode ih vraća u život”. Blic. Приступљено 18. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди]