Сава Текелија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сава Текелија
Sava Tekelija by Mor Than.jpg
Сава Текелија
Датум рођења (1761-08-28)28. август 1761.
Место рођења Арад
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 21. септембар 1842.(1842-09-21) (81 год.)
Место смрти Пешта
Аустријско царство

Сава Поповић Текелија (Арад, 28. август 1761Пешта, 21. септембар 1842) је био први Србин доктор права, оснивач једне од највећих задужбина изван Србије - завод Текелијанума, председник Матице српске, племић, трговац, правник, филантроп и ктитор.

Порекло[уреди]

Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди.

Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године, у којој је аустријска војска под командом Еугена Савојског, победила Турке. За заслуге и ратнички подвиг у овој борби, Еуген Савојски га је поставио за заповедника Српске милиције у Араду. Цар Јосиф I је, тада већ пуковнику Поморишке милиције, Јовану Поповићу Текелији, његовој најужој родбини и потомству даровао племићку титулу 1706. године.

Биографија[уреди]

Изложба у Београду

Сава Текелија је рођен 17/28. августа 1761. у Араду (тада Хабзбуршка монархија, данас Румунија).

Сава Текелија је у Араду ишао у српску основну школу, гимназију је учио у Будиму, права студирао у Пешти, дипломирао 1785. године, и већ следеће године (1786) докторирао и постао први Doctor juris не само от Србаља него и от Маџара који нису били професори универзитета.[1][2][3] Током 1779. и 1780. године боравио је у Будиму слушајући филозофију и учећи да црта. Успешно се бавио цртањем до краја живота. Волео је да слика портрете и пејзаже.[1] Покушао је у Бечу да се упише на Инжењерску академију, али није примљен јер је био престар. У Бечу је изучавао природне науке (пре свега анатомију, хемију и ботанику), математику, свирао је на флаути. Паралелно је учио више језика (француски, италијански и шпански), тако да се за њега може рећи да је био полиглота.[3][1]

Каријеру је почео у државној управи 1790. године као виценотар Чанадске жупаније, а временом постао секретар Угарске дворске канцеларије. Пошто није видео могућност даљег успона и утицаја на државне послове, 1798. подноси оставку на државну службу и 1802. напушта политички живот. Повлачи се у Арад, на своја имања. Тада је почео да се у већој мери интересује за судбину свога народа. За његову судбину се посебно заинтересовао када је у Србији букнуо устанак против турске власти 1804. године. Свестан свога богатства, образовања и угледа у високом друштву, Текелија је себе желео да види на челу ослобођене српске државе, а није му била туђа ни идеја о стварању југословенске заједнице, нити мисао да буде први човек уједињених Јужних Словена.

Као присталица Доситеја Обрадовића, са којим се познавао и дописивао, рано је дошао до закључка да је образовање главни замајац покретања српског народа ка бољој будућности. И пре оснивања своје задужбине давао је знатне своте новца за школовање српске омладине и подизање интелигенције у своме народу. Остало је забележено да је био против Вукове језичке реформе и тврдокорно је заступао славеносрпски језик у науци и књижевности. Био је присталица идеје просвећеног апсолутизма и „њен последњи представник и поборник међу Србима“.

Изабран је за доживотног председника Матице српске када је имао 77 година. Све своје снаге усмерио је у корист Матице и за општенародно добро. То потврђује чињеница да је смогао снаге да и пред саму смрт долази на седнице и да им председава. Поклонио је своју личну библиотеку Матици српској. У позним годинама, Сава Текелија набавља штампарију за Матицу српску, покреће издавање књига, и потпомаже многе подухвате ове културне институције. Пред сам крај живота, целокупну имовину: имање, куће и 150.000 форинти, Текелија завештава Матици српској. Умро је изненада и без дужег боловања 21. септембра 1842. године у Пешти.

Текелијанум у Будимпешти
Биста Саве Текелије испред Матице српске у Новом Саду

Гроб му се налази у цркви Св. Петра и Павла у Араду. Ову цркву је изградио његов прадеда Јован одмах по доласку у Арад 1698. године. Текелије су били управници цркве Св. Петра и Павла све док им се није угасила мушка лоза 1844.

Просветитељска мисија[уреди]

Сава Текелија је просветитељску мисију остварио на најбољи могући начин. Његова дисертација је била доказ да и мали народи имају своје место у свету науке. Био је један од највећих српских добротвора. Део имовине, која се увећавала временом, издвајао је у просветне сврхе. Године 1796. држи Текелија говор Арађанима, позивајући своје суграђане да створе фонд из којег ће се омогућити школовање српске деце, а 1798. године објављује тај говор у посебној књижици Једног Арађанина начертаније.[4] Године 1810. он и његових 12 сународника из Арада основали су фонд за помагање српских ученика. Научна и просветитељска мисија Саве Текелије се у великој мери подударала са циљевима оснивача Матице српске.[1] Текелија је знао да је потребна снага ума и разума да би српски народ могао да се мери са осталим напреднијим народима. Он је ударио темељ савременом образовању улажући у образовање људи.[5]

Завод Текелијанум[уреди]

Своју задужбину Текелијанум Сава је основао у Пешти 1838. године, са циљем да се у њој школују сиромашни најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева где су живели Срби. Задужбина, коју је оставио своме народу, обезбедила му је трајно и веома истакнуто место у галерији светлих ликова српске прошлости. Сава је заводу завештао и своје књиге, па је тако Текелијанум имао своју библиотеку од самог оснивања. Текелијина библиотека се и пре оснивања ђачког интерната спомиње као значајна збирка књига у приватном власништву. Та збирка је више пута била сељена да би после Другог светског рата коначно била смештена у Библиотеку Матице српске.[6]Матица српска и Текелијанум су временом постали средиште културног и научног живота учених Срба.[1] Данас се све публикације из библиотеке Саве Текелије (1984 публикације) и библиотеке Текелијанум (7114 публикација) чувају у Одељењу старе и ретке књиге и легата Библиотеке Матице српске.[7] Тако је Библиотека Матице српске постала једна од најстаријих и најзначајнијих библиотека код Срба.

Библиографија[уреди]

Његови мемоарски списи Описаније живота (изд. Просвета, Београд 1966) и Дневник Саве Текелије сачувани су у рукописима и штампани у интегралном облику тек у наше време.

  • Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis / Sava Tekelija = Правна дисертација о узроку и циљу постојања државе / Сава Текелија ; са латинског превео Владислав М. Тодоровић. - Нови Сад : Матица српска, 2009 (Нови Сад : Будућност). - 189 стр. : илустр.
  • Описаније живота / Сава Текелија ; предговор и редакција Александар Форишковић ; [уредник Милорад Павић]. - Београд : Просвета, 1966 (Београд : Београдски графички завод). - 403 стр., [9] листова с таблама ; 19 cm. - (Бразде : Посебна серија ; 4)
  • Дневник Саве Текелије : бесмртног благодетеља народа српског вођен у Бечу 1795-1797. / приредио и спомену његовом 21. септембра 1992. године приликом светковине сто педесетогодишњице његовог упокојења посветио Стеван Бугарски. - Нови Сад : Матица српска, 1992 (Нови Сад : Графо-офсет). - 189 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Посебна издања / Матица српска, Темишварски одбор ; књ. 1)
  • Једног Арађанина начертаније, 1798.

Докторска дисертација[уреди]

Своју дисертацију о узроку и циљу постојања државе (лат. Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis, срп. Правна дисертација о узроку и циљу постојања државе) штампао је на латинском, на коме је и брањена, две године после одбране. Дисертација је 2008. године, на стоседамдесету годишњицу формирања задужбине Текелијанум и избора Саве Текелије за председника Матице српске, први пут у целости преведена са латинског на српски, па је у оригиналној верзији и преводу, заједно са прилозима на српском и енглеском језику, штампана. Докторске дисертације из тог времена се знатно разликују од данашњих. Некада је то био само општи оквир за расправу пред комисијом и састојао се од неколико основних и сажето изложених теза. Дисертације су по обиму биле врло скромне зато што се придавала пажња усменом излагању. Дисертација Саве Текелије је писана у духу француске правне енциклопедистике и просветитељства. Аутор је отворио питања у маниру филозофа , размишљајући о великим животним темама. Тези је дао јасноћу и прецизност. Одговоре је дао служећи се научним методима. У тези се налазе елементи филозофије права, социологије права, правне антропологије. Текелија није био утемељивач тих научних дисциплина, али је био један од оних који су српској правној мисли дали научну димензију.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Текелија, Сава (2009). Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis = Правна дисертација о узроку и циљу постојања државе. Нови Сад: Матица српска. стр. 105-119. 
  2. Вејиновић, Славко (2004). „Текелијанум : задужбина Саве Текелије”. Даница : српски народни илустровани календар за годину 2005.: 93-99. 
  3. 3,0 3,1 „Сава Текелија и његов завод”. Српска дијаспора. Приступљено 8. 8. 2017. 
  4. Текелија, Сава (1966). Описаније живота. Београд: Просвета. стр. 13. 
  5. Ненадовић, Лазар (14. фебруар 1893). „Светосавски говор”. Српски сион. 7: 104-108. 
  6. Савић, Ана (2013). Библиотека Призренске богословије - задужбина Симе Андрејевића Игуманова : (1872-2012). Београд: Народна библиотека Србије. стр. 49. 
  7. Радовић, Александар (мај 2010). „Сава Текелија: живот, библиотека” (PDF). Панчевачко читалиште. 16: 55-57. Приступљено 10. 8. 2017. 

Литература[уреди]

  • Гавриловић, Славко (1981). „Срби у Хабсбуршкој монархији од краја XVIII до средине XIX века”. Историја српског народа. књ. 5, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—106. (COBISS.SR)
  • Дневник Саве Текелије/ Стеван Бугарски. - Темишвар-Нови Сад,1993.
  • Вука Стеф. Караџића и Саве Текелије Писма високопреосвештеноме господину Платону Атанацковићу, православноме владици будимскоме о српскоме правопису, са особитијем додацима о српском језику. - У Бечу : Штампарија Јерменскога манастира, 1845. - 95 стр. ; 22 cm. - Доступно и на: http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Stara_i_retka_knjiga/Zbirka_knjiga_Vuka_Stefanovica_Karadzica/S-II-0468 (Фонд Народне библиотеке Србије). - Новаковић 1361; Кириловић 1131; КНБС 1108; Панковић 1248. - На насл. стр. налепница са натписом: "Biblioteka Kr. poslanstva pri Vatikanu 59-35": М ПБ 18: УБСМ. - Печат на насл. стр.: Университетска библиотека Београд: М ПБ 18: УБСМ (COBISS.SR)
  • Велики српски добротвори / Милутин Тасић. - Београд : Bookland, 2014 (Бор : Терција). - 105 стр. (COBISS.SR)
  • Делатност Саве Текелије на Темишварском сабору / Владан Гавриловић. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 46-48. - У: Државотворна идеја тројице српских великана: грофа Ђорђа Бранковића, Доситеја Обрадовића и Саве Текелије / приредили Стеван Бугарски, Љубомир Степанов. - Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2012.(COBISS.SR)
  • Стогодишња успомена Саве Текелије. - Доступно и на: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5939&m=2#page/336/mode/2up. - Из одбора седнице Матице србске у Пешти 5. маја 1860. држане. Председатељ Матице србске Павао Којић, А. Хаџијћ, секретар. --> на крају текста. - У: Даница. - ISSN 2466-3085. - Год. 1, број 16 (1860), стр. 329-330.(COBISS.SR)
  • Сава Текелија и његово доба у огледалу савремене науке : зборник радова / [приредили Пера Ластић, Золтан Бада ; преводи са мађарског Золтан Бада, Милан Дујмов, са немачког Весна Берић-Ђукић, превод на енглески Петер Комлоши]. - Будимпешта : Српски институт, 2013. - 390 стр. - "Поводом 250. годишњице рођења Саве Текелије" --> насл. стр. - Стр. 9-10: Предговор / Пера Ластић. - Списак аутора радова: стр. 318-319. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз већину радова. - Стр. 331-358: Изабрана библиографија о Сави Текелији и Текелијануму / (саставио Золтан Бада). - Summaries: Sava Popović Tekelija and his age from the viewpoint of contemporary science. - Из с а д р ж а ј а: Уметничка заоставштина Саве Текелије у Матици српској / Снежана Мишић (47-61). Сава Текелија у европском правном контексту / Душан Николић (73-82). О политичкој делатности Саве Текелије / Љубомирка Кркљуш (103-116). Делатност Саве Текелије на Темишварском сабору / Владан Гавриловић (120-128). Сава Текелија као претеча српског либерализма / Бранко Бешлин (155-168). Неке фонетске, морфолошке и лексичке одлике језика Дневника Саве Текелије (1795-1797) / Исидора Бјелаковић и Александар Милановић (211-221). Стеван В. Поповић управник Текелијанума и следбеник идеја Саве Текелије / Мара Кнежевић (260-271).(COBISS.SR)
  • Рад и задужбине Саве Текелије / Проданов С. Емилија. - Нови Сад : [б. и.], 1938 (Нови Сад : Браћа Грујић). - 48 стр. : слика С. Текелије (COBISS.SR)

Спољашње везе[уреди]