Сава Халугин
| Сава Халугин | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. април 1946. |
| Место рођења | Нови Кнежевац, ФНРЈ |
| Научни рад | |
| Поље | Вајарство |
Сава Халугин (Нови Кнежевац, 17. април 1946) српски је вајар и академик, дописни члан састава Српске академије науке и уметности од 8. новембра 2018, уз Светислава Арсића Басара једини је српски вајар који је то постао.[1] Члан је Удружења ликовних уметника Србије, Савеза удружења ликовних уметника Војводине, Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине[2] и Војвођанске академије наука и уметности од 2006. године.[3]
Биографија[уреди | уреди извор]
Године 1968. је завршио Вишу педагошку школу у Новом Саду, одељење за ликовну уметност.[3] Завршио је основне студије Вајарства 1972. године у класи професора Јована Кратохвила и магистарске ликовне уметности 1978. на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду.[2] До 1994. године је имао статус слободног уметника у Београду. Радио је 1994—2013. као професор Методике ликовног васпитања са практичном наставом на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Суботици.[2]
Учествовао је на бројним колективним изложбама у Србији и иностранству од 1969. године. Од 1979. излаже самостално у Београду, Загребу, Будимпешти, Паризу и осталим ликовним центрима.[3] Учесник је неколико ликовних колонија, међу којима су најзначајније „Мермер и звуци” (Аранђеловац), „Терра” (Кикинда) и „Бакар” (Бор). Његове скулптуре су постављене у јавним просторима војвођанских градова: Суботице, Кикинде, Сомбора, Новог Сада и чине део колекција Музеја савремене уметности у Београду, Народног музеја у Београду, Српске академије наука и уметности и Савремене галерије Суботица.[3]
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда за стваралаштво, Изложбени павиљон „Цвијета Зузорић” (1978)[2]
- Награда фонда „Пијаде”, на изложби Савеза удружења ликовних уметника Југославије (1982)[2]
- Награда самоуправне интересне заједнице културе Суботица[2]
- Награда „Јован Поповић”, Нови Сад (1984)[2]
- Награда самоуправне интересне заједнице културе Војводине, Нови Сад (1986)[2]
- Октобарска награда Суботице[2]
- Награда „Златно длето”, Удружење ликовних уметника Србије (1988)[2]
- Откупна награда са Југословенског бијенала мале пластике, Мурска Собота (1989)[2]
- Тријенале савременог Југословенског цртежа, откупне награде ликовне јесени у Сомбору (1990)[2]
- Награда Студија Б „Од априла до априла”, Београд (1991)[2]
- Прва награда сенћанске колоније „Акварел на Тиси”, Сента (1992)[2]
- Награда Удружења ликовних уметника Србије „Златно длето”, Галерија „Цвијета Зузорић” (1993)[2]
- Откупна награда на Бијеналу савременог југословенског цртежа „Ликовна јесен”, Сомбор (1994)[2]
- Награда „Октобарског салона” за скулптуру, Изложбени простор „25. мај”, Београд (1995)[2]
- Откупна награда „300 година Сенћанске битке”, Скулптура „Коњаник”, Градски музеј Сента (1997)[2]
- Прва награда сремско-митровачког салона, Галерија Лазар Возаревић (2003)[2]
- Друга награда ликовне колоније Сента, Градски музеј „Турзо Лајош” (2003)[2]
- Награда „Искре културе” за ликовну уметност, Завод за културу Војводине (2007)[2]
- Друга награда на позивном конкурсу за споменик „Сави Владиславићу Рагузинском” за Санкт Петербург, Завод за културу Војводине (2008)[2]
- Прва награда на позивном конкурсу за израду фигуре Михајла Пупина у Новом Саду (2010)[2]
- Прва награда на позивном конкурсу Завода за културу Војводине за решење плакете која се додељује за животно дело у културном стваралаштву (2010)[2]
- Награда за ликовно стваралаштво „Јаков Орфелин”, Културни центар Сремски Карловци (2018)[2]
- Награда за примењену скулптуру Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине, Нови Сад (2020)[2]
