Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Савезничко бомбардовање Лесковца почетком септембра 1944. године је део операције Ратвик коју су извели савезничко ваздухопловство и додељене јединице НОВЈ, са циљем да се униште виталне комуникације за повлачење немачких јединица (групе армија "Е").[1]

Бомбардовање је започело око 12 часова, 6. септембра 1944. године (на дан рођења Краља Петра II).[2] Постоје веродостојна документа која упућују на закључак да је лично Коча Поповић, планирао бомбардовање Лесковаца и других градова јужне Србије, заједно са генералом Фицрој Меклејном. Меклејн се састао са Кочом Поповићем на планини Радан.[1][3]

Разорно бомбардовање изведено је са око 28 америчких бомбардера у пратњи 20 ловаца. Тога дана на Лесковац је бачено 69 тона бомби. Будући да је био рођендан Краља Петра, у Лесковцу је било много света. Број жртава, у Лесковцу је тада било око 28000 становника, (погинули и рањени), никад тачно није утврђен, а по проценама великог броја историчара креће се од 4000—7000. Уништено је неколико квартова, порушено и уништено 1840 објеката (централно језгро града, Соколски дом, хотели...).[4][5][6]

Панорама Лесковца после бомбардовања
  • Према партизанским извештајима погинуло је 1000 грађана, 500 Немаца, 200 четника, 300 добровољаца.[6]
  • Према четничким изворима 2000 мртвих и велики број рањених Лесковчана.[6]

Сумњу у сврсисходност ове акције, изнео је и сам генерал Фицрој Маклејн, који је са оближњег брежуљка посматрао акцију.[1]

Трећег дана након бомбардовања, 9. септембра 1944, капетан војске Краљевине Југославије Живојин Митић-Зине (командант Власинског корпуса) писмом се обратио се Савезницима.[тражи се извор]

Према веродостојним историјским подацима, али и сведочењима преживелих Лесковчана, лако се могло утврдити да у Лесковцу тога дана није било концентрисано 20.000 непријатељских војника, од којих 15.000 Бугара, како је писало у заповести особљу авиона за бомбардовање Лесковца. Немаца је у граду било, али тек неколико стотина.[6]

Поређења ради, у бомбардовању Београда 27. марта 1944. погинуло је 1161 лице а рањено 1468, порушено 687 објеката (Београд је бомбардован у више наврата). У бомбардовању Подгорице, погинуло је 2000. Тито је забранио бомбардовање Загреба и околине, као и бомбардовање Љубљане. У првом савезничком бомбардовању Ниша , погинуло је око 700 људи.

Лесковац је ослобођен 11. октобра 1944. године.

После рата није смело да се говори о савезничком бомбардовању Лесковца. Први споменик (спомен-чесма) жртвама савезничког бомбардовања 1944, подигнут је тек 1991. године.[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]

1. Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944 , студија и документи, Момчило Павловић и Верољуб Трајковић , издавач Институт за савремену историју,1995

2. ИаН, мф бр.6 (препис из Лесковачког архива), снимак број 598- Писмо Савезницима , капетан Живојин Митић-Зине

3. Бомбардовање Лесковца, др Живан Стојковић, Хранислав Ракић

4. Маклејн, Фицрој (1964). Рат на Балкану. Загреб: Стварност.[тражи се извор]