Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.

Из Википедије, слободне енциклопедије

Савезничко бомбардовање Лесковца почетком септембра 1944. године је део операције Ратвик коју су извели савезничко ваздухопловство и додељене јединице НОВЈ, са циљем да се униште виталне комуникације за повлачење немачких јединица (групе армија "Е").[1]

Бомбардовање је започело око 12 часова, 6. септембра 1944. године (на дан рођења Краља Петра II).[2] Постоје веродостојна документа која упућују на закључак да је лично Коча Поповић, планирао бомбардовање Лесковаца и других градова јужне Србије, заједно са генералом Фицрој Меклејном. Меклејн се састао са Кочом Поповићем на планини Радан.[1][3]

Разорно бомбардовање изведено је са око 28 америчких бомбардера у пратњи 20 ловаца. Тога дана на Лесковац је бачено 69 тона бомби. Будући да је био рођендан Краља Петра, у Лесковцу је било много света. Број жртава, у Лесковцу је тада било око 28000 становника, (погинули и рањени), никад тачно није утврђен, а по проценама великог броја историчара креће се од 4000—7000. Уништено је неколико квартова, порушено и уништено 1840 објеката (централно језгро града, Соколски дом, хотели...).[4][5][6]

  • Према партизанским извештајима погинуло је 1000 грађана, 500 Немаца, 200 четника, 300 добровољаца.[6]
  • Према четничким изворима 2000 мртвих и велики број рањених Лесковчана.[6]

Сумњу у сврсисходност ове акције, изнео је и сам генерал Фицрој Маклејн, који је са оближњег брежуљка посматрао акцију.[1]

Трећег дана након бомбардовања, 9. септембра 1944, капетан војске Краљевине Југославије Живојин Митић-Зине (командант Власинског корпуса) писмом се обратио се Савезницима.[тражи се извор]

Према веродостојним историјским подацима, али и сведочењима преживелих Лесковчана, лако се могло утврдити да у Лесковцу тога дана није било концентрисано 20.000 непријатељских војника, од којих 15.000 Бугара, како је писало у заповести особљу авиона за бомбардовање Лесковца. Немаца је у граду било, али тек неколико стотина.[6]

Поређења ради, у бомбардовању Београда 27. марта 1944. погинуло је 1161 лице а рањено 1468, порушено 687 објеката (Београд је бомбардован у више наврата). У бомбардовању Подгорице, погинуло је 2000. Тито је забранио бомбардовање Загреба и околине, као и бомбардовање Љубљане. У првом савезничком бомбардовању Ниша , погинуло је око 700 људи.

Лесковац је ослобођен 11. октобра 1944. године.

После рата није смело да се говори о савезничком бомбардовању Лесковца. Први споменик (спомен чесма) жртвама савезничког бомбардовања 1944, подигнут је тек 1991. године.[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]

1. Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944 , студија и документи, Момчило Павловић и Верољуб Трајковић , издавач Институт за савремену историју,1995

2. ИаН, мф бр.6 (препис из Лесковачког архива), снимак број 598- Писмо Савезницима , капетан Живојин Митић-Зине

3. Бомбардовање Лесковца, др Живан Стојковић, Хранислав Ракић

4. Маклејн, Фицрој (1964). Рат на Балкану. Загреб: Стварност.[тражи се извор]