Савез војвођанских Мађара

С Википедије, слободне енциклопедије
Савез војвођанских Мађара
Vajdasági Magyar Szövetség
Савез војвођанских Мађара.svg
СкраћеницаСВМ, VMSZ
ПредседникИштван Пастор
Потпредседници
ОснивачЈожеф Каса
Основана18. јун 1994. год.; пре 27 година (1994-06-18)
Одвојила се одДемократске заједнице војвођанских Мађара
СедиштеТрг жртава фашизма 9, Суботица
Број чланова  (2012)12.000[1]
Идеологија
Политичка позицијадесни центар
Европска странкаЕвропска народна странка (придружени)
Боје  зелена
Народна скупштина
6 / 250
Скупштина АП Војводине
11 / 120
Застава странке
Застава Савеза војвођанских Мађара
Веб-сајт
www.vmsz.org.rs

Савез војвођанских Мађара (мађ. Vajdasági Magyar Szövetség; скраћено СВМ или VMSZ) регионалистичка је политичка странка у Србији која представља мађарску мањину.

Историја[уреди | уреди извор]

Оснивање и почетак[уреди | уреди извор]

Странку су 1994. у Сенти основали Јожеф Каса и бивши чланови Демократске заједнице војвођанских Мађара као група грађана која је 1995. регистрована као политичка странка.[2] Учествовали су на парламентарним изборима 1997. на којима су освојили 1,23% гласова и 4 мандата у Народној скупштини.[3] Почетком 2000. била је један од оснивача Демократске опозиције Србије (ДОС) која је касније исте године свргнула председника Слободана Милошевића. На парламентарним изборима 2000. учествовали су у коалицији ДОС и странка је освојила 6 мандата у Скупштини.[4]

Период после Милошевића и промена руководства[уреди | уреди извор]

Почетком 2000-их почела је да промовише идеју о формирању Мађарске регионалне самоуправе у северном делу Војводине. На парламентарним изборима 2003. није прешла изборни цензус са 4,23% гласова.[5] Године 2007. учествовала је самостално и освојила 1,3% гласова и 3 мандата у Скупштини.[6] Учествовала је и на покрајинским изборима у Војводини 2004. и освојила 8,50% гласова у једнокружном систему гласања, а била је део владајуће коалиције у Покрајинској влади Војводине. На локалним изборима 2004. странка је освојила највећи број мандата у општина Суботица, Сента, Бачка Топола, Мали Иђош, Кањижа (где су Реформисти Војводине освојили исти број мандата) и Чока.Странка је 2008. изабрала Иштвана Пастора за свог новог председника, док је Јожеф Каса остао као почасни председник до 2010. године, када му је одузето чланство.[7] Године 2008. учествовала је на покрајинским изборима у Војводини, локалним изборима и парламентарним изборима, а била је део Мађарске коалиције која је на покрајинским изборима освојила 7% гласова на покрајинским и 1,81% и 4 мандата на парламентарним изборима, док је у Кањижи освојила 50,91%, Сенти 31,87%, Бачкој Тополи 46,25%, Малом Иђошу 37,18% и Бечеју 29,63%.[8] Од увођења вишепартијског система у Србији, градоначелник Суботице је често био из Савеза војвођанских Мађара. То се променило након локалних избора 2008. године,[9] када је Демократска странка освојила највећи број гласова у овом граду.

Модерни период[уреди | уреди извор]

Године 2012. учествовали је на парламентарним, локалним, покрајинским и председничким изборима. На парламентарним изборима освојила је 1,75% гласова и 5 мандата у Народној скупштини, у Новом Саду једно место док је у Суботици освојила 22,52% гласова, на покрајинским 5,83% гласова и 7 мандата, а на председничким изборима Пастор је освојио 1,62% гласова у првом кругу док је у другом кругу подржао Бориса Тадића.[10] Од парламентарних избора 2014. подржавају владајућу коалицију око СНС-а. Године 2014. освојила је 2,1% гласова и 6 мандата у Скупштини, 2016. освојила је 1,5% гласова и изгубила два мандата, а затим 2020. 2,23% гласова и добила још 5 мандата.

Идеологија и позиција[уреди | уреди извор]

Осим што подржава интересе мађарске мањине,[11][12] Савез војвођанских Мађара одржава и конзервативну идеологију,[13] а подржава и регионализам.[14][15][16] Њена спољна политика се сматра прозападном и подржава приступање Србије Европској унији и НАТО-у.[12][17] До 2010. важила је за социјалдемократску странку, када је своју подршку пребацила на Српску напредну странку и Фидес.[18][19]

Налази се на десном центру на политичком спектру. Такође је придружени члан Европске народне странке.

Председници Савеза војвођанских Мађара[уреди | уреди извор]

Бр. Председник Рођење—Смрт Почетак функције Завршетак функције
1. Јожеф Каса József Kasza.jpg 1945–2016 18. јун 1995. 5. мај 2007.
2. Иштван Пастор Ištvan Pastor, jun 2012.JPG 1956– 5. мај 2007. тренутно

Резултати на изборима[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори[уреди | уреди извор]

Година Гласови % од важећих Мандати Промена Напомене Статус
1997. 50.960 1,23%
4 / 250
Раст 4 опозиција
2000. 2.402.387 64,09%
6 / 250
Раст 2 ДОС влада
2003. 161.765 4,23%
0 / 250
Пад 6 ЗЗТ без мандата
2007. 52.510 1,30%
3 / 250
Раст 3 опозиција
2008. 74.874 1,81%
4 / 250
Раст 1 МК владина подршка
2012. 68.323 1,75%
5 / 250
Раст 1 опозиција
2014. 75.294 2,10%
6 / 250
Раст 1 владина подршка
2016. 56,620 1.50%
4 / 250
Пад 2 владина подршка
2020. 71.893 2,23%
9 / 250
Раст 5 владина подршка
2022. 58.196 1,59%
6 / 250
Пад 3 Н/Д

Председнички избори[уреди | уреди извор]

Председник Републике Србије
Година # Кандидат 1. круг — гласови % 2. круг — гласови % Напомене
2008. Раст 6. Иштван Пастор 93.039 2,26 Мађарска коалиција
2012. Пад 9. Иштван Пастор 63.420 1,62%
2017. Раст 1. Александар Вучић 2.012.788 55,10% подршка
2022. 1. Александар Вучић 2.149.575 58,59% подршка

Скупштина АП Војводине[уреди | уреди извор]

Година Гласови % од важећих Мандати Промена Напомене Статус
1996. (3)
13 / 120
Раст 13 владина подршка
2000. (2)
14 / 120
Раст 1 владина подршка
2004. 54.380 8,50% (4)
11 / 120
Пад 3 владина подршка
2008. 77.390 (3)
9 / 120
Пад 2 владина подршка
2012. 6,30% (5)
7 / 120
Пад 2 владина подршка
2016. 47.034 4,88% (7)
6 / 120
Пад 1 владина подршка
2020. 75,218 9.29% (3)
11 / 120
Раст 5 владина подршка

Функције[уреди | уреди извор]

Главне функције чланова Савеза војвођанских Мађара:

Председник Скупштине АП Војводине Године
Шандор Егереши 2008—2012.
Иштван Пастор 2012—

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „U Srbiji milion i po članova partija, neki imaju i po pet članskih knjižica” (на језику: српски). Blic. 29. 1. 2015. 
  2. ^ „Lik i delo: Jožef Kasa” (на језику: српски). Vreme. 18. 2. 2010. 
  3. ^ „Izbori 1997: Bojkot dela opozicije, Šešelj i Vučić na vlasti sa socijalistima” (на језику: српски). N1. 3. 3. 2020. 
  4. ^ „10 March 2020” (на језику: српски). N1. 
  5. ^ „Konačni rezultati izbora 2003. godine” (на језику: српски). B92. 2003. 
  6. ^ „Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, 21. januar 2007. godine - mandati” (на језику: српски). Republički zavod za statistiku. 2007. 
  7. ^ „Ethnic Hungarian party expels honorary president” (на језику: енглески). B92. 11. 2. 2010. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2011. 
  8. ^ „Izbori za narodne poslanike Narodne Skupštine Republike Srbije” (PDF) (на језику: српски). Republički zavod za statistiku. 11. 5. 2008. 
  9. ^ Hrvatska riječ Архивирано 7 септембар 2012 на сајту Archive.today Davor Bašić Palković: Formirana nova gradska vlast u Subotici, 18. srpnja 2008.
  10. ^ „Izbori 2012: Rezultati i postizborna trgovina” (на језику: српски). Vreme. 14. 5. 2012. 
  11. ^ Nordsieck, Wolfram (2020). „Vojvodina/Serbia”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 19. 3. 2020. 
  12. ^ а б Novaković, Igor (2013). Serbia and Hungary: Political and economic perspectives. Belgrade: Friedrich Ebert Foundation. 
  13. ^ Losoncz, Alpár (24. 5. 2015). „Nem a liberalizmus tizedeli a kisebbségi magyarokat”. napló.org (на језику: мађарски). Приступљено 19. 3. 2019. 
  14. ^ Florian Bieber; Jenni Winterhagen (2006). Ethnic Violence in Vojvodina: Glitch or Harbinger of Conflicts to Come? (PDF). European Centre for Minority Issues. стр. 29. 
  15. ^ Kleibrink, Alexander (2015). Political elites and decentralization reforms in the post-socialist Balkans : regional patronage networks in Serbia and Croatia. Houndmills, Basingstoke, Hampshire. ISBN 978-1-137-49572-3. OCLC 915080240. 
  16. ^ Schakel, Arjan (2017). Regional and national elections in Eastern Europe: territoriality of the vote in ten countries. Arjan H. Schakel. London. стр. 233. ISBN 978-1-137-51787-6. OCLC 972900295. 
  17. ^ Jansen, Thomas; Van Hecke, Steven (2011). At Europe's Service: The Origins and Evolution of the European People's Party. Springer Science & Business Media. стр. 384. ISBN 9783642194146. 
  18. ^ Novaković, Igor (новембар 2019). Overcoming the legacies of the past together: Serbia and Hungary. Institute for European Policy; Slovak Foreign Policy Association; Institute for Foreign Affairs and Trade of Hungary; European Movement of Serbia; WiseEuropa. 
  19. ^ Živanović, Maja (2019-04-08). „Fidesz’s Serbian Sister-Party to Campaign for Hungary’s Orban”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-04. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]