Савез војвођанских Мађара
Савез војвођанских Мађара Vajdasági Magyar Szövetség | |
---|---|
![]() | |
Скраћеница | СВМ, VMSZ |
Председник | Иштван Пастор |
Потпредседници | |
Оснивач | Јожеф Каса |
Основана | 18. јун 1994. год. |
Одвојила се од | Демократске заједнице војвођанских Мађара |
Седиште | Трг жртава фашизма 9, Суботица |
Број чланова (2012) | 12.000[1] |
Идеологија | |
Политичка позиција | десни центар |
Европска странка | Европска народна странка (придружени) |
Боје | зелена |
Народна скупштина | 6 / 250
|
Скупштина АП Војводине | 11 / 120
|
Застава странке | |
![]() | |
Веб-сајт | |
www |
Савез војвођанских Мађара (мађ. Vajdasági Magyar Szövetség; скраћено СВМ или VMSZ) регионалистичка је политичка странка у Србији која представља мађарску мањину.
Историја[уреди | уреди извор]
Оснивање и почетак[уреди | уреди извор]
Странку су 1994. у Сенти основали Јожеф Каса и бивши чланови Демократске заједнице војвођанских Мађара као група грађана која је 1995. регистрована као политичка странка.[2] Учествовали су на парламентарним изборима 1997. на којима су освојили 1,23% гласова и 4 мандата у Народној скупштини.[3] Почетком 2000. била је један од оснивача Демократске опозиције Србије (ДОС) која је касније исте године свргнула председника Слободана Милошевића. На парламентарним изборима 2000. учествовали су у коалицији ДОС и странка је освојила 6 мандата у Скупштини.[4]
Период после Милошевића и промена руководства[уреди | уреди извор]
Почетком 2000-их почела је да промовише идеју о формирању Мађарске регионалне самоуправе у северном делу Војводине. На парламентарним изборима 2003. није прешла изборни цензус са 4,23% гласова.[5] Године 2007. учествовала је самостално и освојила 1,3% гласова и 3 мандата у Скупштини.[6] Учествовала је и на покрајинским изборима у Војводини 2004. и освојила 8,50% гласова у једнокружном систему гласања, а била је део владајуће коалиције у Покрајинској влади Војводине. На локалним изборима 2004. странка је освојила највећи број мандата у општина Суботица, Сента, Бачка Топола, Мали Иђош, Кањижа (где су Реформисти Војводине освојили исти број мандата) и Чока.Странка је 2008. изабрала Иштвана Пастора за свог новог председника, док је Јожеф Каса остао као почасни председник до 2010. године, када му је одузето чланство.[7] Године 2008. учествовала је на покрајинским изборима у Војводини, локалним изборима и парламентарним изборима, а била је део Мађарске коалиције која је на покрајинским изборима освојила 7% гласова на покрајинским и 1,81% и 4 мандата на парламентарним изборима, док је у Кањижи освојила 50,91%, Сенти 31,87%, Бачкој Тополи 46,25%, Малом Иђошу 37,18% и Бечеју 29,63%.[8] Од увођења вишепартијског система у Србији, градоначелник Суботице је често био из Савеза војвођанских Мађара. То се променило након локалних избора 2008. године,[9] када је Демократска странка освојила највећи број гласова у овом граду.
Модерни период[уреди | уреди извор]
Године 2012. учествовали је на парламентарним, локалним, покрајинским и председничким изборима. На парламентарним изборима освојила је 1,75% гласова и 5 мандата у Народној скупштини, у Новом Саду једно место док је у Суботици освојила 22,52% гласова, на покрајинским 5,83% гласова и 7 мандата, а на председничким изборима Пастор је освојио 1,62% гласова у првом кругу док је у другом кругу подржао Бориса Тадића.[10] Од парламентарних избора 2014. подржавају владајућу коалицију око СНС-а. Године 2014. освојила је 2,1% гласова и 6 мандата у Скупштини, 2016. освојила је 1,5% гласова и изгубила два мандата, а затим 2020. 2,23% гласова и добила још 5 мандата.
Идеологија и позиција[уреди | уреди извор]
Осим што подржава интересе мађарске мањине,[11][12] Савез војвођанских Мађара одржава и конзервативну идеологију,[13] а подржава и регионализам.[14][15][16] Њена спољна политика се сматра прозападном и подржава приступање Србије Европској унији и НАТО-у.[12][17] До 2010. важила је за социјалдемократску странку, када је своју подршку пребацила на Српску напредну странку и Фидес.[18][19]
Налази се на десном центру на политичком спектру. Такође је придружени члан Европске народне странке.
Председници Савеза војвођанских Мађара[уреди | уреди извор]
Бр. | Председник | Рођење—Смрт | Почетак функције | Завршетак функције | |
---|---|---|---|---|---|
1. | Јожеф Каса | ![]() |
1945–2016 | 18. јун 1995. | 5. мај 2007. |
2. | Иштван Пастор | 1956– | 5. мај 2007. | тренутно |
Резултати на изборима[уреди | уреди извор]
Парламентарни избори[уреди | уреди извор]
Година | Гласови | % од важећих | Мандати | Промена | Напомене | Статус |
---|---|---|---|---|---|---|
1997. | 50.960 | 1,23% | 4 / 250
|
![]() |
опозиција | |
2000. | 2.402.387 | 64,09% | 6 / 250
|
![]() |
ДОС | влада |
2003. | 161.765 | 4,23% | 0 / 250
|
![]() |
ЗЗТ | без мандата |
2007. | 52.510 | 1,30% | 3 / 250
|
![]() |
опозиција | |
2008. | 74.874 | 1,81% | 4 / 250
|
![]() |
МК | владина подршка |
2012. | 68.323 | 1,75% | 5 / 250
|
![]() |
опозиција | |
2014. | 75.294 | 2,10% | 6 / 250
|
![]() |
владина подршка | |
2016. | 56,620 | 1.50% | 4 / 250
|
![]() |
владина подршка | |
2020. | 71.893 | 2,23% | 9 / 250
|
![]() |
владина подршка | |
2022. | 58.196 | 1,59% | 6 / 250
|
![]() |
Н/Д |
Председнички избори[уреди | уреди извор]
Година | # | Кандидат | 1. круг — гласови | % | 2. круг — гласови | % | Напомене |
---|---|---|---|---|---|---|---|
2008. | ![]() |
Иштван Пастор | 93.039 | 2,26 | — | — | Мађарска коалиција |
2012. | ![]() |
Иштван Пастор | 63.420 | 1,62% | — | — | |
2017. | ![]() |
Александар Вучић | 2.012.788 | 55,10% | — | — | подршка |
2022. | 1. | Александар Вучић | 2.149.575 | 58,59% | — | — | подршка |
Скупштина АП Војводине[уреди | уреди извор]
Година | Гласови | % од важећих | Мандати | Промена | Напомене | Статус |
---|---|---|---|---|---|---|
1996. | (3) | 13 / 120
|
![]() |
владина подршка | ||
2000. | (2) | 14 / 120
|
![]() |
владина подршка | ||
2004. | 54.380 | 8,50% (4) | 11 / 120
|
![]() |
владина подршка | |
2008. | 77.390 | (3) | 9 / 120
|
![]() |
владина подршка | |
2012. | 6,30% (5) | 7 / 120
|
![]() |
владина подршка | ||
2016. | 47.034 | 4,88% (7) | 6 / 120
|
![]() |
владина подршка | |
2020. | 75,218 | 9.29% (3) | 11 / 120
|
![]() |
владина подршка |
Функције[уреди | уреди извор]
Главне функције чланова Савеза војвођанских Мађара:
Председник Скупштине АП Војводине | Године |
---|---|
Шандор Егереши | 2008—2012. |
Иштван Пастор | 2012— |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „U Srbiji milion i po članova partija, neki imaju i po pet članskih knjižica” (на језику: српски). Blic. 29. 1. 2015.
- ^ „Lik i delo: Jožef Kasa” (на језику: српски). Vreme. 18. 2. 2010.
- ^ „Izbori 1997: Bojkot dela opozicije, Šešelj i Vučić na vlasti sa socijalistima” (на језику: српски). N1. 3. 3. 2020.
- ^ „10 March 2020” (на језику: српски). N1.
- ^ „Konačni rezultati izbora 2003. godine” (на језику: српски). B92. 2003.
- ^ „Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, 21. januar 2007. godine - mandati” (на језику: српски). Republički zavod za statistiku. 2007.
- ^ „Ethnic Hungarian party expels honorary president” (на језику: енглески). B92. 11. 2. 2010. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2011.
- ^ „Izbori za narodne poslanike Narodne Skupštine Republike Srbije” (PDF) (на језику: српски). Republički zavod za statistiku. 11. 5. 2008.
- ^ Hrvatska riječ Архивирано 7 септембар 2012 на сајту Archive.today Davor Bašić Palković: Formirana nova gradska vlast u Subotici, 18. srpnja 2008.
- ^ „Izbori 2012: Rezultati i postizborna trgovina” (на језику: српски). Vreme. 14. 5. 2012.
- ^ Nordsieck, Wolfram (2020). „Vojvodina/Serbia”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 19. 3. 2020.
- ^ а б Novaković, Igor (2013). Serbia and Hungary: Political and economic perspectives. Belgrade: Friedrich Ebert Foundation.
- ^ Losoncz, Alpár (24. 5. 2015). „Nem a liberalizmus tizedeli a kisebbségi magyarokat”. napló.org (на језику: мађарски). Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ Florian Bieber; Jenni Winterhagen (2006). Ethnic Violence in Vojvodina: Glitch or Harbinger of Conflicts to Come? (PDF). European Centre for Minority Issues. стр. 29.
- ^ Kleibrink, Alexander (2015). Political elites and decentralization reforms in the post-socialist Balkans : regional patronage networks in Serbia and Croatia. Houndmills, Basingstoke, Hampshire. ISBN 978-1-137-49572-3. OCLC 915080240.
- ^ Schakel, Arjan (2017). Regional and national elections in Eastern Europe: territoriality of the vote in ten countries. Arjan H. Schakel. London. стр. 233. ISBN 978-1-137-51787-6. OCLC 972900295.
- ^ Jansen, Thomas; Van Hecke, Steven (2011). At Europe's Service: The Origins and Evolution of the European People's Party. Springer Science & Business Media. стр. 384. ISBN 9783642194146.
- ^ Novaković, Igor (новембар 2019). Overcoming the legacies of the past together: Serbia and Hungary. Institute for European Policy; Slovak Foreign Policy Association; Institute for Foreign Affairs and Trade of Hungary; European Movement of Serbia; WiseEuropa.
- ^ Živanović, Maja (2019-04-08). „Fidesz’s Serbian Sister-Party to Campaign for Hungary’s Orban”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-04.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Савез војвођанских Мађара на Викимедијиној остави. |