Савез хокеја на леду Аустралије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аустралија СХЛ Аустралије Аустралија
Грб савеза
Спорт хокеј на леду
Изворно име Ice Hockey Australia
Седиште 23 Dickerson Way, 5097 Redwood Park
Члан ИИХФ од 11. фебруар 1938.
Председник Кевин Браун
Репрезентација М 32. место (2013)
Репрезентација Ж 23. место (2013)
www.iha.org.au

Савез хокеја на леду Аустралије, ИХА (енгл. Ice Hockey Australia, IHA) кровна је спортска организација задужена за професионални и аматерски хокеј на леду на подручју Државе Аустралије.

Савез је пуноправни члан Међународне хокејашке федерације (ИИХФ) од 11. фебруара 1938. године.

Седиште Савеза налази се у граду Аделејду у држави Јужна Аустралија.

Историја[уреди]

Хокејашки спорт су у Аустралију почетком XX века донели досељеници из Енглеске и Канаде, а прву хокејашку утакмицу у земљи одиграле су екипе енглеских исељеника и канадских маринаца 1903. године. Меч је игран у Аделејду на игралишту од вештачког леда. Године 1906. (12. јула) у Мелбурну је отворена ледена дворана која је у то време била трећа по величини на свету (веће су биле само две дворане у САД). На том терену је одиграна и прва службена утакмица између екипе америчких маринаца са крстарице Ју-Ес-Ес Балтимор и репрезентације државе Викторија (утакмица је завршена нерешеним резултатом 1:1). Нова ледена дворана отворена је у Сиднеју 25. јула 1907. године.

Године 1908. у Мелбурну и Сиднеју су основане прве хокејашке екипе, а већ наредне године одигране су и прве утакмице између екипа Новог Јужног Велса (играчи из Сиднеја) и Викторије (играчи из Мелбурна).

Хокејашки спорт је брзо стицао велику популарност, а широм земље отварале су се нове ледене дворане и оснивали хокејашки клубови. Главни иницијатори развоја хокеја били су канадски имигранти који су се доселили у Аустралији, а велики број играча који се раније бавио хокејом на трави, травнату подлогу заменио је леденом.

Током Првог светског рата хокејашки спорт у земљи је готово замро, ледена дворана у Сиднеју је била затворена све до 1920. године. Међудржавна национална такмичења су поново оживела 1921, а исте године одржани су и први међународни контакти са челницима других савеза. Национални савез је реформисан 1923. и кренуло се у интензивније акције са циљем даљег развоја хокејашког спорта, а набављена је нова опрема из Канаде.

До интензивнијег развоја хокеја долази после Другог светског рата, и то је период у ком се нарочито велика пажња посвећује развоју млађих такмичарских категорија и раду са младима.

У оквирима Аустралијске хокејашке федерације на аутономном нивоу делују савези свих аустралијских држава.[1]

Такмичења[уреди]

Најважније клупско такмичење у земљи Аустралијска хокејашка лига одржава се под ингеренцијама националног савеза. Лига је полупрофесионалног карактера и у њој се такмичи 8 екипа, а победник плејофа добија трофеј Гудол купа (енгл. Goodall Cup) који се додељује још од 1909. године. Под ингеренцијом Савеза одржава се и такмичење у женској сениорској лиги, те у јуниорским лигама.

Мушка сениорска селекција је на међународној сцени дебитовала тек 1960. на хокејашком турниру ЗОИ у Скво Валију, а такмичење је завршила као последњепласирана са свих 6 пораза. На светском првенству 1987. године селекција Аустралије је победила изабрани тим Новог Зеланда са чак 58:0 што представља рекордну победу у историји светских првенстава.

Женска сениорска селекција део је међународне сцене од 2000. године. На међународној сцени такмиче се још и мушке селекције до 18 и до 20 година, те репрезентација у инлајн хокеју.

Савез у бројкама[уреди]

Према подацима ИИХФ из 2013. на подручју под ингеренцијом аустралијског савеза регистровано је укупно 3.658 активних играча, односно 2.591 у сениорској (2.203 мушкараца и 388 жена) и 1.067 у јуниорској конкуренцији. Судијску лиценцу поседовала су 44 арбитра.

Хокејашку инфраструктуру чини 20 затворених ледених дворана , а највеће ледене дворане су у Сиднеју, Мелбурну и Перту.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Хоккей. Большая энциклопедия. Австралия в словарях: Хоккей. Терра-Спорт, Олимпия Пресс, 2006. Приступљено 3. јануара 2014.

Спољашње везе[уреди]