Савет држава Балтичког мора
Савет држава Балтичког мора | |
---|---|
Council of the Baltic Sea States | |
![]() | |
![]() Чланице Савета (тамноплава); и Савета и ЕУ (најтамније плава); остале земље ЕУ (светлоплава) | |
Скраћеница | CBSS |
Датум оснивања | март 1992. |
Тип | регионална међувладина организација |
Седиште | Стокхолм,![]() |
Службени језици | енглески |
Генерални директор | Гжегож Марек Познањски[1][2][3][4] |
Председавање | Норвешка |
Главни орган | Секретаријат Савета држава Балтичког мора |
Веб-сајт | www |
Савет држава Балтичког мора, СДБМ (енгл. Council of the Baltic Sea States, CBSS) је регионална, међувладина организација земаља око Балтичког мора, као и Исланда и Норвешке. Савет састављају 11 држава чланица уз Европску унију, а још 11 земаља има статус посматрача.[5] Седиште организације је у Стокхолму (Шведска), где се налази Секретаријат Савета. Службени језик СДБМ је енглески.
Савет је основан 1992. године у Копенхагену на састанку министара спољних послова учествујућих држава и представника ЕУ, услед геополитичких промена око Балтичког мора после Хладног рата. Том приликом су само Данска и Немачка биле чланице и Савета и Европске уније, док је данас већина држава у Савету такође део ЕУ. Исланд се придружио заједници 1995. године. Стални Секретаријат је основан 1998. године.[6]
Организација служи за сарадњу у сврхе унапређења економског, социјалног и културног развоја у региону. Три дугорочна приоритета Савета су стварање регионалног идентитета, промовисање одрживог развоја привреде и утврђивање безбедности и сигурности у регији. СДБМ има пет експертних група које се старају за остваривање ових циљева.[7] Главни скупови Савета су седнице министара спољних послова (енг. CBSS Ministerial Summit), односно шефова влада (енг. Baltic Sea States Summit), сваки од којих се одржава једном годишње.[8] Главни представник Савета је шеф дипломатије председавајуће државе, која се мења сваке године.[5]
Председавајућа чланица за 2020.–2021. годину је Литванија, а Председник Савета њен министар спољних послова Линас Линкевичијус.[9]
Структура[уреди | уреди извор]
Рад СДБМ је усмерен на остваривање три договорена дугорочна приоритета: (1) стварање регионалног идентитета, (2) промовисање одрживог развоја и стварање просперитетне регије и (3) утврђивање сигурности и безбедности у регији.[10] Поред улоге форума за разговор између држава чланица, у Савет спада неколико извршних органа, који служе за остваривање договорених планова.
Секретаријат[уреди | уреди извор]
Стални међународни Секретаријат је основан у Стокхолму 1998. услед одлуке на седмој Министарској седници раније те исте године. Улоге Секретаријата се своде на олакшавање рада других органа СДБМ, чување архива и база података организације и одржавање контаката са властима држава чланица, медијима и са другим организацијама које послују у региону. Финансијска средства Секретарија састављају годишњи доприноси држава чланица, која се одређују у складу са буџетом који сваке године одобрава Комитет виших службеника.[11]
Комитет виших службеника[уреди | уреди извор]
Комитет виших службеника (енгл. Committee of Senior Officials, CSO) је паралелни одбор који служи за континуирану дискусију и организацију делатности Савета између седница. Комитет се састоји од високих представника министарстава спољних послова 11 држава чланица Савета, као и високог представника Европске уније. Комитет треба да надгледа и координира рад свих структура СДБМ.[12]
Председавајућа држава у Комитету је иста као у Савету. Председавајући у Комитету је представник, обично на нивоу амбасадора, кога именује министарство спољних послова која том приликом има председништво у Савету. Комитет виших службеника надгледа и координира рад експертних група, који се спроводи у сврхе остваривања три дугорочна приоритета.[12]
Експертне групе[уреди | уреди извор]
СДБМ има пет експертних група, које се старају за остваривање три дугорочна приоритета. Оне су:
- Експертна група за нуклеарну и радијациону безбедност (енг. CBSS Expert Group on Nuclear and Radiation Safety)
- Експертна група за поморску политику (енг. CBSS Expert Group on Maritime Policy)
- Експертна група за одрживи развој (енг. CBSS Expert Group on Sustainable Development)[13][14][15]
- Експертна група за децу под ризиком (енг. CBSS Expert Group on Children at Risk)
- Радна група за бробу против трговине људима (енг. The Task Force against Trafficking in Human Beings)
Државе чланице[уреди | уреди извор]
Савет сачињавају 11 држава чланица, а такође стално представништво ЕУ. Десет њих учествују у Савету од његовог зачећа, док је Исланд постао чланица 1995. године. Чланице су:[5]
Бивше државе чланице[уреди | уреди извор]
Државе посматрачи[уреди | уреди извор]
Још 11 држава имају статус посматрача. Оне су:[6][18]
САД (од 1999)
Уједињено Краљевство (од 1999)
Украјина (од 1999)
Француска (од 1999)
Италија (од 2000)
Словачка (од 2001)
Холандија (од 2001)
Белорусија (од 2009)
Румунија (од 2009)
Шпанија (од 2009)
Мађарска (од 2016)
Историја[уреди | уреди извор]
CBSS су основали министри спољних послова региона у Копенхагену у марту 1992. године као одговор на геополитичке промене које су се десиле у региону Балтичког мора након завршетка Хладног рата. Оснивачи CBSS-а били су Ханс-Дитрих Геншер, Уфе Елеман-Јенсен, Торвалд Столтенберг, Ленарт Мери, Јанис Јурканс, Алгирдас Саударгас, Хенинг Кристоферсен, Паво Вајринен, Андреј Козирев, Маргарета Угтоглас и Крзибиз Скубисзевски.[19] Од свог оснивања, CBSS је допринео обезбеђивању позитивног развоја у региону Балтичког мора и служио је као покретачка снага за мултилатералну сарадњу.
Од 1998. године CBSS опслужује стални међународни секретаријат који се налази у Стокхолму у Шведској, и финансираju га државе чланице. Највиша институција CBSS-а је конференција министара иностраних послова која се састаје једном годишње.[19]
Дана 3. марта 2022, декларацијом 11 чланова CBSS-а суспендована је Русија из активности Савета са тренутним дејством као резултат руске инвазије на Украјину 2022. године. Поред тога, Белорусији, са статусом посматрача, суспендовано је учешће у активностима CBSS-а.[20][21]
Председништво[уреди | уреди извор]
Председник Савета је министар спољних послова председавајуће чланице. Овај положај се мења 1. јула сваке године.[5]
Председавајућа чланица за 2020.–2021. годину је Литванија, а Председник Савета њен министар спољних послова Линас Линкевичијус.[9]
Списак председништава од оснивања:
|
|
|
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Komisja Spraw Zagranicznych /nr 166/”. orka.sejm.gov.pl (на језику: пољски). 2010-06-08. Приступљено 2020-06-22.
- ^ „Ambasador”. tallinn.msz.gov.pl (на језику: пољски). 2014-03-21. Архивирано из оригинала 2014-03-21. г. Приступљено 2020-06-22.
- ^ „A Pole to become new Director General of the Council of the Baltic Sea States”. gov.pl. 2020-06-20. Приступљено 2020-06-22.
- ^ „Struktura Placówki”. wilno.msz.gov.pl (на језику: пољски). 2019-05-09. Архивирано из оригинала 2019-05-09. г. Приступљено 2020-06-22.
- ^ а б в г CBSS. „Council”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
- ^ а б CBSS. „History”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
- ^ CBSS. „Our Work”. CBSS (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-20.
- ^ CBSS. „Strategic Documents”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
- ^ а б CBSS. „Lithuanian Presidency 2020-2021”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
- ^ CBSS. „Our Work”. CBSS (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-22.
- ^ CBSS. „Secretariat”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-22.
- ^ а б „Committee of Senior Officials - CSO”. Council of the Baltic Sea States (на језику: енглески). 2016-11-08. Архивирано из оригинала 15. 08. 2018. г. Приступљено 2020-07-22.
- ^ „Baltic 2030”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017.
- ^ „Sustainable Development - Baltic 2030 - CBSS.org”. Архивирано из оригинала 2017-11-15. г. Приступљено 2017-10-23.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2017-10-23. г. Приступљено 2017-10-23.
- ^ „Ryssland lämnar Östersjöstaternas råd” (на језику: Swedish). Svenska Dagbladet. 17. 5. 2022. Приступљено 17. 5. 2022.
- ^ Russian Ministry of Foreign Affairs Press Service. „Statement by the Russian Foreign Ministry on the withdrawal of the Russian Federation from the Council of the Baltic Sea States”.
- ^ CBSS. „Annual Briefing of the CBSS Observer States”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
- ^ а б „Council”.
- ^ „Russia suspended from Council of the Baltic Sea States | Ārlietu ministrija”. www.mfa.gov.lv (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-16.
- ^ Affairs, Ministry of Foreign (2022-03-03). „Russia suspended from Council of the Baltic Sea States”. Government.no (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-30.
Литература[уреди | уреди извор]
- Hiden, Johan; Salmon, Patrick (1994) [1991]. The Baltic Nations and Europe
(Revised изд.). Harlow, England: Longman. ISBN 978-0-582-25650-7.
- Baltic Assembly (2021). „Pre-history”. baltasam.org. Datateks. Архивирано из оригинала 4. 2. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022.
- Baltic Assembly (2021). „International inclusion”. baltasam.org. Datateks. Архивирано из оригинала 4. 2. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022.
- ERR (22. 6. 2017). „Ratas meets with Benelux, Nordic, Baltic leaders in the Hague”.
- „Baltic Assembly - National Delegations”. baltasam.org.
- „Baltic Assembly - BA Medal”. www.baltasam.org. Приступљено 2021-05-06.
- „Prize for innovative companies in the Baltic States”. www.baltasam.org. Приступљено 2021-12-21.
- „Council of the Baltic Sea States | CBSS”. www.baltic21.org. Архивирано из оригинала 6. 10. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2022.
- „Ministry of Foreign Affairs of Latvia: Co-operation among the Baltic States”. Приступљено 21. 9. 2022.
- "Baltic cooperation", Ministry of Foreign Affairs of Lithuania
- "Baltijos Ministrų Taryba", Universal Lithuanian Encyclopedia