Пређи на садржај

Савет држава Балтичког мора

С Википедије, слободне енциклопедије
Савет држава Балтичког мора
Council of the Baltic Sea States

Чланице Савета (тамноплава); и Савета и ЕУ (најтамније плава); остале земље ЕУ (светлоплава)
СкраћеницаCBSS
Датум оснивањамарт 1992.
Типрегионална међувладина организација
СедиштеСтокхолм,
 Шведска
Службени језициенглески
Генерални директорГжегож Марек Познањски[1][2][3][4]
ПредседавањеНорвешка
Главни органСекретаријат Савета држава Балтичког мора
Веб-сајтwww.cbss.org

Савет држава Балтичког мора, СДБМ (енгл. Council of the Baltic Sea States, CBSS) је регионална, међувладина организација земаља око Балтичког мора, као и Исланда и Норвешке. Савет састављају 11 држава чланица уз Европску унију, а још 11 земаља има статус посматрача.[5] Седиште организације је у Стокхолму (Шведска), где се налази Секретаријат Савета. Службени језик СДБМ је енглески.

Савет је основан 1992. године у Копенхагену на састанку министара спољних послова учествујућих држава и представника ЕУ, услед геополитичких промена око Балтичког мора после Хладног рата. Том приликом су само Данска и Немачка биле чланице и Савета и Европске уније, док је данас већина држава у Савету такође део ЕУ. Исланд се придружио заједници 1995. године. Стални Секретаријат је основан 1998. године.[6]

Организација служи за сарадњу у сврхе унапређења економског, социјалног и културног развоја у региону. Три дугорочна приоритета Савета су стварање регионалног идентитета, промовисање одрживог развоја привреде и утврђивање безбедности и сигурности у регији. СДБМ има пет експертних група које се старају за остваривање ових циљева.[7] Главни скупови Савета су седнице министара спољних послова (енгл. CBSS Ministerial Summit), односно шефова влада (енгл. Baltic Sea States Summit), сваки од којих се одржава једном годишње.[8] Главни представник Савета је шеф дипломатије председавајуће државе, која се мења сваке године.[5]

Председавајућа чланица за 2020.–2021. годину је Литванија, а Председник Савета њен министар спољних послова Линас Линкевичијус.[9]

Структура

[уреди | уреди извор]

Рад СДБМ је усмерен на остваривање три договорена дугорочна приоритета: (1) стварање регионалног идентитета, (2) промовисање одрживог развоја и стварање просперитетне регије и (3) утврђивање сигурности и безбедности у регији.[10] Поред улоге форума за разговор између држава чланица, у Савет спада неколико извршних органа, који служе за остваривање договорених планова.

Секретаријат

[уреди | уреди извор]

Стални међународни Секретаријат је основан у Стокхолму 1998. услед одлуке на седмој Министарској седници раније те исте године. Улоге Секретаријата се своде на олакшавање рада других органа СДБМ, чување архива и база података организације и одржавање контаката са властима држава чланица, медијима и са другим организацијама које послују у региону. Финансијска средства Секретарија састављају годишњи доприноси држава чланица, која се одређују у складу са буџетом који сваке године одобрава Комитет виших службеника.[11]

Комитет виших службеника

[уреди | уреди извор]

Комитет виших службеника (енгл. Committee of Senior Officials, CSO) је паралелни одбор који служи за континуирану дискусију и организацију делатности Савета између седница. Комитет се састоји од високих представника министарстава спољних послова 11 држава чланица Савета, као и високог представника Европске уније. Комитет треба да надгледа и координира рад свих структура СДБМ.[12]

Председавајућа држава у Комитету је иста као у Савету. Председавајући у Комитету је представник, обично на нивоу амбасадора, кога именује министарство спољних послова која том приликом има председништво у Савету. Комитет виших службеника надгледа и координира рад експертних група, који се спроводи у сврхе остваривања три дугорочна приоритета.[12]

Експертне групе

[уреди | уреди извор]

СДБМ има пет експертних група, које се старају за остваривање три дугорочна приоритета. Оне су:

  • Експертна група за нуклеарну и радијациону безбедност (енгл. CBSS Expert Group on Nuclear and Radiation Safety)
  • Експертна група за поморску политику (енгл. CBSS Expert Group on Maritime Policy)
  • Експертна група за одрживи развој (енгл. CBSS Expert Group on Sustainable Development)[13][14][15]
  • Експертна група за децу под ризиком (енгл. CBSS Expert Group on Children at Risk)
  • Радна група за бробу против трговине људима (енгл. The Task Force against Trafficking in Human Beings)

Државе чланице

[уреди | уреди извор]

Савет сачињавају 11 држава чланица, а такође стално представништво ЕУ. Десет њих учествују у Савету од његовог зачећа, док је Исланд постао чланица 1995. године. Чланице су:[5]

Бивше државе чланице

[уреди | уреди извор]
  •  Русија (суспендована у марту 2022. и повукла се у мају исте године)[16][17]

Државе посматрачи

[уреди | уреди извор]

Још 11 држава имају статус посматрача. Оне су:[6][18]

Историја

[уреди | уреди извор]

CBSS су основали министри спољних послова региона у Копенхагену у марту 1992. године као одговор на геополитичке промене које су се десиле у региону Балтичког мора након завршетка Хладног рата. Оснивачи CBSS-а били су Ханс-Дитрих Геншер, Уфе Елеман-Јенсен, Торвалд Столтенберг, Ленарт Мери, Јанис Јурканс, Алгирдас Саударгас, Хенинг Кристоферсен, Паво Вајринен, Андреј Козирев, Маргарета Угтоглас и Крзибиз Скубисзевски.[19] Од свог оснивања, CBSS је допринео обезбеђивању позитивног развоја у региону Балтичког мора и служио је као покретачка снага за мултилатералну сарадњу.

Од 1998. године CBSS опслужује стални међународни секретаријат који се налази у Стокхолму у Шведској, и финансираju га државе чланице. Највиша институција CBSS-а је конференција министара иностраних послова која се састаје једном годишње.[19]

Дана 3. марта 2022, декларацијом 11 чланова CBSS-а суспендована је Русија из активности Савета са тренутним дејством као резултат руске инвазије на Украјину 2022. године. Поред тога, Белорусији, са статусом посматрача, суспендовано је учешће у активностима CBSS-а.[20][21]

Председништво

[уреди | уреди извор]

Председник Савета је министар спољних послова председавајуће чланице. Овај положај се мења 1. јула сваке године.[5]

Председавајућа чланица за 2020.–2021. годину је Литванија, а Председник Савета њен министар спољних послова Линас Линкевичијус.[9]

Списак председништава од оснивања:

  • 2020.–2021. Литванија
  • 2019.–2020. Данска
  • 2018.–2019. Летонија
  • 2017.–2018. Шведска
  • 2016.–2017. Исланд
  • 2015.–2016. Пољска
  • 2014.–2015. Естонија
  • 2013.–2014. Финска
  • 2012.–2013. Русија
  • 2011.–2012. Немачка
  • 2010.–2011. Норвешка
  • 2009.–2010. Литванија
  • 2008.–2009. Данска
  • 2007.–2008. Летонија
  • 2006.–2007. Шведска
  • 2005.–2006. Исланд
  • 2004.–2005. Пољска
  • 2003.–2004. Естонија
  • 2002.–2003. Финска
  • 2001.–2002. Русија
  • 2000.–2001. Немачка
  • 1999.–2000. Норвешка
  • 1998.–1999. Литванија
  • 1997.–1998. Данска
  • 1996.–1997. Летонија
  • 1995.–1996. Шведска
  • 1994.–1995. Пољска
  • 1993.–1994. Естонија
  • 1992.–1993. Финска

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Komisja Spraw Zagranicznych /nr 166/”. orka.sejm.gov.pl (на језику: пољски). 2010-06-08. Приступљено 2020-06-22. 
  2. ^ „Ambasador”. tallinn.msz.gov.pl (на језику: пољски). 2014-03-21. Архивирано из оригинала 2014-03-21. г. Приступљено 2020-06-22. 
  3. ^ „A Pole to become new Director General of the Council of the Baltic Sea States”. gov.pl. 2020-06-20. Приступљено 2020-06-22. 
  4. ^ „Struktura Placówki”. wilno.msz.gov.pl (на језику: пољски). 2019-05-09. Архивирано из оригинала 2019-05-09. г. Приступљено 2020-06-22. 
  5. ^ а б в г CBSS. „Council”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20. 
  6. ^ а б CBSS. „History”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20. 
  7. ^ CBSS. „Our Work”. CBSS (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-20. 
  8. ^ CBSS. „Strategic Documents”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20. 
  9. ^ а б CBSS. „Lithuanian Presidency 2020-2021”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20. 
  10. ^ CBSS. „Our Work”. CBSS (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-22. 
  11. ^ CBSS. „Secretariat”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-22. 
  12. ^ а б „Committee of Senior Officials - CSO”. Council of the Baltic Sea States (на језику: енглески). 2016-11-08. Архивирано из оригинала 15. 08. 2018. г. Приступљено 2020-07-22. 
  13. ^ „Baltic 2030”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  14. ^ „Sustainable Development - Baltic 2030 - CBSS.org”. Архивирано из оригинала 2017-11-15. г. Приступљено 2017-10-23. 
  15. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2017-10-23. г. Приступљено 2017-10-23. 
  16. ^ „Ryssland lämnar Östersjöstaternas råd” (на језику: Swedish). Svenska Dagbladet. 17. 5. 2022. Приступљено 17. 5. 2022. 
  17. ^ Russian Ministry of Foreign Affairs Press Service. „Statement by the Russian Foreign Ministry on the withdrawal of the Russian Federation from the Council of the Baltic Sea States”. 
  18. ^ CBSS. „Annual Briefing of the CBSS Observer States”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20. 
  19. ^ а б „Council”. 
  20. ^ „Russia suspended from Council of the Baltic Sea States | Ārlietu ministrija”. www.mfa.gov.lv (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-16. 
  21. ^ Affairs, Ministry of Foreign (2022-03-03). „Russia suspended from Council of the Baltic Sea States”. Government.no (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-30. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Савет држава Балтичког мора на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савет_држава_Балтичког_мора&oldid=29709829”