Савино Село

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Савино Село
Spomenik Savino Selo 1.jpg
Споменик Сави Ковачевићу у центру Села
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаВрбас
Становништво
 — 2011.Пад 2957
 — густина54/км2
Географске карактеристике
Координате45°30′13″ СГШ; 19°31′12″ ИГД / 45.5035° СГШ; 19.52° ИГД / 45.5035; 19.52Координате: 45°30′13″ СГШ; 19°31′12″ ИГД / 45.5035° СГШ; 19.52° ИГД / 45.5035; 19.52
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина83 м
Површина61,7 км2
Савино Село на мапи Србије
Савино Село
Савино Село
Остали подаци
Поштански број21467
Позивни број021
Регистарска ознакаVS

Савино Село (нем. Torschau) је насеље у Србији у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2957 становника.

Носи назив у знак сећања на народног хероја Саву Ковачевића (1909—1943), легендарног команданта Треће ударне дивизије који је страдао током битке на Сутјесци.

Географија[уреди]

Савино Село и Куцура

Историја[уреди]

Насеље Торжа (данашње Савино Село) је први пут помиње за време Бачке жупаније 1416. године. Торжа се формирала за потребе утврђивања аустријског утицаја у овим крајевима и то колонизацијом Немаца. Насељени Немци, као оснивачи Торже, доселили су се 1783. године. Прослављена је ту 26. августа 1934. године 150-годишњица Торже. Досељени су ту у 18. веку Немци из Пфалца у Немачкој.[1] Село је плански грађено од маја 1784. године, тако да је у првом периоду бројало 223 домаћинства. Немци су подигли реформаторску (остаци сачувани до данас) и прву евангелистичку цркву у тадашњој Угарској (порушена после Другог светског рата).

Савино Село је типично планско, војвођанско село, са правоугаоно постављеном регулацијом улица. Регулациона ширина улица је од 25 до 48 м, а дужина око 1,5 km.

Демографија[уреди]

У насељу Савино Село живи 2526 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (36,3 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 1073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 4.848
1953. 4.437
1961. 4.905
1971. 3.856
1981. 3.575
1991. 3.592 3.553
2002. 3.351 3.375
2011. 2.957
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Црногорци
  
1.280 38,19 %
Срби
  
1.211 36,13 %
Словаци
  
166 4,95 %
Мађари
  
161 4,80 %
Хрвати
  
106 3,16 %
Русини
  
74 2,20 %
Украјинци
  
65 1,93 %
Југословени
  
50 1,49 %
Муслимани
  
39 1,16 %
Македонци
  
13 0,38 %
Роми
  
8 0,23 %
Бошњаци
  
8 0,23 %
Немци
  
7 0,20 %
Словенци
  
5 0,14 %
Буњевци
  
4 0,11 %
непознато
  
25 0,74 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Правда", Београд 23. август 1934. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]