Савино Село

Савино Село
Савино Село;
	Споменик Сави Ковачевићу у центру Села
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Врбас
Становништво
— 2022.	2.562
— густина	41,5/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 30′ 13″ С; 19° 31′ 22″ И / 45.50348° С; 19.52275° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	83 m
Површина	61,7 km2
	Савино Село Савино Село на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21467
Позивни број	021
Регистарска ознака	VS

Савино Село (мађ. Torzsa, нем. Torschau) је насеље у општини Врбас, у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 2562 становника.

Носи назив у знак сећања на народног хероја Саву Ковачевића (1909–1943), команданта Треће ударне дивизије НОВЈ који је страдао током битке на Сутјесци. Овде се налази Вила у Савином Селу.

Историја

Насеље Торжа (данашње Савино Село) се први пут помиње за време Бачке жупаније 1416. године.

Торжа се формирала за потребе утврђивања аустријског утицаја у овим крајевима и то колонизацијом Немаца. Оснивачи Торже приспели су у Бачку 1783. године, али су морали бити размештени по "зимовницима", односно у оближњим насељима: Оџаци, Деспотово, Бачки Петровац, Кула и Куцура. Историчар Торже, Петер Вак, није оставио прецизне податке о матичним подручјима и насељима из којих су се доселили Немци, већ је само навео Рајнску област у ширем смислу. Међутим, он је тачно означио правац и дужину путовања миграната, а уз то је до прецизно навео све обавезе прихватних власти и олакшице које им је држава пружала. Исељеници су полазили за Торжу из Манхајма, и то у неколико група, држећи се готово истог пута као и оснивачи осталих немачких села у Бачкој.^[1] Од Регензбурга до Апатина Немци су путовали углавном бродовима. Успут су се морали пријављивати надлежним административним установама ради верификовања путних исправа и доделе новчаних средстава за подмирење путних трошкова. Тако су се у Бечу пријавили Угарској дворској канцеларији, где су убележени најважнији подаци и где је свакој породици додељено по две форинте на име путних трошкова. Потом су се у Будимпешти пријавили краљевској комори, где им је додељена још по једна форинта по породици. По наређењу краљевске коморе, Немци предвиђени за насељавање у Бачкој морали су да наставе пут ка Сомбору, и да се након сакупљања пријаве специјалнoj канцеларији за насељавање, успостављеној ради прихватања досељеника, старања око изградња кућа за њих, избора и размеравања атара, поделе земље и организације обраде. У Сомбору су мигранти по трећи пут били подвргнути бирократско-административном поступку: све породице су још једном пописане, свакој је уручено писмено решење о насељавању са тачно назначеним местом, улицом, бројем куће и бројем чланова.

Прослављена је ту 26. августа 1934. године 150-годишњица Торже. Досељени су ту у 18. веку Немци из Пфалца у Немачкој.^[2] Село је плански грађено од маја 1784. године, тако да је у првом периоду бројало 223 домаћинства. Немци су подигли реформаторску (остаци сачувани до данас) и прву евангелистичку цркву у тадашњој Угарској (порушена после Другог светског рата). У марту 1937. олуја је срушила фабрику кудеље.^[3]

Савино Село је типично планско, војвођанско село, са правоугаоно постављеном регулацијом улица. Регулациона ширина улица је од 25 до 48 м, а дужина око 1,5 km.

Демографија

У насељу Савино Село живи 2526 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (36,3 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 1073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	4.848
1953.	4.437
1961.	4.905
1971.	3.856
1981.	3.575
1991.	3.592	3.553
2002.	3.351	3.375
2011.	2.957

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Црногорци	1.280	38,19%
Срби	1.211	36,13%
Словаци	166	4,95%
Мађари	161	4,80%
Хрвати	106	3,16%
Русини	74	2,20%
Украјинци	65	1,93%
Југословени	50	1,49%
Муслимани	39	1,16%
Македонци	13	0,38%
Роми	8	0,23%
Бошњаци	8	0,23%
Немци	7	0,20%
Словенци	5	0,14%
Буњевци	4	0,11%
непознато	25	0,74%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	2	6
80+	16	34
75—79	34	75
70—74	63	85
65—69	90	87
60—64	64	102
55—59	64	68
50—54	116	96
45—49	133	130
40—44	144	123
35—39	117	120
30—34	76	102
25—29	101	104
20—24	145	114
15—19	154	141
10—14	131	131
5—9	104	113
0—4	71	95
Просек :	36,3	38,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.188	1.016	1.292	1.001	995	1.053	1.073

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	212	226	179	243	136	50	18	9	0	0	3,12

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.319	463	758	63	35	0
Женски	1.387	328	765	240	53	1
УКУПНО	2.706	791	1.523	303	88	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	614	172	0	0	273
Женски	340	74	0	0	130
Укупно	954	246	0	0	403

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	10	37	8	34
Женски	2	1	52	4	4
Укупно	7	11	89	12	38

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	4	11	8	9
Женски	2	2	14	19	28
Укупно	3	6	25	27	37

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	1	0	39
Женски	2	0	0	6
Укупно	4	1	0	45

Галерија

Центар села са Евангелистичком црквом у позадини
Евангелистичка црква
Споменик у селу
Вила у селу

Референце

^ Wack, Peter (1934). Torža 1784-1934 : Eine hundertfünfzigjährige deutsche Gemeinde in Jugoslawien. Novi Vrbas. стр. 27.
^ "Правда", Београд 23. август 1934. године
^ "Политика", 26. март 1937.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

др Милорад Васовић: Врбас и његова комуна - географска монографија, 1968, стр. 29

Спољашње везе

[1] Wack, Peter (1934). Torža 1784-1934 : Eine hundertfünfzigjährige deutsche Gemeinde in Jugoslawien. Novi Vrbas. стр. 27.

[2] "Правда", Београд 23. август 1934. године

[3] "Политика", 26. март 1937.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]