Савка Јаворина-Вујовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
САВКА ЈАВОРИНА-ВУЈОВИЋ
Sasha javorina vujovic.jpg
Савка Јаворина-Вујовић
Датум рођења(1918-08-04)4. август 1918.
Место рођењаСтуденци, код Госпића
 Аустроугарска
Датум смрти19. јануар 2002.(2002-01-19) (83 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
 СР Југославија
Професијамедицинска сестра
Чланица КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од9. октобра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Партизанска споменица 1941.

Савка Саша Јаворина-Вујовић (Студенци, код Госпића, 4. август 1918Београд, 19. јануар 2002), учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 4. августа 1918. године у Студенцима, Перушић, Госпић. Потиче из српске породице. Гимназију је учила у Госпићу и Загребу, а средњу медицинску школу у Београду. У школи је дошла у додир са омладинским покретом, коме је приступила 1936. године. Радила је у Омладинској секцији Женског покрета, Задрузи младих девојака, доцније у друштву „Полет“ и у стручном удружењу медицинских сестара.

Хапшена је 1937. и 1940. године. После изласка из затвора, априла 1940. године, примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије. У КПЈ је примио др. Ненад Парента са којим се повезала још 1936. године. Када је почео устанак 1941. године, Саша је била секретар партијске организације при болницама у Београду.

Радила је на окупљању санитетских кадрова за партизанске одреде и прикупљању санитетског материјала. Тада је била и члан Месног одбора Народноослободилачког фонда у Београду. Септембра 1941. године је отишла из Београда у Расински партизански одред. Најпре је била борац, а затим је као политички комесар чете учествовала са овим одредом у многим борбама које су вођене на Блацу, Шиљеговцу, Рибарској Бањи и другим местима.

Године 1943. била је члан Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију. Маја исте године пребацила се на Шару, са групом партизана отишла на терен Куманова и Врања, где је формиран одред, а касније Прва косовско-метохијска бригада на терену Црне Траве. Саша је постала политички комесар те бригаде. Фебруара 1944. године рањена на Биљачи у борби са бугарским окупаторским јединицама.

Косовско-метохијска бригада која се пробијала ка Јегејској Македонији водила је непрекидне борбе са четницима. На путу од Козјака за Кукуш планину, који је трајао 25 дана, бригада је водила 30 борби. У врло тешким условима, у непрекидној борби, читава бригада је показала изванредан хероизам. Саша, политички комесар, била је оличење тога хероизма. Јула 1944. године Саша је прешла у Осму српску бригаду 22. дивизије, у којој је такође била политички комесар. 8. септембра 1944. ослобађали су Врање и Владичин Хан. У децембру је дошла у ослобођени Београд и на Чукарици формирала партијску организацију. Касније је била секретар Трећег рејонског комитета партије у Београду.

Године 1946. отишла је у Зајечар и била секретар Среског и члан Окружног комитета КПЈ за Зајечар. Од 1947. до 1953. радила је у Кадровској управи Централног комитета КП Србије, у Београду, а од 1953. до 1955. године је била секретар Среског комитета СКЈ за Светозарево.

Од 1955. године радила је у администарцији Савезног извршног већа у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликована је 9. октобра 1953. године.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]