Саво Оровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
САВО ОРОВИЋ
Orovic Savo.jpg
Саво Оровић
Датум рођења (1888-01-30)30. јануар 1888.
Место рођења Лијева Ријека
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти 22. јун 1974.(1974-06-22) (86 год.)
Место смрти Београд,  СР Србија
 СФР Југославија
Професија војно лице
Члан КПЈ од 1943.
Учешће у ратовима Први светски рат
Априлски рат
Народноослободилачка борба
У току НОБ-а начелник ГШ НОВ и ПО Војводине
Служба Војска краљевине Црне Горе
Војска краљевине Југославије
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19151952.
Чин генерал-пуковник
начелник Војне академије ЈА
Период 19441947.
Одликовања
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.

Саво Оровић (Лијева Ријека, 30. јануар 1888Београд, 22. јун 1974), пуковник Југословенске војске, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.

Биографија[уреди]

Рођен је 30. јануара 1888. године у Лијевој Ријеци. Пешадијску школу завршио је на Цетињу 1910. године, а потом је од 1914. године живео у Јужној Америци, где је емигрирао из политичких разлога. Године 1915. се вратио у Црну Гору и учествовао у Првом светском рату као официр Црногорске војске. После капитулације Црне Горе, јануара 1916. године учествоавао је као комита у борби против аустроугарског окупатора.

После завршетка Првог светског рата и стварња Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, ступио је у Војску Краљевине СХС. Године 1933. завршио Пешадијску официрску школу у Сарајеву. У Југословенској краљевској војсци имао је чин пуковника и био на дужности команданта пука.

После Априлског рата и капитулације краљевске војске, избегао заробљавање и вратио се у родни крај, где је активно учествовао у припремама за Тринаестојулски устанак. У Никшићки партизански одред ступио је 17. јула 1941. године. Био је међу ретким вишим официрима краљевске војске који су ступили у партизане. Када су маја 1943. године уведени чинови у НОВЈ, одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, Саву Оровићу је првом додељен чин генерал-лајтанта, други је био Јакоб Авшич.

У току Народноослободилачког рата био је на функцијама:

Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1943. године. Током НОР-а учествовао у многим борбама: на Купресу, на Сутјесци, у Фрушкој гори, код Брчког и Бијељине и у десанту на Дрвар. Био је члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије

После ослобођења Југославије вршио разне дужности у Југословенској армији. Пензионисан је 1952. године. Биран је за посланика Савезне скупштине и републичке скупштине Народне Републике Црне Горе. Преминуо је 22. јуна 1974. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су Орден партизанске звезде и Орден братства и јединства.

Дела[уреди]

Објавио је следећа дела:

  • „Четници и партизани“. Вис, 1944.
  • „Албум фотографија из народноослободилачког рата“. Београд, 1951.
  • „Изненађење у рату“. Београд, 1954. година
  • „Морално васпитање“. Београд, 1962.

Литература[уреди]