Саво Оровић

САВО ОРОВИЋ
Саво Оровић
Датум рођења	(1888-01-30)30. јануар 1888.
Место рођења	Лијева Ријека Књажевина Црна Гора
Датум смрти	22. јун 1974.(1974-06-22) (86 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија СФР Југославија
Професија	војно лице
Члан КПЈ од	1943.
Учешће у ратовима	Први светски рат Априлски рат Народноослободилачка борба
У току НОБ-а	начелник ГШ НОВ и ПО Војводине
Служба	Војска краљевине Црне Горе Војска краљевине Југославије НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1915 — 1952.
Чин	генерал-пуковник
начелник Војне академије ЈА
Период	1944 — 1947.
Одликовања

Саво Оровић (Лијева Ријека, 30. јануар 1888 — Београд, 22. јун 1974), пуковник Југословенске војске, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.

Биографија

Рођен је 30. јануара 1888. године у Лијевој Ријеци. Пешадијску школу завршио је на Цетињу 1910. године, а потом је од 1914. године живео у Јужној Америци, где је емигрирао из политичких разлога. Године 1915. се вратио у Црну Гору и учествовао у Првом светском рату као официр Црногорске војске. После капитулације Црне Горе, јануара 1916. године учествоавао је као комита у борби против аустроугарског окупатора.

После завршетка Првог светског рата и стварња Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, ступио је у Војску Краљевине СХС. Године 1933. завршио Пешадијску официрску школу у Сарајеву. У Југословенској краљевској војсци имао је чин пуковника и био на дужности команданта пука.

После Априлског рата и капитулације краљевске војске, избегао заробљавање и вратио се у родни крај, где је активно учествовао у припремама за Тринаестојулски устанак. У Никшићки партизански одред ступио је 17. јула 1941. године. Био је међу ретким вишим официрима краљевске војске који су ступили у партизане. Када су маја 1943. године уведени чинови у НОВЈ, одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, Саву Оровићу је првом додељен чин генерал-лајтанта, други је био Јакоб Авшич.

У току Народноослободилачког рата био је на функцијама:

• војног саветника Оперативног штаба НОП одреда Херцеговине; команданта Никшићког НОП одреда, од 1941.
• члана Главног штаба НОП одреда Црне Горе и Боке и члан Врховног штаба НОВ и ПОЈ, од 1942.
• команданта Официрске школе Врховног штаба НОВ и ПОЈ, од маја 1942.
• војни саветник Прве, Друге и Треће дивизије,
• начелник Главног штаба НОВ и ПО Војводине, од 1943.
• командант Пешадијског војног училишта (касније Војне академије ЈНА), од децембра 1944. до 1947. године

Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1943. године. Током НОР-а учествовао у многим борбама: на Купресу, на Сутјесци, у Фрушкој гори, код Брчког и Бијељине и у десанту на Дрвар. Био је члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије

После ослобођења Југославије вршио разне дужности у Југословенској армији. Пензионисан је 1952. године. Биран је за посланика Савезне скупштине и републичке скупштине Народне Републике Црне Горе. Преминуо је 22. јуна 1974. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су Орден партизанске звезде и Орден братства и јединства.

Дела

Објавио је следећа дела:

• „Четници и партизани“. Вис, 1944.
• „Албум фотографија из народноослободилачког рата“. Београд, 1951.
• „Изненађење у рату“. Београд, 1954. година
• „Морално васпитање“. Београд, 1962.

Литература

• Енциклопедија Југославије (књига шеста). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1965. година.