Садир Жапаров

С Википедије, слободне енциклопедије
Садир Жапаров
Sadyr Japarov (24-02-2021) flag version.jpg
Жапаров
Биографија
Датум рођења(1968-12-06)6. децембар 1968.(52 год.)
Место рођењаКенг-Суу
 СССР
Држављанство Киргистан
УниверзитетКиргишко-руско словенски универзитет
Политичка
странка
Мекенчил
Председник Киргистана
Од 28. јануара 2021.
ПретходникСоронбај Женбеков
Премијер Киргистана
6. октобар 2020 — 21. јануар 2021.
ПредседникСоронбај Женбеков
Он
ПретходникКубатбек Боронов
НаследникАртем Новиков (в.д.)
Улукбек Марипов

Садир Нургожојевич Жапаров (кирг. Садыр Нургожоевич Жапаров, Sadır Nurgojoyeviç Japarov; Кенг-Суу, 6. децембар 1968) је киргистански политичар који тренутно врши функцију председника и премијера Киргистана у привременој влади након оставке Соронбаја Женбекова усред изборних протеста.[1] [2]

Детињство, младост и образовање[уреди | уреди извор]

Жапаров је рођен у Кенг-Суу, селу у округу Туп у регији Иссик-Кул. По завршетку средње школе 1986. године придружио се Киргистанској националној академији за физичку културу и спорт. 1987. године Жапаров је позван у совјетску војску где је две године служио у Новосибирску као командант у телекомуникационом одељењу. Од 1989. до 1991. године, Жапаров је наставио школовање у академији. Жапаров је 2006. године дипломирао право на Киргишко-руском словенском универзитету.[тражи се извор]

Рана политичка каријера[уреди | уреди извор]

Жапаров је започео своју политичку каријеру након револуције тулипана 2005. године . У марту 2005. изабран је за члана Врховног савета из изборног округа Тјуп, где је био на челу парламентарне фракције Келечек. Био је присталица председника Курманбека Бакијева. Жапаров је 2006. године био члан Државне комисије за доделу награда. 2007. године био је заменик председника Комисије за амнестију.[3]

На парламентарним изборима 2007. године учествовао је на листама пропредседничке странке Ак Јол, која је освојила већину места у парламенту, али је наставила да ради као саветник председника. Од 2008. до 2010. године, Жапаров је радио као овлашћени представник Националне агенције за спречавање корупције.[3]

2010. године председник Бакијев је свргнут у Киргистанској револуцији 2010. године. Као резултат међуетничких сукоба који су се убрзо догодили у Ошу и Џалал-Абаду, Жапаров и његови сарадници узели су активно учешће, што је према сопственим изјавама покушало да спречи сукобе. Међутим, противници су их оптужили да подржавају киргишке националисте.[3]

На изборима у октобру 2010. године, поново је изабран за члана Врховног савета на партијској листи Ата-Журт коју је предводио Камчибек Ташиев, која је освојила већину места. Одатле је постао председник Одбора за правосудна и правна питања. [3]

Од 2012. године Жапаров се залаже за национализацију рудника злата Кумтор који се налази у његовој родној регији Иссик-Кул и оптужио је компанију за управљање Центерра Голд за кршење животне средине и корупцију. С тим у вези, стекао је популарност међу својим сународницима. [3]

Изгнанство и затвор[уреди | уреди извор]

Током једног од скупова за национализацију Кумтора у јесен 2012. године, демонстранти су покушали да заузму Белу кућу у Бишкеку . Ташиев и Жапаров оптужени су према члану 295 Кривичног закона Киргиске Републике за „Присилно преузимање власти или присилно задржавање власти“. У марту 2013. године Окружни суд Первомаиски у Бишкеку прогласио их је кривим и осудио на годину и шест месеци затвора. Али у јуну 2013. године, Градски суд у Бишкеку ослободио је политичаре и пустио их у судницу.[4]

27. јуна 2013, током протеста против Кумтора у Караколу, демонстранти су покушали да киднапују акиму региона Емилбека Каптагајева и одведу га као таоца. Киргиске власти оптужиле су Жапарова и Кубаничбека Кадирова за организацију плана. Вође протеста су приведени, али Жапаров, који је негирао своју умешаност, побегао је из Киргистана па је неко време живео на Кипру.[5] [3]

2017. године Жапаров је покушао да се врати у Киргистан. 25. марта 2017. године задржан је на киргишко-казахстанској граници. У случају наводног покушаја отмице таоца Емилбека Каптагајева, осуђен је на 11 година и 6 месеци затвора.[3]

Председништво и премијер[уреди | уреди извор]

5. октобра 2020. у целом Киргистану почели су протести и демонстрације против резултата парламентарних избора.[6]

Након пуштања Жапарова из заузете владине зграде 6. октобра, одведен је на трг Ала-Тоо у Бишкеку, где је тражио именовање за премијера. [7] Чланови парламента који су боравили у хотелу Достук одобрили су његово именовање те ноћи, међутим номинацијом опозиције Тилек Токтогазиев, прогласио се да је уместо тога он легитимни шеф владе.[8] Токтогазиев је устврдио да су избори нелегални, тврдећи да су на чланове вршили притисак присталице Јапарова који су се окупили у близини хотела. [9] Противници Жапарова такође су истакли одсуство кворума и кршење парламентарне процедуре.[5]

13. октобра, тадашњи председник Сооронбај Женбеков одбио је именовање Јапарова за премијера због гласања путем пуномоћја .[10] [11] [12] Женбеков је затражио да се парламент поново сазове и поново гласа за номинацију; ово се догодило следећег дана, када је Жапаров поново победио у парламентарној номинацији. [13] Женбеков је Жапарова успешно одобрио за премијера, али је у почетку био неуспешан у наговарању председника да одступи док се не одрже нови општи избори.[14] [15]

Следећег дана, 15. октобра, Женбеков је поднео оставку на место председника, наводећи Жапарова да се изјасни као вршилац дужности председника.[16] [17] Упркос томе што је устав Киргистана изјавио да би председник Врховног савета требало да наследи ту улогу, Канатбек Исаев је одбио да преузме функцију, што је резултирало вршењем дужности председника Јапарова.[18] [19] Парламент га је потврдио за председника Киргистана 16. октобра 2020.[20] Према уставу Киргистана, председнички избори треба да се одрже у року од три месеца од престанка претходног председника; изборна комисија није одредила датум 18. октобар 2020.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kyrgyz parliament approves Japarov's nomination for acting Prime Minister”. AKIpress news agency. 6. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2020. Приступљено 6. 10. 2020. 
  2. ^ „Kyrgyz parliament votes to appoint Sadyr Japarov as prime minister”. TASS. 6. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2020. Приступљено 8. 10. 2020. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Биография Садыра Жапарова”. РИА Новости (на језику: руски). 6. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  4. ^ Рыскулова, Нурия (17. 6. 2013). „Суд оправдал лидеров «Ата-Журта» [+ видео]”. KLOOP.KG – Новости Кыргызстана (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 18. 9. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  5. ^ а б Редакция (7. 10. 2020). „Почему осужденного Садыра Жапарова так продвигают в премьер-министры и как он стал так популярен среди некоторых протестующих”. KLOOP.KG – Новости Кыргызстана (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  6. ^ „Kyrgyzstan election: Protesters storm parliament over vote-rigging claims”. BBC News (на језику: енглески). 6. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  7. ^ „Ex-MP Sadyr Japarov freed from prison, arrives at Ala-Too square”. AKIpress. 6. 10. 2020. Приступљено 17. 10. 2020. 
  8. ^ Reuters, Story by. „Protesters and vigilantes scuffle in Kyrgyzstan capital as political crisis festers”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  9. ^ „В Киргизии за право управлять страной борются два «премьер-министра»”. regnum.ru (на језику: руски). 7. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  10. ^ „Kyrgyz president to ask parliament to vote again on PM”. Al Jazeera (на језику: енглески). 13. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  11. ^ „Kyrgyz President Rejects Parliament's Decision On New Prime Minister”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). RFE/RL's Kyrgyz Service. 13. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  12. ^ „Kyrgyzstan: Amid unrest, Sadyr Zhaparov confirmed as new PM”. Al Jazeera (на језику: енглески). 14. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  13. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Kyrgyzstan's parliament taps Sadyr Zhaparov as new premier | DW | 14 October 2020”. DW.COM (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  14. ^ Gordeyeva, Olga Dzyubenko and Mariya (15. 10. 2020). „Kyrgyz president accepts new prime minster”. Wellington Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  15. ^ „Kyrgyz President Says He Will Step Down Only After A Repeat Of Parliamentary Polls”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). RFE/RL's Kyrgyz Service. 14. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2020. Приступљено 14. 10. 2020. 
  16. ^ Ilyushina, Mary (15. 10. 2020). „Kyrgyzstan president Jeenbekov resigns after unrest”. CNN. CNN, Reuters. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2020. Приступљено 15. 10. 2020. 
  17. ^ „Kyrgyz PM Declares 'All Power In My Hands' After President Resigns”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). 15. 10. 2020. Приступљено 15. 10. 2020. 
  18. ^ „Спикер парламента Кыргызстана отказался стать и.о. президента”. www.ukrinform.ru (на језику: руски). 15. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2020. Приступљено 15. 10. 2020. 
  19. ^ Leonard, Peter; Imanaliyeva, Ayzirek (15. 10. 2020). „Seizure of Kyrgyzstan nears completion as president steps down | Eurasianet”. EurasiaNet (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2020. Приступљено 15. 10. 2020. 
  20. ^ Merz, Theo (16. 10. 2020). „Ex-prisoner Sadyr Japarov confirmed as Kyrgyzstan president”. The Guardian. Приступљено 18. 10. 2020. 
  21. ^ „Kyrgyzstan's Constitution of 2010” (PDF). Constitute Project. 12. 8. 2019. Приступљено 18. 10. 2020.