Сазвежђе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сазвежђе Орион једно од најуочљивијих и познатијих сазвежђа на небу. Означене су имагинарне линије (зелена) која повезују звезде и дају лик митског ловца Ориона, као и границе овог сазвежђа обележене жутом линијом.

Сазвежђе или констелација звезда је део звезданог неба у којем група звезда блиских једна другој заједно образују неки имагинаран лик кад се међусобно споје замишљеним линијама. [1]Небо се може гледати са било које тачке на Земљи, где се може видети хиљаде светлих тачкица. Те тачкице представљају звезде које припадају нашој Галаксији, Млечном путу. [1] У обичном говору, сазвежђе представља оно што астрономи називају астеризам: групу небеских тела, најчешће звезда, која изгледају тако да образују одређени лик на небу или су барем визуелно повезана једна за друге.[1]

У астрономији, ипак, сазвежђе је један део неба који садржи сва небеска тела која се у њему налазе.[1] Подела неба по сазвежђима има историјску основу, али су модерна сазвежђа прецизно одвојена једних од других познатим границама међу њима.[1]Међународна астрономска унија је 1929. године направила листу од 88 модерних сазвежђа, са тачно познатим границама тако да свака тачка неба припада само једном сазвежђу.[1] Велики број сазвежђа потичу још из Месопотамије и Старе Грчке, а углавном вуку имена из грчке митологије.

Сазвежђа се деле по годишњим добима када се најбоље виде на пролећна сазвежђа, летња сазвежђа, јесења сазвежђа и зимска сазвежђа. [1]И постоје још две посебне групе сазвежђа, циркумполарна и антициркумполарна.[1] Циркумполарна су она која се виде увек са одређене тачке на Земљи, док су антициркумполарна она сазвежђа која се никад не могу видети са одређене тачке на планети.

Називи сазвежђа[уреди]

У астрономиј су прихваћени латински (мањим делом и грчки) називи сазвежђа. Некада се у оквиру једног сазвежђа налази нека групица звезда која има посебан назив. Такви скупови унутар сазвежђа се називају астеризми. Нпр. свима позната Велика кола само су астеризам сазвежђа Велики медвед. Да би лакше памтили и проналазили сазвежђа

Небеске слике[уреди]

Слике које видимо на небу, представљају замишљене и стварне људе, животиње, морска створења и алат уметника и научника. Не зна се ко је и када тачно измислио прве ликове, али скуп од 48 сазвежђа је већ био у употреби 150.[2] год н.е. Први који их је навео у својој књизи “Almagest” је грчки географ и астроном Птоломеј.[2] Међу тих 48 сазвежђа су и ликови из грчке митологије, oсталих 40 образовано је касније и уз њих долазе и велики проналасци као што су телескоп и часовник.[2]

Зодијак[уреди]

Круг зодијака

Скуп сазвежђа познат као зодијак захвата нарочито понајвише неба. Он образује појас од 20 °, са елиптиком која прелази кроз његову средину. Пружа се баш око целе небеске сфере.[3] Ако са Земље гледамо на небески свод, ми видимо Сунце, Месец и све остале планете како се крећу по небу дуж позадине коју чини овај појас звезда.[3] Стари астрономи су имали 12 сазвежђа у том појасу, а данас их има 13. [3]




Посматрање сазвежђа[уреди]

Са једне тачке на Земљи не можемо да видимо свих 88 сазвежђа. Људи који живе на северној полулопти виде оне на северној хемисфери небеског свода, али и понеке са јужне полулопте, исто важи и за оне који живе на јужној Земљиној полулопти.[3] Али чак ни ове звезде не виде истовремено.[3] Земља се обрне око своје осе једном у току дана и једном годишње обиђе око Сунца, у унутрашњости небеског свода. Ова кретања изазивају појаве, да нам се чини да се небески свод обрће у току ноћи и да се део видљивог неба, који може да се прати са било ког места, мења у току године.[3]

Небо на јужној полулопти[уреди]

Јужни крст

Јужни крст је најмање од свих 88 сазвежћа , али је светло и лако може да се нађе. Оно је погодно да се од њега крене у истраживање јужног неба.[3] Налаѕи се у густом звезданом појасу Млечног пута.[3] Ту има толико пуно звезда да оне, када гледамо у диск наше Галаксије, чине реку млечне светлости преко неба.






Небо на северној полулопти[уреди]

Мали медвед

Чини нам се да се звезде на северном небу окрећу око Северњаче (Polaris), сјајне звезде скоро у самом средишту карте. Она се налази у сазвежђу Мали медвед (Ursa Minor) или Мала кола , у близини свог пара Великог медведа.[3] Седам звезда у доњем делу задњице Великог медведа (Ursa Maior) се зову још и Велика кола. То је један од полазних образаца који се најлакше налази и представља добар почетак за сналажење на северном небу.[3]

Велики медвед










Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Сазвежђе
  2. 2,0 2,1 2,2 Списак сазвежђа
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 3,9 Поглед ка звезданом небу – Астрономија (Београд, 2014) Милутин Тадић,Библиотека атласи знања – Астрономија (Вук Караџић – Београд. 1970)

Литература[уреди]

  • Велика енциклопедија наука (Змај, 2003)
  • Библиотека атласи знања – Астрономија (Вук Караџић – Београд. 1970)
  • Поглед ка звезданом небу – Астрономија (Београд, 2014) Милутин Тадић