Саксонија-Анхалт
| Саксонија-Анхалт Sachsen-Anhalt Sassen-Anhalt | |
|---|---|
| Химна: Lied für Sachsen-Anhalt | |
| Држава | |
| Админ. центар | Магдебург |
| Министар-председник | Рајнер Хазелоф (ЦДУ) |
| Владајућа странка | ЦДУ и СПД |
| Површина | 20.446,31 km2 |
| Становништво | 2011. |
| — број ст. | 2.317.000 |
| — густина ст. | 113,32 ст./km2 |
| — ISO 3166-2 | DE-ST |
| Последњи избори | 20. март 2011. |
| Следећи избори | 2016. |
| Гласова у Савезном савету | 4 |
| Званични веб-сајт | |
Саксонија-Анхалт (Sachsen-Anhalt) је држава Немачке. Главни град је Магдебург, а суседне државе су Доња Саксонија, Бранденбург, Саксонија и Тирингија.
Географија
[уреди | уреди извор]Највиша планина је Харц, на којој је највиши врх државе и целе северне Немачке — Брокен са 1141 метара надморске висине. Најзначајније реке које протичу кроз Саксонију-Анхалт су Елба (1.165 km), Зале (413 km), и Хафел (325 km).
Становништво
[уреди | уреди извор]Становништво покрајине чини мешавина Саксонаца, Тиринжана и Западних Словена. Овде су се досељавали и Немци из свих крајева Немачке. Велик део становништва је страног порекла, нарочито из Русије, Казахстана и Украјине.
Од 2.890.474 становника 1990, број становника је у паду (услед неповољне економске ситуације) и 2004. је износио 2.494.437.
Највећи градови државе су:
Саксонија-Анхалт је држава са веома малим бројем становника које се изражавају као верници, вероватно због утицаја политике бившег НДР-а. 15,7% становништва су протестанти, а 4,1% римокатолици.
Највећи градови
[уреди | уреди извор]Извор: ? | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Популација | |||||||
Хале Магдебург |
1. | Хале | 230.429 | Десау-Рослау Лутерштат Витенберг | |||||
| 2. | Магдебург | 229.758 | |||||||
| 3. | Десау-Рослау | 84.155 | |||||||
| 4. | Лутерштат Витенберг | 46.819 | |||||||
| 5. | Битерфелд-Волфен | 41.442 | |||||||
| 6. | Халберштат | 40.368 | |||||||
| 7. | Штендал | 40.104 | |||||||
| 8. | Вајсенфелс | 39.783 | |||||||
| 9. | Бернбург | 34.121 | |||||||
| 10. | Мерзебург | 33.303 | |||||||
Историја
[уреди | уреди извор]- За историју пре 1944, види: Историја Саксоније, Историја Анхалта
После Другог светског рата 1945. спојене су некадашња држава Анхалт (околина Десауа), делови Бранденбурга, и Тирингије у Совјетској окупационој зони у Немачкој у нову провинцију Саксонија. Исте године, име јој је промењено у Саксонија-Анхалт. Главни град је био Хале, јер Магдебург није могао да преузме ову функцију услед тешких ратних разарања.
Године 1952. извршена је административна реформа у НДР-у којим је ова покрајина de facto распуштена. Подељена је приближно у два округа: Хале и Магдебург.
По уједињењу Немачке, 1990, поново је основана држава Саксонија-Анхалт, у приближно некадашњим границама, са центром у Магдебургу.
Привреда
[уреди | уреди извор]Регија уз реку Зале, близу саксонског града Лајпцига, је индустријски центар државе. Традиционално је развијена хемијска и петрохемијска индустрија. У фабрику Леуна до сада је уложено највише капитала од свих предузећа у бившој Источној Немачкој.
Саксонија-Анхалт је чувена по изузетно квалитетном пољопривредном земљишту. Прехрамбена индустрија има велику важност.
Саксонија-Анхалт је имала велике проблеме са реструктурирањем из социјалистичког система, што је било праћено затварањем предузећа и великом незапосленошћу. У последње три године, привреда је у полаганом развоју, што је довело и до смањења незапослености.
За привреду је важан речни саобраћај реком Елба и каналима.