Сакулево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сакулево
Sakulevo 1916 - 1918.png
Мештани Сакулева за време Првог светског рата
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругЛерин
ОпштинаЛерин
Становништво
 — 2011.120
Географске карактеристике
Координате40°51′44″ СГШ; 21°29′41″ ИГД / 40.86230227615249° СГШ; 21.4947264774698° ИГД / 40.86230227615249; 21.4947264774698Координате: 40°51′44″ СГШ; 21°29′41″ ИГД / 40.86230227615249° СГШ; 21.4947264774698° ИГД / 40.86230227615249; 21.4947264774698
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина680 м
Сакулево на мапи Грчке
Сакулево
Сакулево
Сакулево на мапи Грчке

Сакулево (грч. Μαρίνα, Марина, до 1928. године грч. Σακούλεβο, Сакулево) је насеље у Грчкој у општини Лерин, периферија Западна Македонија. Према попису из 2011. било је 120 становника.[1]

Географија[уреди]

Село лежи на Јелашкој реци, 18 километара североисточно од општинског центра града Лерина (Φλώρινα) и 11 километара источно од најближег насеља Доње Клештино (Κάτω Κλεινές), у Пелагонији, у близини државне границе са Северном Македонијом.

Историја[уреди]

Османски период[уреди]

Становништво Сакулева у време Првог светског рата

У османским статистикама хришћанског становништва, наводи се село Сакулова са 28 домаћинстава. 1845. године, руски слависта Виктор Григорович описује Секулево као бугарско село. 1861. године, Јохан фон Хан на етничкој карти долине Вардара, наводи Сакулево као мешовито бугарско-албанско село.

На почетку 20. века, Сакулево је национално мешовито село, насељено македонским Словенима и Турцима. По статистикама службеника Бугарске егзархије Васила Канчова из 1900. године у селу живи 380 становника које он наводи као Бугаре и 80 становника Турака. Од 1904. године, после Илинданског устанка, сво хришћанско становништво села је у саставу Бугарске егзархије. По подацима секретара егзархије Димитра Мишева у делу "La Macédoine et sa Population Chrétienne“, из 1905. године, везаних за статистику хришћанског становништва, у селу живи 336 Словена егзархиста.

После Балканских ратова[уреди]

У Првом балканском рату 1912. године, село је ослободила грчка војска. После Другог балканског рата и договора око поделе отоманске области Македоније село улази у састав Краљевине Грчке.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]