Сакуља

С Википедије, слободне енциклопедије
Сакуља
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.0
 — густина0/км2
Географске карактеристике
Координате44° 25′ 00″ СГШ; 20° 20′ 00″ ИГД / 44.416666° СГШ; 20.333333° ИГД / 44.416666; 20.333333Координате: 44° 25′ 00″ СГШ; 20° 20′ 00″ ИГД / 44.416666° СГШ; 20.333333° ИГД / 44.416666; 20.333333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина161 м
Површина6,469 км2
Сакуља на мапи Србије
Сакуља
Сакуља
Сакуља на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Сакуља је некадашње насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. није било становника ни домаћинстава. Становништво је 1984. године расељено у више насеља општине Лазаревац.

Сакуља је припојена суседном насељу Јунковац и престала формално да постоји.[1]

Положај села[уреди | уреди извор]

Сакуља спада међу најмања насеља у овој области. Оно је између Медошевца, Јунковаца и Барошевца. Сакуља се дели на крајеве који се називају по родовима, од којих се посебно издвајају Ивковића Крај и Мачјак. Насеље се простире кружно. Најмлађи је Јовића Крај, који је заснован пре шездесет година.

Воде[уреди | уреди извор]

Извори су: Петровац, од кога отиче поток истог имена; Стублина је на граници према Јунковцу, Растока је извор и поток. Осим поменутих потока кроз село теку још и ови потоци; Дуплиновац, Ревеник, Живковића Поток и Курјачка Бара. За пиће и домаће потребе употребљава се бунарска вода, који не пресушују. За време летњих суша суседна села Јунковац, Зеоке и Медошевац долазе овамо по воду. Безводни крај је Мачјак, до Медошевца.

Земље и шуме[уреди | уреди извор]

Њиве су на местима која се зову: Ртови до Зеока, Мачјак и Љубичице до Медошевца, Њиве су на Вису до Јунковаца, Кључеви у Брдима, Њиве на Џамији, Ограде и Катин Кључ. Ливаде су у Луци и Лучици. Шума је код Курјачке Баре. Заједничке шуме и утрине нема.

Старине у селу[уреди | уреди извор]

У потоку Ревенику био је народни збег, и ту, у Јовића Крају, има Црквина, у којој се народ у збегу молио Богу.

У Андрића Крају има трагова старог гробља.

Стари „турски пут“ ишао је преко камене „ћуприје“ на месту Приливку на Турији, пролазио је поред Црквине и даље водио на за Зеоке.

Име селу[уреди | уреди извор]

По народном казивању село је добилоиме по „сакама“ (двоколица са буретом), јер се одавде у њима односила вода у безводну околину. Верује се да је по томе село добило име Сакуља.

Подаци о селу[уреди | уреди извор]

Село данас има два гробља; једно је за Јовиће у Јовића Крају а за остале је гробље у Станојевића Крају. У селу је раскопан лигнит, сличан оном у Јунковцу. Литија се носи у Суботу по Тројицама. Заветина се држала сваког Четвртка по Васкрсу па до Спасовдана, а сада се не држи.

По архивским подацима Сакуља се помиње први пут 1811. године. Она је имала 1818. године 13 кућа а данас има 8 родова у 87 кућа.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сакуља не живи више ни један становник. Насеље је плански расељено јер је испод њега налазиште лигнита које је откривено и експлоатисано[2] као поље Д поља „Колубара“. На месту насеља је сада површински коп.


Демографија[3]------
Година Становника
1948. 424
1953. 530
1961. 496
1971. 434
1981. 263
1991. 0 0
2002. 0 0
2011. 0
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Васиљевић, Бранка (6. 10. 2019). „Сакуља и Ропочево избрисани с мапе града”. Политика. Приступљено 7. 10. 2019. 
  2. ^ Рудник „појео“ село[мртва веза], 12. октобар 2000., Блиц онлајн Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2017), Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]