Саломон Леви

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
САЛОМОН ЛЕВИ
Salomon Levi.jpg
Саломон Леви
Датум рођења(1896-02-17)17. фебруар 1896.
Место рођењаТравник
 Аустроугарска
Датум смрти20. мај 1986.(1986-05-20) (90 год.)
Место смртиСарајево,  СР Босна и Херцеговина
 СФР Југославија
Професијалекар
Члан КПЈ од1922.
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411956.
Чингенерал-мајор
У току НОБ-ареферент санитета
Трећег корпуса НОВЈ
Начелник Војномедициске академије
Период1953. — 1954.
ПретходникХерберт Краус
НаследникХерберт Краус
Одликовања
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.

Саломон Леви Мони (Травник , 17. фебруар 1896Сарајево, 20. мај 1986), лекар, учесник Народноослободилачке борбе и санитетски генерал-мајор ЈНА.

Биографија[уреди]

Рођен је 17. фебруара 1896. године у Травнику. Медицински факултет је завршио 1927. године у Бечу. За време студија активно је учествовао у радничком покрету у Бечу и 1922. године постао члан Комунистичке партије Југославије.

По повратку у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, 1928. године постао је члан рејонског и Месног комитета КПЈ у Загребу, а једно време је руководио техником Централног комитета КПЈ. Због револуционарног рада, после завођења Шестојануарске диктатуре, Државни суд за заштиту државе осудио га је 1929. на 10 година робије коју из државао у Сремској Митровици, Лепоглави и Марибору. За време боравка у Лепоглави налазио се у истој ћелији са Јоспипом Брозом Титом и Јованом Трајковићем. Из затвора је изашао 1939. године.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. На почеку устанка био је најпре политички комесар чете, а потом управник болнице у Дрвару. Након тога 1941. и 1942. године био је заменик политичког комесара Првог крајишког партизанског одреда. Крајем 1942. године постаје референт санитета Седме крајишке ударне бригаде, а током 1943. и 1944. године референт санитета Шеснаесте војвођанске дивизије и Трећег босанског корпуса НОВЈ.

После рата је на разним дужностима у санитету Југословенске народне армије, међу којима и начелник Војномедицинске академије од маја 1953. до новембра 1954. године.

Демобилисан је 1956. годиине у чину генерал-мајора Санитетске службе ЈНА, након чега је постављен за председника Савета за здравство Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. На тој дужности је остао до 1958. године, када је отишао у пензију.

Аутор је многих чланака који су се углавном односили на настанак и развој санитетске службе у току Народноослободилачког рата. Године 1982. је издао књигу „Доживљаји и сусрети на стазама револуције“ у којој је изнео догађаје и личности са којима се сусретао током свог дугогодишњег револуционарног рада. То су и сусрети са Јосипом Брозом Титом, Родољубом Чолаковићем, Мирославом Крлежом, Ђуром Пуцаром Старим и др.

Умро је 20. маја 1986. године у Сарајеву.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златним венцем, Орден братства и јединства са златним венцем и др.

Литература[уреди]