Сами на свијету (Књига окончања)

С Википедије, слободне енциклопедије
Сами на свијету (Књига окончања)
Сами на свијету (Књига окончања).jpg
Сами на свијету (Књига окончања), издање 2019. година
Настанак
АуторЖељко Пржуљ
Земља Република Српска
Језиксрпски
Садржај
ЛокализацијаСарајево; 1990 - 1996
Издавање
ИздавачМатична библиотека Источно Сарајево
Датум2019.
Број страница471
Хронологија
ПретходникСами на свијету (Књига почетка)

Сами на свијету (Књига окончања) је други том романа Сами на свијету са поднасловима Други роман о рату у Сарајеву и Незаштићени свједок књижевника Жељка Пржуља (1964) из Републике Српске објављена 2019. године у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.[1]

О аутору[уреди | уреди извор]

Жељко Пржуљ, српски писац и новинар, рођен је 1964. године у Сарајеву. У родном граду је завршио основну, средњу школу и Грађевински факултет. У романима, причама, песмама које је написао бавио се историјским и савременим животним темама. За време Одбрамбено-отаџбинског рата био је борац и командир у Војсци Републике Српске, као и ратни дописник многих листова у Србији и Републици Српској. Пржуљ живи и ради у Источном Сарајеву у Републици Српској.[2]

О делу[уреди | уреди извор]

Роман Сами на свијету је скуп аутентичних сведочења сарајевских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату од 1990. до 1996. Радња се одвија у Сарајеву и око Сарајева, у БиХ, СФРЈ, и у свету.[2] Други том књиге Сами на свијету носи поднаслов Незаштићени свједок.[3]

Главни јунаци књиге су момци и девојке из предграђа Сарајева које је живот бацио на три зараћене стране.[4]

У овој гњизи аутор је описао исељавање сарајевских Срба после потписивања Дејтонског споразума. Сматрао је да није успео у књигу да преточи размере егзодуса, јер сматра да је многима теже пало исељавање него сам рат.[5]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

"Сами на свијету" је проглашен најбољом књигом у 2020. години аутора ван руског говорног подручја, која се сваке године бира у организацији библиотеке "Владимир Мајаковски" из Санкт Петербурга.[6][7] Књига је победила у конкурeнциjи jош 24 нaсловa из исто толико зeмaљa Сeвeрнe и Jужнe Aмeрикe, Eвропe и Aзиje.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]