Само

Само
Само (стилизована уметничка представа)
Лични подаци
Пуно име	Само
Датум рођења	почетак 7. века
Место рођења	Сенонагијa,, Франачка.
Датум смрти	средина 7. века
Место смрти	Самово словенско краљевствo.
Кнез Самовог словенског краљевствa
Период	625. — 660.

Само (Сенонагијa, Франачка, почетак 7. века – Самово словенско краљевство, средина 7. века) је био владар, односно краљ (лат. rex) или кнез Словена у првој половини 7. века. Иако је био франачког порекла, успео је да окупи и уједини словенска племена у борби против Авара. Његова држава, која је позната као „Самово краљевство” (лат. Regnum Samonem) била је савез словенских племена на просторима Моравске, Чешке, Словачке, Шлеске, Лужице, Карантаније и Карниоле. Претпоставља се да је до окупљања Словена на поменутим просторима дошло недуго након аварског пораза при опсади Цариграда (626). Током 631. или 632. године, уз Сама је пристао и кнез Дерван, поглавар полапских Срба. Иако је Самова држава касније уништена под налетима Авара и Франака, његова владавина је имала велики историјски значај, пошто је педстављала први у историјским изворима забележени покушај стварања обједињене словенске државе на тим просторима.

Биографија

Словенски племенски савез, којим је владао Само

Што се тиче порекла кнеза Сама, „Фредегарова хроника”, једини запис о Саму из тога доба, изричито каже: „Само, Франак рођењем [или народом], из покрајине Сенон[аг]ије”, што нам јасно говори да је био рођен у Франачкој. Овај извор даље каже како је дошао на власт и владао Словенима, од оне године у којој је франачки краљ Хлотар II Меровунг (584—629) био стар четрдесет година, што значи да је на власт дошао 624. или 625. године, и да је владао тридесет и пет година, односно до 659. или 660. године. Године његове владавине су веома могуће сасвим тачне или бар приближне, у сваком случају, на власт је морао најкасније доћи 626. године, које је била словенско—аварска опсада Цариграда.

Авари су до 560-их година стигли до Карпата из азијских степа, те су ce сукобили против Словена. Аварска држава простирала се од суседне им Византије, преко савремене јужне и источне Мађарске, уз језеро Балатон, дуж јужне Словачке и Рутеније, све до савремене источне Словачке. Након што су Словени и Авари поражени пред Цариградом, 626. године, Словени су подигли устанак против Авара. Један од трговаца који су Словенима куповали оружје био је Само. Током устанка против Авара (626—631), вероватно на данашњем подручју Братислава–Девин, Само се придружио Словенима, који су под његовим вођством победили Аваре.

Према археолошким налазима, Самово је краљевство покривало данашњу Моравску, Словачку, Чешку и Доњу Аустрију. Насеља у каснијој Моравској кнежевини и Њитранској, често су иста као и она из времена Самова краљевства. Србија, Карантанија и лужичка Србија на Лаби, постале су делови краљевства око 631. године. Тако је настало Самово краљевство. Словени под вођством Сама, успели су одбити све аварске нападе, а пошто су побили неке франачке трговце или им отели робу, морали су се борити и против Франака. 631. године франачки краљ Дагоберт I Меровунг (603–639, владао 629–639) послао је три војске против краља Сама, највећу међу њима, која је кренула из Аустразије, Словени су потукли код (данас непознатог) дворца Wogastisburga бранећи средиште Самова краљевства. Само је потом извео неколико противудара све до франачке Тирингије и опљачкао је. Саму се тада придружио и кнез Дерван, поглавар полапских Срба. Ни данас није сигурно где се налазио Wogastisburg – неки кажу у Чешкој, други негде на Дунаву, трећи да је то Форцхајм, Братислава, Карунтум итд.

За овај период Мавро Орбин пише:„Скупини Франака, који путоваху из Новог Рима са својом робом, би путем одузет сав њихов иметак, а онима који се одупреше, Словени одузеше и живот. Дознавши то, Дагоберт одасла краљу Саму једног свога изасланика по имену Сикхар, затраживши од њега да исходи правду. Изасланик, увидевши да краљ Само не жели да га прими, заогрну се словенским хаљама како га овај не би препознао, те тако прерушен једнога дана иступи пред њега и изложи што му господар његов бејаше наложио, додавши како Само не сме потцењивати народ франачки, кад зна да је заједно с тим истим народом подложан Краљевству Франачком. Само би силно огорчен тим речима те одговори како би он, заједно са својим пуком, био одан Францима кад би Дагоберт и његови хтели одржати пријатељство са Словенима. Сикхар му одговори како је немогуће да Христове слуге склопе савез или било какво пријатељство с псима, на шта Само придодајући рече: Ви сасвим сигурно исповедате веру Христових слугу, а ми смо његови пси. Стога оно што ви против његове воље грешнога чините, нама је допуштено угризима зуба осветити, те то изрекавши, сместа га отера. Дагоберт се на то страшно увреди. Окупи тада бирану војску и поби се са Словенима. А они (како каже Аимон у четвртој књизи, поглављу 23.) разбише цвет франачке војске и одведоше много робља. Одмах потом појурише у помоћ својој словенској браћи која бејаху под опсадом франачком у каштелу Вогастру, те насрнувши на непријатеље, натераше их у бег и неколицину побише, отевши им сву опрему и шаторе. Још више осокољени том победом, Словени у великом броју нагрнуше у непријатељском походу у Тирингију и у друга места у франачком суседству. На то војвода Дерван, под чијом управом бејаху они словенски градови који дотада одржаваше пријатељство с Францима, видевши плодне и велике успехе словенске, као и да су Франци свеједнако надјачани, побуни се и приступи Словенима. Они се неко време задржаху у пустошењу Краљевства Франачког, па се затим окренуше против Италије, те ушавши у земљу године 640. или пак 650, како тврди Барди, починише велике штете, затим се, надвладани од Гримоалда, повукоше својим кућама.”

Након Самове смрти, 660. године, историја његовог краљевства није довољно позната. Претпоставља се да ce краљевство распало његовом смрћу.

Археолошки налази показују да су се Авари вратили на старе поседе (барем на југ Мађарске) и помешали са Словенима, док су подручја јужно од аварског царства остала потпуно словенска. O Словенима и Аварима опет се нешто чује тек крајем 8. века, када је моравска кнежевина нападала Аваре, које су коначно победили Франци под Карлом Великим 796. и 802. године, након чега су Авари нестали са светске политичке позорнице.

Главни извор писаних података о Саму и његову краљевству је франачки документ „Фредегарова хроника”. Написао га је један аутор, који се можда звао Фредегар, око 660. или један oд три аутора из другe половинe 7. века. Други део летописа наводи историју Франака између 584. и 643. године, па се користи као један од главних извора за франачку историју. То је једини савременик који је писао о Саму. Сви други извори вуку порекло из тог летописа и дошли су много касније. То су, на примјер, „Gesta Dagoberti I, regnis Francorum” из прве трећине 9. века и „Покрштавање Бавараца и Карантанаца“ настало 871. – 872. године. Ово друго дело је врло пристрано, што не значи нужно да је погрешно. Оно тврди да је Само био трговац из Карантаније. Опште је мишљење да је био трговац.

Види још

• Стари Словени
• Панонски Словени
• Историја Чешке
• Историја Словачке
• Историја Пољске
• Историја Словеније

Литература

• Бранкачк, Јан (1979). „Лужички Срби у средњем веку - основне линије за њихову историју од VI до XII века” (PDF). Историјски записи. 39 (2): 95—110. 
• Gołąb, Zbigniew (1992). The Origins of the Slavs: A Linguist's View. Columbus: Slavica Publishers. 
• Kont, Fransis (1989). Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek). 1. Beograd: Filip Višnjić. 
• Krusch, Bruno, ур. (1888). Fredegarii et Aliorum Chronica: Vitae Sanctorum. Monumenta Germaniae Historica: Scriptores Rerum Merovingicarum. 2. Hannover: Impensis bibliopolii Hahniani. 
• Luthar, Oto, ур. (2008). The Land Between: A History of Slovenia. Frankfurt am Main: Peter Lang. 
• Monod, Gabriel, ур. (1885). Études critiques sur les sources de l'histoire mérovingienne, II: La Compilation dite de Frédégaire. Paris: Vieweg. 
• Curta, Florin (1997). „Slavs in Fredegar and Paul the Deacon: Medieval gens or scourge of God?” (PDF). Early Medieval Europe. 6 (2): 141—167. 
• Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700. Cambridge: Cambridge University Press. 

Спољашње везе

• Fredegarii scholastici chronicum cum suis continuatoribus