Самогласник
Из Википедије, слободне енциклопедије
У фонетици, самогласник (такође вокал) је назив за глас у говорном језику који се ствара без запреке у говорном тракту тако да ваздушна струја слободно пролази од плућа до усана.
У српском језику самогласници су: А, Е, И, О и У.
У сваком природном језику, слог укључује самогласнике. У неким језицима у тој функцији могу стајати уз самогласнике и гласови које се фонетички сматрају сугласницима, као р у српској речи врт [vr̩t].
