Самогласник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

У фонетици, самогласник (такође вокал) је назив за глас у говорном језику који се ствара без запреке у говорном тракту тако да ваздушна струја слободно пролази од плућа до усана.

У српском језику самогласници су: а, е, и, о и у.

У сваком природном језику, слог укључује самогласнике. У неким језицима у тој функцији могу стајати уз самогласнике и гласови које се фонетички сматрају сугласницима, као р у српској речи врт [vr̩t].