Самоостварење

С Википедије, слободне енциклопедије

Самоостварење (или себеостварење) је основни појам теорије личности који се односи на претпостављену универзалну, урођену и спонтану тежњу за успостављањем, актуализацијом и развојем, сопствених суштинских могућности. То је активна тежња за здрављем, импулс усмерен ка расту, односно остваривању људских потенцијала. Такође је истовремено и сâм циљ којем се тежи, идеално стање личности, у којем нема агресивности, себичности или неуротичности. То је стање, позитивно одређено, подразумева прихватање и испољавање унутрашњег Ја, односно постизање потпуног развоја личних потенцијала. Према Маслову, ово је основни људски мотив. У Јунговој психологији самоактуализација је други назив за индивидуацију која значи самосвест.

Масловова хијерархија потреба[уреди | уреди извор]

Психолог  Абрахам Маслов описује оно што је познато као хијерархија потреба , која представља све различите потребе које мотивишу људско понашање. Хијерархија се често приказује као пирамида, при чему најнижи нивои представљају основне потребе и сложеније потребе које се налазе на врху пирамиде.[1]

На врхунцу ове хијерархије је самоактуализација. Хијерархија сугерише да када се задовоље друге потребе у основи пирамиде, онда можете усмерити своју пажњу на ову врхунску потребу за самоактуализацијом.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Врхунска искуства

Самоостварени људи према Маслову,[2] имају врхунска искуства, која укључују:

„Осећај неограничених хоризоната који се отварају као визија, осећај да су истовремено моћнији и беспомоћнији него што су икада били, осећај екстазе и чуђења и страхопоштовања, губитак положаја у времену и простору уз, коначно, уверење да се догодило нешто изузетно важно и вредно, тако да је та тема донекле трансформисана и ојачана чак и у свакодневном животу таквим искуствима“.

Другим речима, врхунска искуства су тренуци трансценденције у којима се особа појављује промењена и трансформисана.

Самоприхватање и демократски поглед на свет

Самоостварени људи прихватају себе и друге онаквима какви јесу. Они имају тенденцију да немају инхибицију и способни су да уживају у себи и свом животу без кривице.[3]

Према томе самоостварени људи не само да у потпуности прихватају себе, они такође прихватају друге људе онаквима какви јесу. Други појединци се третирају исто без обзира на порекло, тренутни статус или друге социо-економске и културне факторе.

Осећај за реалност

Једна главна карактеристика самоостварених људи је осећај за реалност.[4] Уместо да страхују од ствари које се разликују или непознат, селф-актуелизована појединац је у стању да види живот како се одвија и логично и рационално.

Јак осећај личне етике и одговорности

Самоостварене особе често су мотивисане јаким осећајем личне етике и одговорности.[5] Онe уживају у примени својих вештина решавања проблема у стварним ситуацијама и воле да помажу другим људима да побољшају своје животе.

Поштовање сопствене приватности и уживање у самоћи

Самоостварене особе цене своју приватност и уживају у самоћи. Иако такође воле друштво других, одвајање времена за себе кључно је за њихово лично откривање и култивисање њиховог индивидуалног потенцијала.[6]

Филозофски смисао за хумор

Самоостварени појединци углавном имају промишљен смисао за хумор. Умеју да уживају у хумору у ситуацијама и да се смеју сами себи, али не исмевају и не шале се на рачун туђих осећања.

Спонтаност

Једна од карактеристика самоостварених људи је склоност да буду отворени, неконвенционални и спонтани. 6 Ове особе су у стању да прате опште прихваћена друштвена очекивања, али се при томе не осећају ограничени овим нормама у својим мислима и понашању.[7]

Уживају у путовању, а не само у одредишту

Док самоостварени људи имају конкретне циљеве, они ствари не виде као једноставно средство за постизање циља. За њиј је пут ка постизању циља исто тако важан као и жеља за остваривањем циља.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „How Self-Actualized People Frequently Have Their Needs Met”. Verywell Mind (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-03. 
  2. ^ Carrano MA. Asleep in the Helix: Survival and the Science of Self-Realization. North Haven, CT: Avatar Paradigms; 2009:270.
  3. ^ Talevich, Jennifer R.; Read, Stephen J.; Walsh, David A.; Iyer, Ravi; Chopra, Gurveen (2017). „Toward a comprehensive taxonomy of human motives”. PLOS ONE. 12 (2): e0172279. Bibcode:2017PLoSO..1272279T. PMC 5322894Слободан приступ. PMID 28231252. doi:10.1371/journal.pone.0172279Слободан приступ. 
  4. ^ Söderhamn, Ulrika; Dale, Bjørg; Söderhamn, Olle (2013). „The meaning of actualization of self-care resources among a group of older home-dwelling people—A hermeneutic study”. International Journal of Qualitative Studies on Health and Well-Being. 8: 20592. PMC 3631604Слободан приступ. PMID 23601788. doi:10.3402/qhw.v8i0.20592. 
  5. ^ Martela, Frank; Pessi, Anne B. (2018). „Significant Work is About Self-Realization and Broader Purpose: Defining the Key Dimensions of Meaningful Work”. Frontiers in Psychology. 9: 363. PMC 5879150Слободан приступ. PMID 29632502. doi:10.3389/fpsyg.2018.00363Слободан приступ. 
  6. ^ Andringa, Tjeerd C.; Van Den Bosch, Kirsten A.; Vlaskamp, Carla (2013). „Learning autonomy in two or three steps: Linking open-ended development, authority, and agency to motivation”. Frontiers in Psychology. 4: 766. PMC 3805057Слободан приступ. PMID 24155734. doi:10.3389/fpsyg.2013.00766Слободан приступ. 
  7. ^ Trull, T. J.; Widiger, T. A. (2013). „Dimensional models of personality: The five-factor model and the DSM-5”. Dialogues in Clinical Neuroscience. 15 (2): 135—146. PMC 3811085Слободан приступ. PMID 24174888. doi:10.31887/DCNS.2013.15.2/ttrull. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]