Самоједски народи

Приближна географска распрострањеност самоједских народа у 17. веку (шрафирано):
а) Шрафирано и сива позадина - област из које су од 17. до 20. века нестали,
б) Шрафирано и светлоцрвена позадина - област у којој су опстали од 17. до 20. века;
Географска распрострањеност у 20. веку (црвена):
а) Светлоцрвена - област у којој су опстали од 17. до 20. века,
б) Тамноцрвена - област у коју су се проширили од 17. до 20. века.

Самоједски народи су породица народа староседелаца руског западног Сибира. Језици ових народа припадају самоједској породици језика, која са угро-финским језицима чини уралску групу језика.

Име

Име породице народа Самоједи потиче од руске речи самодин (рус. самодин) или самојед (рус. самоеды), што је према неким изворима увредљив термин, а према другим то није.

Народи

• Самоједи:
  • Северни Самоједи:
    • Нганасани
    • Енци (Енеци )
    • Ненци (Ненеци)
    • Јурати
  • Јужни Самоједи:
    • Селкупи
    • Сајански Самоједи:
      • Камасинци (Камаси, Камасини)
        • Камасинци (у ужем смислу)
        • Којбали (Којбалци)
      • Матори (Маторци, Мотори, Моторци)
        • Матори (у ужем смислу)
        • Карагаси
        • Тајгијци (Тајги)
      • Сојоти

Само 4 самоједска народа су опстала до 21. века, то су: Ненци, Енци, Нганасани и Селкупи. Остале народе су асимиловали Руси, туркијски народи (већину су асимиловали Хакаси), Бурјати (асимиловали су Сојоте) и Ненци (асимиловали су Јурате).

Литература

• Balzer, Marjorie (1999). The Tenacity of Ethnicity. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00673-4. 
• Arctic Institute of North America (1961). Anthropology of the North: Translations from Russian Sources. University of Toronto Press. стр. 219.