Самсон Чернов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Самсон Чернов

Samson cernov portret.jpg

Информације
Датум рођења 1887.
Датум смрти 1929.
Место смрти Бијариц (Француска)
Дела

Самсон Чернов (1887 - 1929, Бијариц) је био ратни фотограф, сниматељ и сликар руског порекла.[1][2][3]

Биографија[уреди]

Као седамнаестогодишњак приступио је руској војци током Руско-јапанског рата (1904—1905). У Србију је стигао 1912. године као дописник руских новина „Новоје времја” и „Рускоје слово”. Имао је уговор и са француским издавачима, па су његове фотографије из периода Првог балканског рата објављене у листу „Илустрасион“ (фр. L'Illustration). Наставио је са радом и за време Другог балканског рата. Током 1913. снимио је два кратка филма, „Једрене после заузећа“ и „Битка на Брегалници“,[2] а у августу 1913. приредио је изложбу са 400-500 фотографија из периода балканских ратова у Официрском дому у Београду. Осим тога, у пролеће наредне године приредио је и изложбу у хотелу „Асторија“ у Петрограду, али је том приликом осим фотографија изложио и неколико уља на платну.[1]

Након избијања Првог светског рата, Чернов је са Французом Анријем Барбисом добио аутомобил и возача, како би што лакше обављао своја задужења. Снимао је злочине аустроугарских јединица у Мачви и Посавини.[2] Ипак, у септембру 1914. врховна команда српске војске прикључила га је филмској екипи Ђоке М. Богдановића, власника биоскопа „Касина”. Екипа је снимала дешавања на фронту према реци Сави, град Шабац у рушевинама, прелазак српске војске преко Саве, дејства у Срему и разарање Београда. Чернов се и у том периоду бавио фотографијом и учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније.[1][4]

По доласку на Крф, председник српске владе, Никола Пашић, одлучио је да га пошаље у Европу. У Лондону је 5. јуна 1916. у Галерији Краљевског института отворена изложба фотографија и акварела „Срби, децембра 1915“[2] с мотивима из ратова 1912-1915, а изложбу је отворио руски кнез Михаил Михаилович Романов. Изложби су присуствовали Никола Пашић, амбасадори свих савезничких држава и око 600 других званица, а сам Чернов је том приликом говорио о борбама српског народа против Турака и касније против Аустријанаца и Немаца.[1]

У јулу 1916. вратио се на Крф и изразио жељу да буде крштен и да узме православну веру (потицао је из јеврејске породице). Кум му је био генерал Божидар Терзић и на крштењу 16. јула 1916. добио је име српског регента Александра.[1]

Након револуције у Русији 1917. године, Чернов се као присталица „белих“ није могао вратити у домовину, те је одлучио да узме француско држављанство.[1]

Пред крај Првог светског рата, Пашић га је послао у САД и већ у марту 1918. Чернов је организовао изложбу фотографија и акварела у „Гранд централ паласу” у Њујорку, а „Њујорк тајмс“ је 17. марта 1918. објавио интервју с њим.[5] Током читавог боравка у Америци носио је униформу капетана српске војске.[1]

У априлу 1919. Чернов је у Паризу одржао серију предавања о Србима и њиховој борби.[1]

Године 1920. купио је вилу у француском граду Бијариц, где је живео са супругом Американком. Преминуо је фебруара 1929.[6][7]

Изложба[уреди]

У Музеју ПТТ-а у Београду, октобра-новембра 2012, организована је изложба о делу Чернова. Изложбу је приредио кустос Милорад Јовановић

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Јовановић, Милорад (2010). „Три приче једне фотографије“. Политикин Забавник Приступљено 12. 2. 2012. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Малић, Горан (1999). „Сећање на пријатеља: Трагом Самсона Чернова“. Политика. 
  3. Малић, Горан (2004). „Допринос руских фотографа српској култури у 19. и 20. веку“. Београд: Годишњак музеја града Београда. pp. 287 – 314 Приступљено 12. 2. 2012.. 
  4. Радуловић, О (2001). „Голгота овековечена објективом“. Илустрована Политика Приступљено 12. 2. 2012. 
  5. „Serbia's Agony Painted by Artist Now Here“. The New York Times. 1918. Приступљено 12. 2. 2012. 
  6. Ружесковић, Саша (2011). „Трагом Самсона Чернова“. Весник. ISSN – 5660 0067 – 5660. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2011. Приступљено 12. 2. 2012. 
  7. Rousseau, Francis; Rousseau, Monique. „Villa Marbella“ Приступљено 12. 2. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]